„Pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da izoluju Rusiju nisu uspeli”, kaže Stiven Koen, profesor emeritus na univerzitetima u Prinstonu i Njujorku.
Razlog leži u time što je to gotovo nemoguće kada se uzme veličina i resursi zemlje, ali i uspešne diplomatske aktivnosti ruske Vlade. Koen veruje da je Rusija, u diplomatskom smislu, trenutno jedna od najuspešnijih zemalja sveta.
[adsenseyu1]
Govoreći povodom pete godišnjice krize u Ukrajini i uvođenja zapadnih sankcija protiv Rusije, on je istakao je glavne aspekte “novog Hladnog rata” između Sjedinjenih Država i Rusije.
Prvo, Koen primećuje kako tokom prethodnog Hladnog rata nije bilo pokušaja izolovanja Moskve izvan granica sovjetskog carstva. Umesto toga, pritisci su bili jači u granicama suparničkog društvenog bloka i bitno je bilo isključiti Sovjete iz saradnje sa zemljama Trećeg sveta.
Osim toga, profesor pokušaje da se izoluje zemlja poput Rusije naziva “nerazumnim”, sobzirom na njenu veličinu, geografsku lokaciju, resurse i istorijski status velike sile. Ovu nerazumnost dokazuje kratkovidnost Vašingtona u spoljnoj politici, koja se vidi, ali najmanje u Kongresu ili u medijima.
Procenjujući trenutnu situaciju, profesor zaključuje da nije bilo moguće izolovati Rusiju. Od 2014. je Moskva jedan od najaktivnijih igrača u globalnoj diplomatskoj areni. Uspela je da zaključi niz vojnih, političkih i provrednih sporazuma s Kinom, Iranom, Turskom, Sirijom, Saudijskom Arabijom, Indijom, čak i nekim evropskim zemljama, uprkos sankcijama Evropske unije. Osim toga, Rusija je arhitekt i glavni koordinator tri mirovna procesa, onog u Siriji, na Kosovu i Afganistanu. On veruje da se ni jedan zapadni čelnik ne može porediti s diplomatskim dostignućima Vladimira Putina i Sergeja Lavrova u XXI veku.
Istovremeno se na Zapadu stvara toliko buke zbog Putinovog “podmuklog nacionalizma”, ali ta je definicija lažna. Koen primjećuje da isti Emanuel Makron, koji je optužio Donalda Trampa za nacionalizam, želi da bude “novi Šarl de Gol”.
Tačno je da je De Gol u svojoj politici bio usredotočen na nacionalizam, počevši od otpora nacističkoj okupaciji i osnivanja Pete Republike do povlačenja Francuske iz NATO pakta. Profesor Koen podseća da je nacionalizam odavno važna politička snaga u mnogim zemljama, kako u “reakcionarnim” tako i “liberalnim”.
Putinov uspeh u obnovi uloge Rusije na svetskoj sceni se obično povezuje s njegovom “agresivnom” politikom, ali Koen smatra da su razlog uspeha ruskog predsednika “tri osnova filozofije ruske spoljne politike”.
Prva osnova je odbrana ruskog suvereniteta. Drugi je pojam da je “Rusija prva i najvažnija”, ali u smislu prioriteta dobrobiti ruskih građana. Treće je saradnja s bilo kojom državom koja izražava uzajamnu želju za saradnjom s Rusijom.
U zaključku Koen tvrdi da bi, uzevši u obzir neuspeli pokušaj izolovanja Rusije, te diplomatske uspehe Moskve i tužne posledice militarizovane strategije američke spoljne politike, Vašington trebao zda uzme Rusiju kao primer, umesto da od nje zahteva da se pridržava američkog shvatanja svetske politike.
“U suprotnom slučaju će Sjedinjene Države nastaviti da izoluju same sebe”, zaključuje Koen u svojoj izjavi za američki časopis Nejšn.
(Logično.com)
