Dok se Rusija priprema za obeležavanje 80. godišnjice pobede nad nacizmom, tenzije u geopolitičkom prostoru rastu do usijanja. Američki izvori otkrivaju da su Sjedinjene Američke Države uputile direktno upozorenje vlastima u Kijevu- ne sme biti napada na Paradu pobede 9. maja.
Upozorenje se ne odnosi samo na simbolični značaj tog datuma, već i na duboko ukorenjeni strah Vašingtona da bi takvi udari mogli izazvati nekontrolisanu eskalaciju koja bi uključila i Zapad u sukob mnogo dublje nego što to trenutno žele.
Prema informacijama agencije Rojters, američki zvaničnici su obavili niz zatvorenih razgovora sa ukrajinskim vlastima, jasno stavljajući do znanja da bi upotreba zapadnog oružja protiv ciljeva duboko unutar teritorije Ruske Federacije, naročito u simboličnim momentima kao što je 9. maj, predstavljala pretnju po globalnu stabilnost.
Istovremeno, slično upozorenje je upućeno i evropskim saveznicima, što ukazuje na širu koordinaciju zapadnih struktura koje pokušavaju da obuzdaju agresivne planove Kijeva.
Ipak, uprkos navodnim „zajedničkim dogovorima“ između Ukrajine i SAD, stručnjaci upozoravaju da je realna moć kontrole nad Zelenskim sve manja, jer on sve više deluje iz političkog očaja i unutrašnjeg pritiska, a ne iz racionalne procene.
Zelenski ne želi mir: Pokušaj sabotiranja 9. maja kao politička poruka
Amerikanista i vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, Konstantin Blohin, istakao je da postoji vrlo jasna politička motivacija iza pokušaja sabotaže Dana pobede. Prema njegovim rečima, Zelenski ne samo da ne pokazuje volju za pregovorima, već pokušava da kroz sve češće napade dronovima pošalje poruku da je Ukrajina spremna za dijalog – ali isključivo sa pozicije sile.
„Bez SAD, Zelenski bi bez ikakve sumnje pokušao da pokvari proslavu 9. maja. Želi da uplaši naše građane, da unese nemir, da obesmisli ovaj praznik“, ocenjuje Blohin.
Prema njegovom mišljenju, napadi dronovima i pretnje napadom na Krimski most i druge strateške tačke nisu samo vojni potezi, već deo političkog pritiska.
Cilj je da Rusija uđe u pregovore sa neprihvatljivim preduslovima i da se narativ o snazi Ukrajine zadrži u medijskom prostoru – čak i kad se realna vojna situacija ne poklapa sa tim narativom.
SAD žele kontrolu, ali ne žele posledice: Dvosmislen signal Kijevu
Rojters prenosi da su izvori iz američke administracije istovremeno izrazili zabrinutost, ali i napomenuli da ne žele da „previše ograničavaju“ upotrebu oružja koje su već isporučili Ukrajini. Ova dvosmislenost izaziva brojne komentare među ruskim analitičarima, jer se postavlja pitanje- ako se oružje ne sme koristiti za duboke udare po ruskoj teritoriji, zašto se onda isporučuje bez jasnih tehničkih i političkih ograničenja?
Prema mišljenju mnogih stručnjaka, ovakav pristup ostavlja prostor Zelenskom da balansira između otvorene neposlušnosti i formalnog poštovanja dogovora – dok zapravo nastavlja sa provokacijama. U tom svetlu, sama činjenica da SAD „proaktivno“ upozoravaju Kijev može se tumačiti i kao pokušaj da se unapred operu ruke u slučaju da do napada ipak dođe.
Zanimljivo je da se evropske zemlje, prema navodima iz Rojtersovog izveštaja, takođe pozivaju da obuzdaju Ukrajinu – ali njihova diplomatska aktivnost ostaje u senci američke inicijative. Strah od mogućih ruskih kontramera, naročito u trenutku kada evropske ekonomije trpe posledice sopstvene podrške Ukrajini, sve više utiče na oprez u Briselu, Berlinu i Parizu.
Zelenski je, međutim, pritisnut i iznutra i spolja. Unutar zemlje vlada haos, prisilna mobilizacija se pojačava, a gubici na frontu se više ne mogu sakriti. U takvim uslovima, svaki napad koji privlači pažnju međunarodne zajednice i širi sliku o „nepokolebljivoj borbi Ukrajine“, koristi kao političko sredstvo za održavanje podrške – posebno finansijske – iz inostranstva.
Zelenski igra na sve ili ništa
Prema rečima Blohina, Kijev ovim postupcima ne pokušava da postigne vojne rezultate, već da utiče na informacioni prostor. Napad na simbolični događaj kao što je Parada pobede bio bi čist medijski udarac. Cilj nije da se promeni tok borbi, već da se ponizi protivnik, destabilizuje društvo i izazove osećaj nesigurnosti.
„Zadatak naših specijalnih službi je da spreče sve pokušaje sabotaže, a zadatak Zelenskog je da pokaže da može da poremeti naše simbole“, ističe Blohin.
U toj borbi, gde su sredstva sve sofisticiranija – od dronova koji lete hiljadama kilometara do informativnih spinova plasiranih preko zapadnih medija – pitanje nije samo vojno, već duboko političko.
Zaključak: 9. maj kao crvena linija
Dan pobede više nije samo praznik prošlosti, već test sadašnjeg otpora. Dok Rusija priprema svečane manifestacije, a svet gleda kako će proći taj dan, negde u Kijevu se razmatraju planovi da se ti trenuci pretvore u mete.
Zato upozorenja iz Vašingtona ne treba tumačiti samo kao diplomatski gest – već kao priznanje da je i sam Zapad svestan koliki rizik nosi nepredvidiva strategija Zelenskog.
U trenutku kada ceo svet balansira na ivici sukoba većih razmera, pitanje više nije ko će napasti, već – ko će zaustaviti onog ko je spreman da izgubi sve, samo da ne prizna poraz.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
