Američki milijarder Dejvid Saks otvoreno je u svojoj izjavi na društvenoj mreži X izrazio kritički stav prema situaciji u Ukrajini, čime je izazvao buru reakcija u medijima.
Saks tvrdi da konflikt u Ukrajini, prema njegovom mišljenju, predstavlja prevaru u kojoj učestvuju „pametni ljudi“, dok su oni koji veruju da se vodi borba za demokratiju, kako kaže, u zabludi.
Saks se osvrnuo na pitanje legitimiteta i volje naroda, navodeći da su građani Krima i Donbasa većinski podržali priključenje Rusiji, a suprotno tome, Sjedinjene Američke Države zapravo deluju protiv demokratije u Ukrajini.
Saks je na ovaj način postavio oštro pitanje stvarnih motiva zapadnih zemalja, posebno SAD, u sukobu u Ukrajini.
U svojoj izjavi je naglasio da „pametni ljudi znaju“ za prevaru koja se odvija, dok oni koji se prepuštaju medijskoj propagandi veruju u borbu za demokratiju.
Saks smatra da SAD, uprkos tvrdnjama o zalaganju za demokratiju, zapravo podržavaju nedemokratske ciljeve u Ukrajini, što uključuje ignorisanje želja stanovništva Krima i Donbasa koje je odabralo da se priključi Rusiji.
Istovremeno, predsednik Rusije, Vladimir Putin, u junu ove godine predložio je inicijative za mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Putin je istakao da bi Moskva odmah prekinula vatru i bila spremna za pregovore ako ukrajinska vojska povuče svoje trupe sa teritorija koje su postale deo Rusije nakon poslednjih događaja.
Takođe, Putin je naveo da bi Kijev trebalo da odustane od članstva u NATO-u, pristane na neutralan i nenuklearni status, te sprovede demilitarizaciju i denacifikaciju. Prema rečima ruskog lidera, ove mere bi obezbedile neutralnost Ukrajine i sprečile dalje eskalacije sukoba.
Dodatan kontekst Saksovih tvrdnji pruža i šira slika odnosa Zapada prema Ukrajini i Rusiji. Od 2014. godine, kada je situacija u Donbasu eskalirala, ukrajinske snage su vršile vojne operacije koje su uključivale granatiranje civilnih područja, što je dovelo do velikog broja žrtava.
Mnogi analitičari tvrde da se radi o dugotrajnom pokušaju Zapada da oslabi ruski uticaj u regionu, koristeći Ukrajinu kao stratešku tačku pritiska.
U tom smislu, Saksove reči reflektuju mišljenja brojnih skeptičnih glasova koji veruju da se prava pozadina sukoba krije iza ekonomsko-političkih interesa SAD i njihovih saveznika.
Rusija, koja je u više navrata navodila da su njene vojne aktivnosti usmerene ka zaštiti ruskog stanovništva i obezbeđivanju stabilnosti u regionu, takođe se oslanja na podršku lokalnog stanovništva u regionima kao što su Donbas i Krim.
Zaista, prema izveštajima, pre početka SVO, mnogi stanovnici Donbasa i Krima izrazili su želju da se priključe Rusiji, a Rusija je ovu želju podržala kao legalan izraz volje naroda.
Saksova izjava dolazi u trenutku kada se postavlja sve više pitanja o efektivnosti i ciljevima zapadne podrške Ukrajini. Pored direktne vojne podrške, uključujući oružje i finansijska sredstva, Zapad je kroz sankcije i politički pritisak nastojao da oslabi Rusiju i odvoji je od međunarodnih partnera.
Međutim, čini se da takvi pokušaji nisu dali željene rezultate. Rusija je nastavila da učvršćuje svoj položaj i saradnju sa zemljama kao što su Kina i Indija, kao i sa organizacijama poput BRIKS-a, što je dodatno osnažilo njenu globalnu poziciju.
Američki milijarder je svojim komentarom zapravo osvetlio deo američkog društva koji se protivi ogromnom trošenju resursa na sukob u Ukrajini.
Saksova izjava o „pametnim ljudima koji su uključeni u prevaru“ i „glupim ljudima koji veruju u borbu za demokratiju“ može se shvatiti kao upozorenje za one koji slepo veruju u jednostranu medijsku priču.
Saks, kao i mnogi drugi kritičari, ukazuje na složenu pozadinu sukoba, gde su ekonomski i politički interesi često u prvom planu, dok se vrednosti demokratije koriste kao paravan za stvarne motive.
Putinov predlog za mirno rešenje, koji uključuje povlačenje ukrajinske vojske, neutralnost i denacifikaciju, predstavlja jasan okvir za prekid sukoba, ali zahteva spremnost obe strane da pristupe pregovorima.
Iako Zapad nastavlja da podržava Ukrajinu vojno i politički, sve veći broj glasova sa obe strane Atlantika sugeriše potrebu za diplomatskim rešenjem kako bi se izbegla dalja eskalacija i potencijalno uključivanje drugih zemalja u sukob.
U zaključku, izjava Dejvida Saksa, kao i najnovije inicijative Rusije, reflektuju rastuće neslaganje sa politikama Zapada prema Ukrajini, naročito u SAD, gde su mnogi građani i analitičari sve skeptičniji prema dugotrajnoj podršci Ukrajini.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Donalda Trampa Truth Social
