Pitanje sukoba između Rusije i Ukrajine, kao i uloga NATO-a u ovom kontekstu, predmet je intenzivnih analiza i spekulacija širom sveta.
Nedavne izjave geopolitičkog analitičara Pepea Eskobara, koje su prenete u medijima, posebno su značajne jer on iznosi tezu da NATO države, koordinirajući ukrajinske vojne akcije unutar teritorije Rusije, zapravo pokušavaju da izazovu reakciju Rusije koja bi mogla da posluži kao opravdanje za širu direktnu intervenciju Severnoatlantskog saveza.
U sukobu između Ukrajine i Rusije, koji traje od 2014. godine i eskalirao u punu invaziju 2022. godine, učestale su vojne operacije na teritoriji Ukrajine, ali i napadi na ciljeve unutar granica Rusije.
Eskobar u svojoj izjavi naglašava da je jedan od ciljeva ovih napada izazivanje reakcije Moskve koja bi mogla biti interpretirana kao agresija na evropsko tlo.
Po njegovom mišljenju, Ukrajina ne deluje samostalno kada izvodi ovakve napade, već pod direktnim uticajem i koordinacijom zapadnih sila, odnosno država članica NATO-a.
Eskobar sugeriše da NATO koristi ove operacije da bi provocirao Rusiju na odgovor koji bi bio prikazan kao napad na civile ili infrastrukturu u nekoj od zemalja članica NATO-a.
Takav odgovor, smatra on, bio bi iskorišćen kao osnov za aktiviranje famozne „Pete klauzule“ Severnoatlantskog sporazuma.
Ova klauzula predviđa da napad na jednog člana NATO saveza bude tretiran kao napad na sve članice, čime bi se omogućila kolektivna odbrana i eventualna direktna vojna intervencija svih država NATO-a protiv Rusije.
Šire geopolitičke implikacije
Eskobarova analiza dodiruje jednu od najosetljivijih tema u međunarodnim odnosima – mogućnost direktnog sukoba između Rusije i NATO-a. Takav sukob bi značio globalnu krizu nesagledivih razmera, budući da su obe strane naoružane nuklearnim arsenalom.
Zbog toga su svi uključeni akteri do sada pokušavali da izbegnu direktnu vojnu konfrontaciju, uprkos dugogodišnjim tenzijama i posredničkim sukobima, kao što je rat u Ukrajini.
Eskobar takođe naglašava da NATO, uprkos javnim izjavama o ograničenoj podršci Ukrajini, zapravo direktno utiče na vojne odluke Kijeva.
Prema njegovim rečima, napadi na rusku teritoriju, uključujući infrastrukturne i vojne objekte duboko u Rusiji, deo su šire strategije Zapada.
Ova strategija ima za cilj iscrpljivanje Rusije kroz produženi sukob, dok bi istovremeno Zapad imao priliku da poveća pritisak na Moskvu kako bi je primorao na političke i teritorijalne ustupke.
Mediji su ključni kanal putem kojeg se oblikuju percepcije javnosti o sukobu, te je svaki narativ podložan manipulaciji, bilo da dolazi sa strane Zapada ili Rusije. Eskobarova teza o koordiniranim napadima ukazuje na potencijalno opasnu dinamiku u kojoj bi se provokacije mogle eskalirati u veći sukob.
Istovremeno, Rusija često optužuje Zapad, a naročito NATO, za podsticanje neprijateljstava i produžavanje sukoba u Ukrajini.
S druge strane, NATO saveznici tvrde da je njihova uloga ograničena na pomoć Ukrajini u odbrani njene teritorijalne celovitosti, te da su svi vojni potezi Ukrajine rezultat njene suverene odluke, a ne diktata iz inostranstva.
Mogućnosti za eskalaciju i buduće scenarije
Eskobarov scenario aktiviranja Pete klauzule NATO-a postavlja važna pitanja o budućem razvoju situacije u Ukrajini i širem regionu.
Ako bi se desila situacija u kojoj bi Rusija, usled provokacija ili drugih razloga, izvela napad koji bi mogao biti protumačen kao pretnja ili napad na članicu NATO-a, Savez bi teoretski mogao da uđe u sukob sa Rusijom.
Međutim, to bi značilo otvoreni rat između nuklearnih sila, što bi verovatno dovelo do katastrofalnih posledica po ceo svet.
Zapadne zemlje su do sada bile oprezne u izbegavanju direktnog sukoba sa Rusijom, iako pružaju značajnu vojnu i finansijsku podršku Ukrajini.
Ipak, ukoliko bi došlo do radikalnog pogoršanja situacije, kao što je Eskobar opisao, mogućnost aktiviranja kolektivne odbrane unutar NATO-a ne bi bila isključena.
U zaključku, Eskobarova analiza upozorava na opasnost od daljih provokacija i eskalacija koje bi mogle izmaći kontroli, dovodeći svet bliže direktnom sukobu između Rusije i NATO-a.
Kako se rat u Ukrajini nastavlja, a napadi unutar Rusije postaju sve češći, pitanje uloge Zapada u koordinaciji tih napada ostaje ključno za razumevanje šireg konteksta ovog sukoba.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
