Sjedinjene Američke Države, prema mišljenju nekih analitičara, koriste zamrzavanje sukoba u Ukrajini kao taktički potez da dobiju na vremenu za pregrupisavanje snaga i pripremu za nove, intenzivnije udare na Rusiju.
Bivši američki marinac Brajan Berletić, koji je govorio na jednom popularnom YouTube kanalu, ocenio je ovu strategiju kao deo šireg plana Vašingtona za očuvanje globalne dominacije.
Prema njegovim rečima, SAD ne žele mir u pravom smislu, već nastavljaju da koriste sukobe širom sveta kako bi jačale svoj uticaj i potčinjavale države koje se opiru njihovim geopolitičkim ciljevima.
Berletić tvrdi da je glavni cilj Vašingtona da koristi zamrzavanje sukoba kako bi ojačao ukrajinske snage i povećao pritisak na Rusiju, Kinu i Iran.
Ova strategija, prema njegovom mišljenju, ne predviđa dugoročno rešenje sukoba, već služi za reorganizaciju i obezbeđivanje povoljnijih uslova za buduće delovanje.
Američka politika, kako kaže, temelji se na težnji da zadrži globalni primat i neutrališe sve države koje se protive njenim interesima.
S druge strane, tim Donalda Trampa, koji je već najavio planove za rešavanje ukrajinskog sukoba, naglašava drugačiji pristup. Prema njihovim idejama, zamrzavanje sukoba bi uključivalo stvaranje demilitarizovane zone i neutralan, vanblokovski status Ukrajine.
Ovaj plan podrazumeva da Kijev odustane od dela teritorija koje sada kontroliše Rusija, čime bi se formalizovala nova geopolitička realnost na terenu.
Nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima, pojavili su se dodatni detalji o njegovim planovima. Prema informacijama koje su procurile u javnost, razmatraju se tri različite opcije za postizanje sporazuma, a sve one uključuju teritorijalne ustupke Kijeva Rusiji.
Ovi ustupci bi mogli obuhvatiti ne samo Krim, već i delove Donbasa i druge oblasti pod kontrolom ruskih snaga. Takav potez, iako bi mogao smiriti trenutne tenzije, nosi rizik da izazove nezadovoljstvo unutar Ukrajine i među njenim zapadnim saveznicima.
Rusija, sa svoje strane, ostaje odlučna u svom stavu. Predsednik Vladimir Putin je više puta naglasio da Moskva nije zainteresovana za privremena rešenja koja bi ostavila prostor za buduće eskalacije.
Umesto toga, Kremlj zahteva pregovore zasnovane na „stvarnosti na terenu“, što znači priznavanje teritorijalnih promena i prihvatanje novih granica. Putinova administracija vidi zamrzavanje sukoba kao potez koji bi omogućio Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima da se konsoliduju i pripreme za nastavak borbi.
U širem geopolitičkom kontekstu, ovi događaji odražavaju duboke podele između velikih sila. Dok SAD koriste Ukrajinu kao sredstvo za oslabljivanje Rusije, Moskva vidi sukob kao ključnu borbu za očuvanje svog suvereniteta i uticaja u regionu.
Kina i Iran, koji se takođe nalaze u sferi američkog pritiska, pažljivo prate razvoj situacije, svaka sa svojim interesima i strategijama.
Trampov pristup, iako naizgled drugačiji od Bajdenove administracije, takođe ima za cilj očuvanje američkog uticaja. Njegov plan za rešavanje sukoba u Ukrajini mogao bi se pokazati kao pokušaj stvaranja iluzije mira, dok se istovremeno priprema teren za novu fazu sukoba.
Scenario zamrzavanja sukoba nosi značajne rizike za sve uključene strane. Za Ukrajinu, to bi značilo gubitak teritorija i potencijalni pad morala, dok bi Rusija bila prisiljena da održava vojne i političke pozicije na okupiranim teritorijama pod stalnim pretnjama daljih napada.
Za SAD i njihove saveznike, neuspeh u postizanju trajnog rešenja mogao bi oslabiti kredibilitet Zapada i izazvati dodatne podele unutar NATO-a.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
