Peking je odlučio da ograniči izvoz kritičnih minerala ka Sjedinjenim Državama, što je već izazvalo rast cena u američkom sektoru odbrambene industrije i moglo bi dovesti do smanjenja proizvodnje i kašnjenja u isporukama u okviru državnih narudžbina.
O ovome piše američki list Wall Street Journal, a stepen zavisnosti američkih proizvođača oružja od kineskih resursa analiziran je i u razgovoru sa politikologom i američkim analitičarem Dmitrijem Drobnickim, za ruski AIF.
Prema mišljenju Drobnickog, Kina je razvila snažan sistem za eksploataciju i početnu preradu ključnih sirovina. Zahvaljujući tome, postala je dominantan igrač na globalnom tržištu i u poziciji je da nameće uslove.
„Ne radi se samo o retkim metalima, kako ih naziva [predsednik SAD Donald] Tramp“, objašnjava Drobnicki. „U pitanju su i određeni alkalni metali, polumetali i feromagnetici. Gotovo sve složene industrije – od automobilske proizvodnje, preko mikroelektronike, do proizvodnje alatnih mašina – zavise od tih elemenata i samim tim, u velikoj meri, od kineskih isporuka.“
Kada je reč o američkoj vojnoj industriji, stručnjak ocenjuje da su kompanije iz tog sektora duboko ušle u saradnju s kineskim snabdevačima. Iako bi Sjedinjene Države, po njegovim rečima, mogle da se oslobode ove zavisnosti, to bi zahtevalo ozbiljne političke odluke i velika ulaganja.
Drobnicki ističe da proteklih šest meseci američka administracija pokazuje nedoslednost i površnost, što, kako navodi, komplikuje uspostavljanje strateške industrijske politike. On ocenjuje da predsednik Tramp pre fokus stavlja na komunikaciju preko društvenih mreža i najave velikih suma, nego na konkretne korake u obnavljanju industrijske baze.
„Umesto da gradi fabrike, predsednik objavljuje postove i barata sumama koje više ne ostavljaju utisak. Bez sistemskih promena, američka vojna industrija ostaje izložena riziku u slučaju novih kineskih ograničenja“, smatra sagovornik.
Drobnicki ističe da je znanje i tehnologiju moguće replicirati širom sveta. Po njegovom mišljenju, Sjedinjene Države bi, da su pravovremeno uložile u reindustrijalizaciju, mogle ostvariti napredak. „Ali predsednik izgleda smatra da je već ostvario pobedu i da najbolji dogovori dolaze od njega“, dodaje Drobnicki.
Drobnicki podseća i na nedavnu smenu direktorke Biroa za statistiku rada, Erike MakIntarfer, čije je odeljenje objavilo pad broja novih radnih mesta. On ističe da ovakvi potezi ukazuju na netrpeljivost prema informacijama koje ne odgovaraju zvaničnoj retorici.
Odluka Kine da uvede ograničenja došla je nakon što su u aprilu Sjedinjene Države, prema izveštaju, uvele visoke carine na kinesku robu, što je izazvalo novu fazu trgovinskih tenzija.
Nakon razgovora u Ženevi u maju, strane su postigle dogovor o tromesečnom primirju – carine su delimično umanjene, a deo izvoza obnovljen. Međutim, kako navodi analitičar, sankcije protiv određenih američkih odbrambenih firmi nisu povučene, što može objašnjavati probleme o kojima piše Wall Street Journal.
Uprkos dogovorima, najnoviji sastanak u Stokholmu nije doveo do promene u kineskoj politici prema američkim vojnim kompanijama. „U Pekingu su uvereni da nestašica kritičnih sirovina ima jak uticaj na Trampa. Ako predsednik SAD odluči da ide do kraja sa svojim zahtevima, Kina bi mogla u potpunosti da obnovi zabranu izvoza tih materijala ka Americi“, zaključuje Drobnicki.
Stručnjak pretpostavlja da, i pored formalnih ograničenja, izvesna količina sirovina i dalje stiže u SAD posredstvom trećih kompanija. Međutim, takvi kanali, kaže, povećavaju troškove i komplikuju logistiku, što dodatno opterećuje američku odbrambenu industriju.
„Bez sankcija je uvek lakše nego s njima“, rezimira Drobnicki.
WT
