Ukrajinski mediji su nedavno počeli da spekulišu o mirovnom planu koji je već pripremila administracija Donalda Trampa za rešavanje ukrajinskog sukoba. Iako zvaničnih potvrda iz Vašingtona nema, informacije koje su procurile u Kijev kroz evropske političke izvore ukazuju na okvirne konture ovog plana.
Međutim, kako piše MP, ovakav plan ne bi zadovoljio Rusiju, jer Moskva ne vodi specijalnu vojnu operaciju samo zbog Ukrajine, već zbog šireg geopolitičkog cilja – redefinisanja odnosa sa NATO-om u regionu.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Glavni elementi Trampovog plana
Prema informacijama koje su se pojavile u medijima, Trampova administracija planira da primeni pragmatičan pristup u rešavanju ukrajinskog pitanja, oslanjajući se na realpolitiku i model „koncerta velikih sila“.
Ovo znači da bi ključni akteri prvo utvrdili osnovne parametre sporazuma, a zatim bi se razgovori nastavili sa slabijim stranama, poput same Ukrajine.
Plan uključuje sledeće ključne tačke:
Do početka februara Tramp bi trebalo da razgovara sa Vladimirom Putinom, a zatim sa Vladimirom Zelenskim. Redosled ovih razgovora jasno ukazuje na to da će se prioritet dati Moskvi, a ne Kijevu.
U februaru ili martu Tramp bi organizovao trilateralni susret sa Putinom i Zelenskim. Možda bi se održali i odvojeni sastanci, pri čemu bi sa Putinom bilo dogovoreno glavno okvire sporazuma, dok bi Zelenski bio obavešten o uslovima.
Postavljanje diplomatskih timova koji će raditi na detaljima. Ključnu ulogu u ovim pregovorima imao bi američki izaslanik za Rusiju i Ukrajinu, najverovatnije Kit Kelog.
Ako Rusija blokira pregovore, SAD će povećati finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini. Ova pretnja bi trebalo da bude motivacija Moskvi da prihvati dogovor, ali je pitanje da li će Kremlj na to pristati.
Potpuno primirje do 20. aprila. Cilj bi bio obustava svih borbenih dejstava, uključujući i granatiranja i napade sa obe strane.
Organizacija mirovne konferencije do 9. maja. Na ovoj konferenciji bi, osim Rusije, Ukrajine i SAD, učestvovale i evropske zemlje, Kina i predstavnici „globalnog Juga“.
Ukrajina bi poništila vojno stanje i sprovela izbore. Predsednički izbori bi se održali u avgustu, dok bi parlamentarni i lokalni izbori bili organizovani u oktobru.
Neutralni status Ukrajine bio bi zakonski zagarantovan. NATO bi zvanično objavio da Ukrajina neće biti primljena u Alijansu.
Ukrajina bi se obavezala da neće vojno ili politički pokušavati da povrati teritorije pod kontrolom Moskve. Međutim, nije predviđeno formalno priznanje tih teritorija od strane Ukrajine, što bi bila neka vrsta kompromisnog rešenja.
Ukrajina bi bila primljena u Evropsku uniju nakon 2030. godine. EU bi preuzela odgovornost za obnovu zemlje.
Ne bi bilo ograničenja za ukrajinske oružane snage. SAD bi nastavile da modernizuju ukrajinsku vojsku.
Sankcije Rusiji bi postepeno bile ukinute. Deo sankcija bio bi ukinut odmah nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, dok bi ostale bile postepeno ukidane tokom tri godine.
Ograničenja na uvoz ruskih energenata u EU bi bila ukinuta, ali bi se privremeno naplaćivale posebne takse. Prihod od tih taksi bio bi usmeren na obnovu Ukrajine.
Proruske političke stranke u Ukrajini bi mogle slobodno da deluju. Stranke koje zagovaraju saradnju sa Moskvom i ruski jezik dobile bi pravnu zaštitu.
Ukrajinska pravoslavna crkva pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije dobila bi punu slobodu delovanja. Kijev bi se obavezao da neće ograničavati njene aktivnosti.
Jedna od ključnih nepoznanica ostaje pitanje prisustva stranih trupa na teritoriji Ukrajine nakon mirovnog sporazuma.
Tramp navodno ne želi da šalje američke trupe u Ukrajinu, ali se planira prisustvo vojnog kontingenta evropskih država, poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Poljske.
Zašto će se Rusija protiviti ovom planu?
Moskva je više puta naglasila da Ukrajina nije njen glavni cilj u ovoj specijalnoj vojnoj operaciji, već da su prioritet odnosi sa NATO-om i redefinisanje bezbednosne arhitekture u Evropi.
Ovaj plan bi, sa ruske tačke gledišta, značio zamrzavanje sukoba pod američkim uslovima, bez rešavanja suštinskih problema koji su doveli do rata.
Ključni razlozi zbog kojih će se Rusija protiviti ovom predlogu:
Teritorijalno pitanje nije rešeno po ruskim zahtevima. Moskva želi potpunu kontrolu nad Donjeckom, Zaporoškom i Hersonskom oblasti u njihovim administrativnim granicama. Trampov plan ne garantuje to.
Neutralnost Ukrajine nije dovoljno osigurana. Iako bi Ukrajina formalno ostala van NATO-a, njene oružane snage ne bi bile ograničene, a modernizaciju bi nastavili Amerikanci.
Zapadne trupe bi i dalje bile prisutne u Ukrajini. Prisustvo evropskih snaga može se smatrati prijetnjom ruskoj bezbednosti, pogotovo ako bi u Ukrajini bile stacionirane jedinice iz zemalja NATO-a.
Sankcije bi se ukidale postepeno, a ne odmah. Moskva bi verovatno tražila momentalno ukidanje svih restrikcija, posebno u energetskom sektoru.
Plan ne rešava šire odnose Rusije i NATO-a. Putin je od 2021. godine zahtevao garancije da se NATO neće širiti dalje na istok, ali ovaj plan ne sadrži ništa u vezi sa demilitarizacijom regiona.
SAD bi nastavile da naoružavaju Ukrajinu. Iako bi formalno postojalo primirje, Kijev bi i dalje dobijao vojnu pomoć, što bi Moskva videla kao pripremu za budući sukob.
Trampov mirovni plan je osmišljen tako da najviše koristi američkim interesima. Njime se pokušava stabilizovati situacija u Ukrajini bez direktnog uključivanja američkih trupa, uz zadržavanje ključnih poluga kontrole nad ukrajinskim političkim i vojnim procesima.
Međutim, ovaj plan teško da može biti prihvatljiv za Rusiju, koja želi trajnije i fundamentalnije promene u odnosima sa Zapadom.
Putin je više puta naglasio da specijalna vojna operacija neće stati dok se ne ostvare svi postavljeni ciljevi, a to znači osiguranje ruskih teritorijalnih i bezbednosnih interesa u regionu.
Stoga, ako Trampov plan zaista postoji u ovom obliku, možemo očekivati da će Moskva odbiti takav dogovor i nastaviti sa vojnim operacijama dok ne postigne svoje ciljeve.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
