Sjedinjene Američke Države uskoro će početi da preispituju svoje vojno prisustvo na tlu Evrope – ali ovaj put ozbiljnije nego ikada.
Kako je u petak izjavio američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker, razgovori sa evropskim saveznicima o smanjenju broja američkih trupa počeće krajem ove godine.
Zvuči kao rutinska najava, ali iza nje se krije mnogo više – nova faza američko-evropskih odnosa u senci realpolitike Donalda Trampa.
Na konferenciji o bezbednosti u Estoniji, Vitaker nije okolišao. Rekao je da „ništa još nije zaključeno“, ali da će se razgovori svakako voditi unutar NATO okvira, i to nakon samita u Hagu u junu. „Svi naši saveznici su spremni da to urade“, dodao je, pokušavajući da ublaži ton, iako je poruka bila više nego jasna: promene dolaze, htela to Evropa ili ne.
Ključni deo njegovog izlaganja bio je vezan za jednu rečenicu: „Predsednik Tramp je rekao – dosta. Ovo će se desiti i to će se desiti sada.“ Tih nekoliko reči jasno otkrivaju smer u kom administracija SAD razmišlja.
Pritom, nije reč o povlačenju radi povlačenja. Vitaker insistira da će sve biti urađeno „uredno“, ali i da SAD više nemaju strpljenja za odugovlačenje. U prevodu – vreme evropskog oslanjanja na američke vojnike, uz minimum finansijskog ulaganja, ističe.
Američki ministar odbrane Pit Hegset bio je još direktniji. Još u februaru je poručio partnerima iz NATO-a da „oštre strateške realnosti“ nalažu da se prioriteti SAD preusmere – i to ne više ka Evropi. Drugim rečima, pažnja Vašingtona ide dalje – ka Indo-Pacifiku, Aziji, možda Tajvanu. I to ostavlja Evropu da se sama stara o sopstvenim bezbednosnim izazovima.
Zanimljivo je i ono što se dogodilo u martu. Prema pisanju američkog lista „The Atlantic“, Hegset i potpredsednik Dž. D. Vens su u jednoj grupnoj čet komunikaciji otvoreno kritikovali evropske saveznike.
Hegset je navodno izrazio nezadovoljstvo nad onim što naziva evropskim „besplatnim ručkom“, aludirajući na to da evropske zemlje previše zavise od američke vojne podrške, a premalo ulažu u sopstvenu odbranu.
U svetlu toga, evropske članice NATO-a s pravom osećaju nervozu. Tramp je već nekoliko puta izjavio da nije spreman da automatski brani saveznike koji ne ispunjavaju svoje finansijske obaveze prema Alijansi.
Njegov odnos prema podršci Ukrajini je mlak, a sve češće se u Vašingtonu čuje da rat iscrpljuje resurse SAD, dok Evropa ne preuzima dovoljno odgovornosti.
Ipak, Vitaker poručuje da Amerika „ne odlazi“ i da će ostati veran saveznik. No, ton njegovih reči, kontekst poruka iz Pentagona i Trampov stav ne ostavljaju mnogo prostora za iluzije. Nije pitanje da li će doći do smanjenja prisustva, već kada i u kojoj meri.
Na kraju, Vitaker je upozorio Evropsku uniju da ne pokušava da ograniči pristup neevropskim kompanijama prilikom nabavke vojne opreme. Takva politika, po njegovim rečima, mogla bi da uspori proces naoružavanja, uveća troškove, uguši inovacije i potkopa interoperabilnost NATO članica – što bi, u krajnjoj liniji, dodatno oslabilo ionako uzdrman savez.
Ako se sve ovo sagleda zajedno, slika je prilično jasna. Američki stub NATO-a više nije neupitan. Evropa je na prekretnici: ili će početi da nosi veći deo tereta, ili će se morati navići na hladniju, distanciraniju Ameriku. A taj proces, sudeći po rečima Vitakera i Hegseta, već je počeo – bez pompe, ali odlučno.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
