Ustavni sud Kosova oborio je neke delove platforme za dijalog sa Srbijom, a jedan od razloga je i taj da je u nacrtu zakona prekršen ustavni princip o podeli i balansu moći, jer je delegirana i ovlašćena grupa koja ne može da ima izvršna ovlašćenja.
U odluci Ustavnog suda stoji da delegacija nije postala potpuno operativna, te da je razvila samo nekoliko aktivnosti i pokazala nedostatak transparentnosti. Kompletna odluka Ustavnog suda još nije objavljena.
[adsenseyu1]
Da li i kako ta odluka utiče na dalji tok pregovora sa Beogradom?
Analitičar Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže za Sputnjik da nije iznenađen takvom odlukom ustavnog suda Kosova, jer platforma koja je usvojena ne odgovora ni EU ni Americi. Ovo, dodaje on, može da bude od pomoći za dijalog Beograda i Prištine.
Druga stvar koju ne treba zanemariti jeste mogućnost promene glavnih pregovarača, smatra naš sagovornik.
„Kada je u pitanju sastav tima očigledno je da međunarodna zajednica želi da se stvori fleksibilnija situacija, dakle bolja u odnosu na onu koja je bila u doba Federike Mogerini, gde su isključivo predsednici bili pregovarači,“ veruje Janjić.
Nije isključeno, nastavlja naš sagovornik, i da ova odluka kosovskog ustavnog suda proizvede političku odluku Kosova da ide na izbore.
„To je u dobrom delu usaglašeno sa novim odnosom snaga na Kosovu i sa interesima za ubrzanje dijaloga koje pokazuje Amerikanci“, zaključuje Janjić.
Prištinski mediji spekulišu da je glavni razlog obaranja nekih delova platforme za dijalog sa Srbijom to što se u pregovaračkom timu Kosova nalaze ljudi koja bi trebalo da se pojave pred Specijalnim sudom za zločine OVK, dok drugi pišu da je problem unutrašnje političke prirode, tj. odnos snaga koje unutra tima imaju Ramuš Haradinaj i Hašim Tači.
Beograd je ranije ocenio da je prištinska platforma dokument koji dokazuje da Priština ne želi nastavak dijaloga. Inače, platforma o nastavku dijaloga sa Beogradom predviđa: priznanje jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, ukidanje Rezolucije 1244, osnivanje suda za zločine, koje su tokom poslednjih sukoba na kosovskoj teritoriji navodno počinili Srbi, i nedodirljivost granica Kosova.
Dokument je usvojen u odsustvu dve najuticajnije opozicione partije DSK-a i Samoopredeljenja početkom marta ove godine.
Brankica Ristić (Sputnik)
