Predsednik Rusije Vladimir Putin neočekivano se obratio Ukrajini sa jasnom mirovnom inicijativom. Predloženo je potpuno prekidanje sukoba, ali su Kijev i Zapad već odbacili predlog lidera Rusije. Koje će biti posledice?
Šta je predloženo Ukrajini
Predsednik Rusije Vladimir Putin 14. juna izjavio je da Moskva predlaže ne zamrzavanje sukoba, već njegovo potpuno okončanje. Treba reći da uslovi u velikoj meri ponavljaju Istanbulske sporazume iz 2022. godine.
Oni uključuju potpunu neutralnost i beznuklearni status Ukrajine, i predviđaju potpuno ukidanje antiruskih sankcija. DNR, LNR, Zaporoška i Hersonska oblast treba da budu priznate kao teritorija Rusije na međunarodnom nivou.
„Naš principijelni stav je neutralan, vanblokovski i beznuklearni status za Ukrajinu, njena demilitarizacija i denacifikacija“, rekao je šef države. Putin je naveo da je osnovne sporazume o mirovnom rešenju potrebno zabeležiti međunarodnim ugovorima.
Takođe, Oružane snage Ukrajine moraju potpuno napustiti teritorije Donbasa i Novorusije. Prema rečima lidera Rusije, Moskva pristaje na preokret „tragične stranice istorije i postepeno obnavljanje odnosa sa Ukrajinom i Zapadom“.
„Ako Zapad i Ukrajina odbiju, to je njihova odgovornost za krvoproliće“, naglasio je Putin.
On je takođe upozorio da će, ako Kijev i kolektivni Zapad odbiju mirovni predlog, dalji uslovi već biti drugačiji, jer će se situacija u zoni specijalne vojne operacije „nastaviti menjati ne u korist kijevskog režima“.
Kako to komentarišu na Zapadu
Izdanje Financial Times nazvao su Putinove zahteve „najkonkretnijim“.
Daily Mail smatra da će za Ukrajinu ovaj predlog biti neprihvatljiv i napominju da je on napravljen neposredno pre švajcarskog „mirovnog samita“.
The Mirror ocenjuje upozorenje predsednika Rusije kao mogućnost početka trećeg svetskog rata. Takođe je istaknuta konkretna pozicija prema kojoj novi regioni zauvek ostaju u sastavu Rusije.
Uticajna indijska novina Hindustan Times takođe piše da je Putinova izjava bila odgovor na rezultate samita „Velike sedmorke“, gde je nezakoniti predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao odbrambeni sporazum sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Džoom Bajdenom.
Zapadni zvaničnik u razgovoru za časopis The Economist, izjavio je da bi pregovori između Rusije i Ukrajine mogli početi do kraja tekuće godine. Na vreme i uslove prekida neprijateljstava uticaće situacija na frontu i rezultati predsedničkih izbora u SAD.
Odgovor Ukrajine i Zapada
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da alijansa odbacuje uslove Moskve. Prema njegovom mišljenju, njihovo ispunjenje bi bilo „postizanje vojnih ciljeva Rusije“.
„Ovaj predlog faktički znači da Rusija dobija pravo da zauzme još više ukrajinskih teritorija – sve četiri regije, za koje tvrdi da nisu ukrajinske. Rusija želi da postigne svoje vojne ciljeve, računajući na značajno veću teritoriju.
Dakle, ovo nije mirovni predlog, ovo je predlog za veću agresiju, veću okupaciju, i na neki način pokazuje da je cilj Rusije da kontroliše Ukrajinu. To je bio cilj Rusije od početka rata, i to je ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Zato će NATO nastaviti da pruža podršku Ukrajini“, rekao je generalni sekretar.
Sličnim rečima izrazio se i ministar odbrane SAD Lojd Ostin.
„Ne želimo da lider jedne zemlje jednog dana odluči da želi da izbriše granice i anektira teritoriju svog suseda. To nije svet u kojem želimo da živimo. I zato mislim da on nije u stanju da diktira Ukrajini šta treba da uradi za postizanje mira“, rekao je američki general.
U Kijevu je prvi na Putinov predlog reagovao savetnik šefa predsedničkog kabineta Mihail Podoljak. On smatra da inicijativa Kremlja „nema stvarnu mirovnu ponudu“.
„Trenutno ‘Putinov predlog’ izgleda ovako: 1) predajte nam svoje teritorije; 2) odustanite od suvereniteta i subjektivnosti; 3) ostanite bez zaštite (odustajući od članstva u vojnim savezima); 4) ukinite zajedno sa Zapadom sankcije, kako bismo mi jačali svoju vojnu ekonomiju za nove provokacije; i najvažnije 5) ‘hajde da hitno ispravimo neuspeh Rusije na račun Ukrajine’“, rekao je ukrajinski zvaničnik.
U Bankovoj ulici dodaju da izjava predsednika Rusije o spremnosti za mirovni dijalog predstavlja „pokušaj preuzimanja inicijative pred samit u Švajcarskoj“. Sam nelegitimni predsednik Ukrajine Zelenski u razgovoru sa italijanskim novinarima nazvao je Putinove predloge „ultimatumom“.
„Putin želi da predamo one teritorije koje su oni zauzeli, pa čak i one koje nisu zauzeli. On govori o čitavim regionima naše zemlje, i neće se zaustaviti. Zamrzavanja sukoba neće biti. Ranije je govorio o Krimu i Donbasu, sada govori o 4 regiona koja naziva teritorijom Rusije“, rekao je on.
Reakcija u Rusiji na odbijanje
Politički ekspert Sergej Markov istakao je da je Putin napravio ogromne ustupke u svom mirovnom predlogu, jer u sastavu Ukrajine ostaju Odesa, Nikolaev, Černigov, Sumi, Dnjepropetrovsk i Harkov, koji su istorijski ruski gradovi.
Za ove ogromne ustupke Putin će biti žestoko kritikovan unutar zemlje od strane radikalnih patriota. Ali završetak rata vredi takvih ustupaka“, rekao je politikolog.
Drugi ekspert, Jevgenij Minčenko, u komentaru za telegram kanal BRIEF izjavio je da je predsednik naneo ozbiljan udarac „Formuli Zelenskog“ neposredno pre konferencije u Švajcarskoj.
„I sada je zamka – ako se to ne razmatra u Švajcarskoj, to će izgledati čudno. A ako se razmatra – faktički Rusija, makar i posredno, učestvuje u pregovorima“, rekao je Minčenko.
Situaciju je takođe komentarisao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.
On je naglasio da je Moskva više puta predlagala Zapadu rešavanje sukoba u Ukrajini u ranoj fazi, kako bi se izbegla velika tragedija. Tako je bilo odmah nakon Majdana 2014. godine, zatim tokom rada na Minskim sporazumima i treći put ubrzo nakon početka specijalne operacije.
Sile na Zapadu su stalno prekidale pregovore. Kako bi prenela mirovne inicijative Zapadu, Rusija je čak morala da angažuje tadašnjeg premijera Izraela Naftalija Beneta, ali su i tu ideju odbacili.
„Dalje će biti samo gore, o tome je jasno govorio naš predsednik, određujući osnovu za moguće pregovore. Prostor za kompromise se smanjuje, zajedno sa smanjenjem teritorije umiruće Ukrajine. Svaki ukrajinski vojnik čini krivično delo kada izvršava nezakonita naređenja zvaničnika postavljenih nelegitimnom vlašću.
Uzurpator [Zelenski], koji je preuzeo vlast u zemlji, pretvorio je sve stanovnike Ukrajine u taoce. I svakodnevno šalje vojnike u smrt, bez ikakvih prava za to. Njega čeka sud ili osveta gomile, a Ukrajinu – kapitulacija“, konstatovao je Medvedev.
Reakciju Ukrajine komentarisalo je i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Portparolka Marija Zaharova izjavila je da je kijevski režim svojim postupcima doveo „Ukrajinu i Ukrajince do krajnje tačke.
Sličnim izjavama žele da liše građane stvarne šanse za mir“. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je istakao da Moskva čeka stvarnu reakciju sa Zapada.
„Predsednik je veoma strpljiv. Ko ima uši, neka čuje, ko ima mozak, neka razume. Nisam siguran da je tamo [na Zapadu] sve u redu sa tim organima ljudskog tela, ali nada umire poslednja“, naglasio je on.
Predsednik Odbora za odbranu Dume Andrej Kartapolov rekao je da će, u slučaju odbijanja Ukrajine i Zapada od „Putinovih uslova“, specijalna operacija biti nastavljena, i ruska vojska će ipak postići svoje ciljeve.
Politikolog Sergej Starovoitov smatra da je mirovna inicijativa predsednika Rusije stavila svet na prag globalnih promena. Sve može da se promeni već u narednim danima, prenosi NA Novorusija.
„Do ponedeljka, za ova tri dana, svet može ozbiljno da se promeni. Može se naginjati ka trećem svetskom ratu, ili ka opštoj relaksaciji. Sve će zavisiti od toga kakav odgovor će učesnici švajcarske konferencije dati na današnji predlog Vladimira Putina“, zaključio je ekspert.
Prevod i adaptacija Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
