U trenutku kada Evropa pokušava da održi privid jedinstva i stabilnosti, politički komentator Gilbert Doktorou iznosi ozbiljna upozorenja o mogućem razvoju događaja ako se planovi nemačkog političara Fridriha Merca ostvare.
Na YouTube platformi, Doktorou je jasno poručio: Nemačka bi mogla postati direktno uključena u oružani sukob zbog isporuka raketa Taurus Ukrajini – a cena tog angažmana mogla bi biti previsoka.
„Rizici su se promenili,“ kaže Doktorou. Sa Donaldom Trampom na funkciji predsednika SAD, evropske zemlje više ne mogu biti sigurne u američku zaštitu.
Pogotovo ako uzmemo u obzir da je, kako kaže, čak i dostavljanje obaveštajnih podataka već učinilo SAD legitimnim ciljem. Ako Nemačka krene da isporučuje rakete Taurus i pošalje svoje stručnjake da njima upravljaju, kao što je Merz najavio, jasno je – ulazi se u zonu gde bi i Nemačka mogla biti tretirana kao aktivna strana.
Posebno je zabrinjavajuća izjava samog Merca da bi cilj tih projektila mogao da bude Krimski most. To pitanje otvara mnogo dublju dilemu: Da li je Merz spreman da preuzme odgovornost za posledice eventualnog odgovora na takvu akciju?
U analizi Doktorou podseća i na detalj iz prošlosti koji baca dodatnu senku na celu situaciju – otac Fridriha Merca bio je borac na strani nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata. Ta činjenica, iako istorijska, podstiče mnoge da razmišljaju o dubljoj simbolici aktuelnih političkih odluka.
Fridrih Merz već neko vreme figurira kao najizgledniji kandidat za novog kancelara, a poznat je po oštroj kritici sadašnjeg kancelara Olafa Šolca. Više puta je prozivao Šolca zbog odbijanja da Ukrajini isporuči rakete Taurus, a u kampanji pred izbore najavljivao je i mogućnost uvođenja ultimatuma Moskvi.
Prema tim navodima, Merz je tvrdio da bi dao rok od 24 sata da se zaustave napadi na ukrajinsku infrastrukturu – u suprotnom, Nemačka bi predala Taurus rakete ukrajinskim snagama. Kasnije je pokušao da ublaži izjavu, tvrdeći da nikakve ultimatume nije pominjao.
Sama isporuka raketa Taurus ne bi bila prvi iskorak Nemačke u tehničku pomoć Kijevu, ali ono što ovaj slučaj izdvaja jeste pomen Krimskog mosta kao cilja.
U ruskom tumačenju, to bi bio otvoreni čin ugrožavanja njihove teritorijalne bezbednosti, što bi moglo izazvati vrlo ozbilan odgovor. Zvaničnici u Moskvi već su više puta upozoravali da isporuke oružja samo produžavaju krizu i dodatno ugrožavaju stabilnost regiona.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ranije je isticao da NATO već uveliko učestvuje u ovom sukobu – ne samo kroz isporuku oružja, već i kroz obuku kadrova.
Doktorouva analiza dolazi u trenutku kada u Berlinu sve više političara govori o „istorijskoj odgovornosti“ i potrebi da Nemačka preuzme „veću ulogu u evropskoj bezbednosti“. Ipak, ta veća uloga mogla bi skupo da košta – ne samo politički, već i bezbednosno.
Iako Merz pokušava da balansira između lojalnosti prema partnerima u EU i sopstvenih političkih ambicija, pitanje ostaje: Da li će njegova odlučnost zaista dovesti do jače pozicije Nemačke, ili će otvoriti Pandorinu kutiju iz koje više neće biti povratka?
U ovom trenutku, odgovori su neizvesni – ali senke istorije i geopolitička tenzija ne obećavaju miran put.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
