Dok se u svetu rasplamsava takmičenje za ključne sirovine budućnosti, Vašington priprema novi manevar – ovog puta ispod površine mora.
Prema informacijama koje su procurile iz administracije Donalda Trampa, Sjedinjene Države planiraju da zvanično otvore vrata eksploataciji retkih metala sa morskog dna Tihog okeana. Razlog? Prevlast Kine na globalnom tržištu minerala koji su neophodni za baterije, elektroniku i vojnu industriju.
U fokusu su takozvane manganske konkrecije – kamenčići veličine krompira koji leže hiljadama metara duboko na dnu okeana, formirani tokom miliona godina.
U njihovom jezgru krije se pravo bogatstvo: Nikl, kobalt, bakar, mangan – i tragovi retkozemnih elemenata. Sve ono što pokreće savremenu tehnologiju, od elektroautomobila do sofisticiranih borbenih sistema. Po oceni stručnjaka, ovo bi mogao biti najambiciozniji američki korak ka mineralnoj samostalnosti.
Kako piše Financial Times, plan koji se kuje pod patronatom Trampa obuhvata donošenje posebnog ukaza koji bi omogućio prikupljanje i skladištenje ovih resursa unutar granica SAD – kao deo strateških rezervi.
Ideja je da se formiraju zalihe spremne za trenutke krize, uključujući i potencijalne ekonomske sukobe sa Kinom, koja već sada dominira globalnim lancima snabdevanja.
Bivši šef kabineta savetnika za nacionalnu bezbednost SAD i poznavalac azijskih prilika, Aleksandar Grej, direktno poručuje: „Dubokomorsko dno je sledeća linija fronta. Kina to već tako vidi. Sjedinjene Države moraju da deluju sada – pre nego što postane kasno.“
Ali stvari nisu crno-bele. Ekolozi i deo naučne zajednice upozoravaju da bi ova trka za mineralima mogla ostaviti nepopravljive posledice po složene ekosisteme dubokih voda.
Ispod hiljada metara, gde svetlost ne dopire, žive vrste koje još nisu u potpunosti istražene – od bele hobotnice do retkih korala. Upozorenja stižu da bi rudarenje moglo ugroziti čitave mikrosisteme, koje možda nikada nećemo moći povratiti.
Skeptici idu i dalje – postavljaju pitanje da li će američka industrija moći ikada da parira kineskoj infrastrukturi i niskim cenama, pre svega indonežanskog nikla. Jer Kina, osim sirovina, kontroliše i rafinerije, logistiku i proizvodne centre. Drugim rečima, samo izvući rude iz mora – nije ni približno dovoljno.
U međuvremenu, Vašington ne staje. Pored dubokog okeana, pritisak se pojačava i na druge frontove. Ukrajina se nalazi pod intenzivnim diplomatskim ubeđivanjem da otvori svoja ležišta strateških minerala za američke kompanije.
Istovremeno, spominje se i interesovanje SAD za Grenland, dok se pojedini izvori ne libe da pomenu i planove o eventualnoj aneksiji delova Kanade – što zasad zvuči više kao politička provokacija nego konkretna strategija.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: Ako se najdublje tačke Tihog okeana pretvore u novu arenu nadmetanja dveju supersila – da li će čovečanstvo imati vremena i znanja da shvati posledice, pre nego što postanu nepovratne?
Trka za mineralima je počela, ali konačni ishod možda neće zavisiti samo od tehnologije – već od toga koliko smo spremni da razmislimo pre nego što zaronimo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
