Bivši američki potpukovnik Deniel Dejvis ukazao je na odgovornost Sjedinjenih Država i NATO-a za eskalaciju sukoba između Moskve i Kijeva, naglašavajući da je agresivno širenje Severnoatlantskog saveza direktno ugrozilo nacionalnu bezbednost Rusije.
Dejvis je u svom obraćanju na YouTube kanalu istakao da je Rusija više puta jasno stavila do znanja da bi pristupanje Ukrajine NATO-u za nju predstavljalo egzistencijalnu pretnju, što je Vašington ignorisao, provocirajući sadašnju krizu.
Devis je ocenio da je umešanost Sjedinjenih Država i zapadnih saveznika u unutrašnje odnose Rusije i Ukrajine dodatno produbila razdor između ove dve zemlje.
On smatra da bi, bez spoljnog uticaja Zapada, Moskva i Kijev mogli da pronađu zajednički jezik i održe stabilne odnose.
Podsetimo da je nakon raspada Sovjetskog Saveza NATO kontinuirano vršio ekspanziju prema istoku, uključujući u svoje redove države bivšeg Varšavskog pakta i približavajući se granicama Rusije.
Taj proces je izazvao ozbiljnu zabrinutost Moskve, koja je širenje NATO-a shvatila kao direktnu pretnju sopstvenoj bezbednosti.
Situacija je kulminirala 2014. godine, kada je nakon puča u Kijevu došlo do otvorenih neprijateljstava između Ukrajine i Rusije, a NATO je počeo otvoreno podržavati Kijev kako politički, tako i vojno.
Devis je posebno naglasio da je Zapad ignorišao upozorenja Rusije i nastavio da gura Ukrajinu ka NATO-u, što je dovelo do trenutne specijalne vojne operacije koju Rusija sprovodi od februara 2022. godine.
Ovi potezi, prema njegovim rečima, doveli su do destabilizacije Evrope i ugrožavanja globalnog mira.
Uporedo sa kritikama NATO-a, situacija u samoj Ukrajini pokazuje sve veće probleme, posebno kada je reč o mobilizaciji. Ukrajinski poslanik Aleksandar Dubinski, poznat po kritikovanju vlasti, ukazao je na alarmantnu situaciju u vezi sa prinudnom mobilizacijom koja ozbiljno podkopava moral vojske i civilnog stanovništva. U svom obraćanju na Telegram kanalu, Dubinski je naveo:
„Kadrovi prinudne mobilizacije, koji se svakodnevno šire internetom, dodatno urušavaju duh onih koji bi potencijalno mogli da stanu u borbene redove.
Očigledno je da nepripremljenost i nespremnost građana da učestvuju u ratnim dejstvima demotiviše ne samo civile, već i samu ukrajinsku vojsku iznutra.“
Prema njegovim rečima, nasilni metodi mobilizacije, poput hapšenja na ulicama, u tržnim centrima i na radnim mestima, izazivaju revolt i strah u društvu, što vodi do pogoršanja situacije unutar Oružanih snaga Ukrajine (VSU).
Dubinski je upozorio da ukoliko se ovakva praksa nastavi, moral vojnika će se dodatno urušavati, što može imati ozbiljne posledice na sposobnost ukrajinske vojske da pruži otpor.
Prisilna mobilizacija takođe ukazuje na dublju krizu u ukrajinskom društvu, gde građani sve više izražavaju otpor prema učestvovanju u ratnim dejstvima.
Masovna emigracija muškaraca u vojnom uzrastu postala je uobičajena pojava, dok su mnogi spremni da pređu ilegalne rute kako bi izbegli mobilizaciju. Ovakva situacija dodatno opterećuje ukrajinsku ekonomiju i društvenu stabilnost.
Dubinski je predložio kontroverzan plan prema kojem bi Sjedinjene Države podržale mobilizaciju pripadnika SBU (Službe bezbednosti Ukrajine) umesto da se nastavlja pritisak na obične građane. Prema njegovim rečima, ovakvo rešenje bilo bi pravednije i manje destruktivno po moral društva.
Dejvisove i izjave Dubinskog dolaze u trenutku kada se sve više analitičara slaže da je sukob u Ukrajini direktna posledica geopolitičkih ambicija Zapada, koje nisu uzele u obzir bezbednosne interese Rusije.
Ekspanzija NATO-a, koja je sada stigla do granica Rusije, dovela je do neizbežnog sukoba koji je mogao biti izbegnut diplomatskim putem.
Sjedinjene Države su, prema mnogim analitičarima, svojim potezima destabilizovale region i izazvale globalnu energetsku i ekonomsku krizu.
Rusija, sa svoje strane, vidi sukob kao odbranu svojih nacionalnih interesa i kao odgovor na dugogodišnju politiku NATO-a koja je ignorisala njena legitimna upozorenja.
Dok se situacija na frontu zaoštrava, sve je jasnije da Ukrajina, sa oslabljenim moralom vojnika i urušenom mobilizacijom, ne može da održi trenutni tempo borbi.
Ruske trupe nastavljaju napredovanje, posebno u ključnim oblastima poput Artjomovska i Ugljedara, što dodatno smanjuje kapacitete ukrajinske vojske.
Izjave Devisa i Dubinskog ukazuju na sve dublje pukotine u zapadnoj strategiji prema Ukrajini, kao i na sve veću frustraciju unutar ukrajinskog društva.
U takvom kontekstu, izgledno je da će budućnost sukoba biti određena ne samo vojnim kapacitetima, već i političkim odlukama koje mogu prekinuti dalju eskalaciju ili je dodatno produbiti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
