Video sam ruskog vojnika kako leži na zemlji. Metak ga je pogodio u lice. Njegovi drugovi su plakali. Ubio ga je snajperista Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca – opisao je događaje na Kosmetu iz 2001. Mark Đakonija, nekadanšnji pripadnik američkih „zelenih beretki“.
Ono što je usledilo je jedina zabeležena zajednička borbena akcija ruskih i američkih specijalaca. Đakonija je u svojoj knjizi „Potraga za ratom“ do detalja opisao kako je tekla saradnja Amerikanaca i Rusa tokom zime i proleća 2001. Na Kosovu i Metohiji, ali i na jugu Srbije.
[adsenseyu1]
Kada je ruski vojnik ubijen, američke trupe su učestvovale u obezbeđivanju zone za sletanje helikoptera pomoću kojeg je transportovano telo ubijenog vojnika. Kako navodi Mark Đakonija, njegov kapetan je tečno govorio ruski, što je omogućili dobru saradnju specijalaca.
– Nekoliko dana nakon pogibije ruskog vojnika, njegovi drugovi su u patroli naišli na 25-godišnjeg Albanca koji je nosio vojnički kaiš. Odveli su ga u bazu i za jedan sat su Rusi i moj kapetan saznali tačnu lokaciju kampa OVPMB-a i da se u njoj nalazi između 40 i 80 boraca. Bio sam naoružan automatskim lanserom granata MK-19 i uputili smo se ka oblasti koja se zove Velja glava. U jednom trenutku smo došli do znaka kojem je velikim crvenim slovima bilo ispisano „STOP OVPMB“. Jedan mladić, koji je nosio crvenu beretku i AK-47, stajao je u blizini i nije mogao da sakrije iznenađenje kada je video našu zajedničku patrolu. Dve „zelene beretke“ su ga savladale i Rusi su počeli da izlaze iz svojih vozila i da se kreću levom stranom puta kroz šumu spremajući se za napad. Čuo sam uzvike na albanskom i kratke rafale. Počeo sam da ispaljujem granate, a manje od minuta kasnije, kapetan je naredio prekid vatre. Rusi su uskoro počeli da izlaze iz šume sa zarobljenicima, koji su, dok su ih sprovodili pored naših „hamvija“ molećivim pogledom gledali u nas kao da su se pitali šta im se to dogodilo – napisao je Đakonija.
Ne treba zaboraviti da je NATO ubrzo nakon pomenute operacije, tačnije 24. maja 2001, dozvolio našoj vojsci povratak u demilitarizovanu zonu. To je ujedno bio i kraj terorista Oslobodilačke vojske Medveđa, Bujanovca i Preševa.
(Alo)
