[adsenseyu2]
Rusija neće prihvatiti činjenicu da Ukrajina postane neprijateljski član rivalskog vojnog pakta. Zamislite šta bi se dogodilo da je Meksiko hteo da se priključi Varšavskom paktu?
Nažalost neokonzervativci SAD neće pristati na drugačije delovanje, zbog čega će konflikt biti neizbežan
Vođene agresivnom neokonzervativnom strategijom „promene režima“, SAD su nabasale na potencijalni vojni sukob sa Rusijom oko Ukrajine, što je slično onome što se desilo za vreme kubanske Raketne krize.
U jezivom eksperimentu iz 19. veka, biolog po imenu Hajncman je otkrio da, ako stavi žabu u prokuvalu vodu, ona će odmah iskočiti, ali ako je stavi u mlaku vodu i postepeno zagreva, žaba će ostati u vodi dok se ne skuva do smrti.
Da li su Rusi žabe? Elementi koji su prisutni se dešavaju tako postepeno da niko u datom trenutku ne pomišlja da bi Rusija mogla da nastrada.
Hajde da ukratko vidimo zašto kubanska Raketna kriza iz 1962. godine podseća na ono što danas vidimo u Ukrajini.
Tri elementa su bila karakteristična za vreme kubanske Raketne krize:
1) Odnos između SSSR-a i SAD je bio na ivici i pre nego što je došlo do krize, a svaka od strana je posedovala ogromne količine oružja masovnog uništenja koje je nameravala da iskoristi protiv druge strane.
2) SSSR su pojačale krizu napredovanjem na Kubi, državi koju su SAD smatrale delom svoje „zone uticaja“ još od 1823. godine.
3) Neki vojni i civilni stručnjaci, ali i uticajniji ljudi u obe države su smatrali da će druga strana „trepnuti“ uz dovoljno veliki pritisak.
Ono što je Kenedi rekao tada je bilo zaista užasavajuće za sve koji su shvatali šta podrazumeva nuklearni sukob. Svi su postali svesni da vlada u stvari insistira da se ruski projektili sa Kube moraju eliminisati. SAD su čak mislile da to izvedu silom, ako ih Rusi ne uklone milom.
Isto tako, američki zvaničnici su urgiralni na vlast da se uklone „Jupiter“ projektili iz Turske, pošto su ih Rusi posmatrali kao pretnju.
Ratne igre
Ministarstvo odbrane je ubrzo nakon čitave krize izvelo tajni eksperiment, koji je osmislio profesor Tomas Šeling sa MIT-a, a u kojem je pretpostavljen scenario (sasvim slučajno blizu Ukrajine) u kojem SSSR ne bi odgovorio na američki nuklearni napad.
Čitav eskperiment je osmišljen kako bi dokazao da Amerikanci ne moraju da se boje odgovora na nuklearni napad. Henri Kisindžer je popularizovao ovu ideju u svojoj knjizi „Nuklearna oružja i spoljna politika“ 1957. godine.
Svi su se složili oko činjenice da je ograničeni nuklearni rat glupost i da bi svaka vlast odgovorila na nuklearni napad inače bi rizikovala prevrat od strane naroda.
S druge strane, napadač bi morao da odgovori na osvetu ili bi ga zadesila slična sudbina.
Nije mogao postojati „ograničeni“ nuklearni rat pošto su obe strane bile naoružane nuklearnim oružjem.
Čak je i veliki pobornik termonuklearnog oružja, Edvard Teler, priznao da bi upotreba takvog oružja „ugrozila preživljavanje čovečanstva“. Ruski nuklearni naučnik i dobitnik Nobelove nagrade, Andrej Saharov, predstavio je niz posledica nuklearnog rata u leto 1983. godine.
[adsenseyu4]
Nuklearne posledice
Više detalja je iznela naučna grupa koju je sazvao Karl Sagan i recenziralo 100 naučnika. Grafički prikaz njihovog otkrića je objavljen na zimu 1983. godine.
Sagan je istakao da bi broj žrtava u potencijalnim nuklearnim napadima mogao da dostigne cifru od nekoliko stotina miliona do milijardu ljudi uz još oko milijardu povređenih. Te cifre su se odnosile na osamdesete godine. Danas su gradovi mnogo veći, te bi stoga i broj žrtava bio mnogo veći.
[color-box]Ogromni požari bi izazvali porast gareža u atmosferi, zbog čega bi temperature pale do te mere da bi se Zemlja potpuno zaledila. Sadnja useva bi bila nemoguća i nekolicina preživelih bi umrla od gladi.[/color-box]
Na stotine miliona mrtvih ne bi moglo da bude sahranjeno, zbog čega bi se širile zaraze. Kada bi se čađ slegla i sunce ponovo postalo vidljivo, zbog uništenja ozonskog omotača zaštita od ultraljubičastih zraka više ne bi bila moguća i došlo bi do mutacije pirotoksina.
Raširile bi se bolesti za koje ne postoji razvijen imunitet. One ne bi pogodile samo preživele ljude već i gomilu preživelih biljaka i životinja. Sve vrste bi izumrle.
Da sumiramo:
- Gotovo je sigurno da ni američka ni ruska vlada ne bi mogle da se ne osvete za napad.
- Ne postoji razlog da se smatra da bi ruska vlast, ukoliko bi bila suočena sa porazom konvencionalnim oružjem, mogla da izbegne upotrebu nuklearnog oružja.
- Svi pokušaji ograničavanja eskalacije bi verovatno propali i doveli do zvaničnog rata.
- Nuklearni rat bi mogao da ima nezamislive, katastrofalne posledice.
Ove opasnosti, iako danas deluju daleko, moraju da navedu svet da učini sve što može kako bi se izbegla predviđena sudbina. Očigledno je da „voda“ počinje da se kuva i da žaba treba da iskoči pre nego što potpuno proključa.
Žaba je iskočila za vreme kubanske Raketne krize. Amerikanci i Rusi su došli do rešenja. Zašto sada neko ne dođe do rešenja?
Realistično razmišljanje
Prvo je važno razmotriti situaciju onakvu kakva jeste i shvatiti kakav će biti dalji tok događaja. Istorija se možda ne ponavlja u potpunosti, ali se neki događaji svakako rimuju sa prethodnim.
Uprkos raspadu Sovjetskog saveza i pokušaja da se saseče broj nuklearnih oružja, Rusija i SAD još uvek mogu da pariraju jedna drugoj po pitanju nuklearnog oružja i kapaciteta da unište jedno drugo, ali i čitav svet.
[color-box]I Rusijom i SAD upravljaju ljudi koji neće prihvatiti poniženje i koji će morati da deluju čak i po cenu masovnog uništenja svojih država.[/color-box]
Dakle, pritiskanje vođstva protivnika bukvalno predstavlja igranje sa vatrom. Ponekad, čak i kada lideri žele da izbegnu konflikt, oni u određenom trenutku postanu samo nemi posmatrači zato što događaji diktiraju dalju politiku.
I ruski i američki narod je demonstrirao fleksibilnost i odlučnost. I Rusi i Amerikanci su vođeni spoljnom politikom za koju smatraju da je „najvažnija“. Što se Amerikanaca tiče, to podrazumeva „zonu isključivanja“ autsajdera, kao što je to bilo u slučaju kubanske krize.
Amerika je za vreme kubanske Raketne krize pokazala da ona neće tolerisati uljeze u svojoj zoni. Među Rusima vlada isto razmišljanje. Za očekivati je da će Rusi blokirati upad u svoju zonu, zbog čega može doći do nastanka rata.
[adsenseyu4]
Politički recepti
Šta učiniti? Jednostavno treba stati. Ono što se dešava danas nije u interesu ni Amerike ni Ukrajinaca, a Rusi sve posmatraju kao pretnju. Amerikanci ne mogu naoružati Ukrajince, očekujući da to neće dovesti do rata. Ekonomske sankcije su oblik rata, ali one same neće ostvariti ono za šta se Amerika zalaže.
Logičan sled događaja bi bio odgovaranje Rusa na odgovore Amerike i tako unedogled. Krajnje posledice takvog sleda događaja bi bile smrt i uništenje. Treba prestati sa neefikasnom politikom koja nije ni u interesu Ukrajinaca ni u interesu Rusa.
Ali kako se zaustaviti? Ono što je sigurno jeste da se prekid vatre ne može postići osim ako se obe strane slože da je on manje loš od alternative. Šta treba učiniti da se dve strane slože?
Rusija neće prihvatiti činjenicu da Ukrajina postane neprijateljski član rivalskog vojnog pakta. Zamislite šta bi se dogodilo da je Meksiko hteo da se priključi Varšavskom paktu?
Uzmite u obzir da je i pre pojave nuklearnih oružja Amerika pokušala da zbaci prorusku kubansku vlast, pritom nekoliko puta pokušavajući da usmrti kubanskog predsednika Fidela Kastra.
[color-box]Bilo bi suludo očekivati da Rusi neće reagovati na sličan način kada se suoče sa antiruskom ukrajinskom vlašću. Stoga pritisak radi uključenja Ukrajine u NATO predstavlja rizik sam po sebi. Amerika mora da se odluči za drugačiji kurs.[/color-box]
Mora se prihvatiti činjenica da Ukrajina nije u američkoj sferi uticaja. Niti se nalazi u zapadnoj hemisferi niti u severnom Atlantiku.
[color-box]Implikacije su jasne: Baš kao što su Rusi shvatili da je Kuba u američkoj sferi uticaja i odstupili od Raketne krize, tako bi Amerikanci sada trebalo da odstupe pošto je Ukrajina u ruskoj sferi uticaja.[/color-box]
Nažalost, postoji velika šansa da neokonzervativci neće pristati na ovakvo delovanje, zbog čega će konflikt biti neizbežan.
Ipak, konflikt nije neizbežan i može se lako izbeći ukoliko Amerika to bude želela.
Ono što Amerika treba da uradi jeste da zaustavi vojno mešanje u ukrajinsko-ruske poslove i da pomogne ukrajinskoj ekonomiji i vlasti da uspostavi stabilnost. Prvi korak u ovom pravcu bi mogao biti da se Ukrajina pridruži Evropskoj uniji.
Webtribune.rs
[adsenseyu2]
