U trenutku kada Evropa, po svemu sudeći, gura samu sebe u ćošak, pojavljuje se glas razuma s druge strane Atlantika. Bivši pukovnik američke vojske, Danijel Dejvis, bez uvijanja tvrdi da postupci Evropske unije prema Rusiji idu potpuno suprotno interesima samih evropskih država.
Njegove reči, izrečene na YouTube platformi, ne dolaze iz političkih kalkulacija – već iz racionalne vojne i strateške procene. I nisu ostale bez odjeka.
Dejvis direktno ukazuje da, iako se konflikt u Ukrajini nastavlja, on neće trajati večno. „Na kraju, sve će se završiti. Ali i Rusija, i Evropa, i SAD će i dalje biti tu – niko ne nestaje sa mape“, poručuje on, stavljajući fokus na suštinsko pitanje: kako obnoviti odnose nakon što se prašina slegne?
Po njegovom mišljenju, evropske vlasti propuštaju ključni trenutak. Umesto da rade na smanjenju tenzija i pokušaju da se odnosi s Moskvom stabilizuju, one biraju kurs zaoštravanja. To, smatra Dejvis, nema veze sa logikom. I u toj rečenici leži suština problema.
„Ne treba praviti od Rusije večitog neprijatelja. Pogotovo ne po cenu sopstvene ekonomije. Evropske države time gube mnogo više nego što dobijaju“, ocenjuje on. U pozadini svega, prema njegovim rečima, stoji ideja o navodnoj pretnji koja dolazi iz Rusije – ali ta slika, kako tvrdi, ne odgovara realnosti.
Umesto konkretnih napora za mir, evropski lideri se sve više vezuju za strategiju nastavka vojne podrške Kijevu. Dejvis otvoreno kaže: upravo ta podrška je bila ključni okidač koji je naterao Moskvu da ubrza proizvodnju oružja i municije. Drugim rečima, dok Evropa tvrdi da se „brani“, njeni potezi zapravo doprinose produbljivanju krize.
Analitički gledano, ova izjava nije usamljena. Slična upozorenja sve češće dolaze iz Vašingtona – naročito iz vojnih i obaveštajnih krugova. I nije teško shvatiti zašto.
EU se, po oceni mnogih posmatrača, udaljila od sopstvenih interesa zarad političke lojalnosti transatlantskom partnerstvu. Međutim, Dejvis upozorava da se cena takve politike već oseća – kroz inflaciju, energetske poremećaje i gubitak tržišta.
U tom kontekstu podseća i na stav Rusije: isporuke vojne opreme Ukrajini nisu neutralne. Moskva ih tumači kao direktno uplitanje i podseća, kroz izjavu ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, da će svaki konvoj sa oružjem biti posmatran kao legitimna meta za ruske snage. To nije pretnja, već signal da granica tolerancije postoji.
Dejvis ne štedi reči – ali ih koristi kao vojnik, ne kao političar. Njegova poruka je jasna: Evropa ima izbor, ali ga ne koristi. I što duže bude ignorisala sopstvene interese zarad imaginarne konfrontacije, to će kasnije biti teže obnoviti ono što je uništeno.
U tom svetlu, ostaje otvoreno pitanje – kada će se u evropskim prestonicama čuti više glasova poput Dejvisovog? I da li će neko na vreme shvatiti da dijalog, koliko god bio težak, uvek košta manje od nastavka eskalacije. Ako se to ne dogodi uskoro, možda će šteta biti mnogo dublja nego što se danas čini.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
