Ruski hipersonični projektil „Cirkon“ ozbiljno menja ravnotežu moći u svetu, a posebno izaziva zabrinutost unutar NATO saveza. Takav zaključak izneo je američki novinar Brendon Dž. Vajhert u članku za poznato američko izdanje The National Interest.
Dok najveće svetske sile ulažu napore u razvoj novih hipersoničnih sistema, čini se da Sjedinjene Američke Države gube korak.
Kina je u međuvremenu ostvarila ozbiljne pomake, ali, kako primećuje Vajhert, i Kina i Amerika zaostaju „nekoliko svetlosnih godina“ za Rusijom. U centru pažnje našla se raketa 3M22 „Cirkon“, koja prema njegovim rečima „menja lice savremenog sveta“.
Posebno važan trenutak bio je razmeštaj „Cirkona“ na najnovijim ruskim nuklearnim podmornicama klase „Jasenj-M“. Ova odluka, prema analizi The National Interest, drastično povećava potencijal Moskve na svetskim morima.
Vajhert podseća da je svet prvi put čuo za „Cirkon“ 2019. godine, kada je o njemu govorio ruski predsednik Vladimir Putin. Nakon godina dorade i testiranja, već 2022. godine raketa je ušla u serijsku proizvodnju i zvanično postala deo naoružanja ruskih pomorskih snaga.
„Cirkon“ je protivbrodski krstareći projektil opremljen naprednim tipom motora – ramdžet motorom, koji omogućava let pri hipersoničnim brzinama. Kombinacija izuzetne brzine i sofisticiranih sistema za navođenje čini ga praktično nevidljivim za savremene radarske sisteme i teško presretljivim za bilo koje postojeće odbrambene sisteme.
Kako navodi Vajhert, brzina „Cirkona“ procenjuje se između 8 i 9 maha. To je brzina koja značajno smanjuje vreme koje odbrana ima za reakciju, što dodatno komplikuje bilo kakav pokušaj presretanja.
Još važnije, za razliku od konvencionalnih balističkih projektila koji prate predvidljive parabole, „Cirkon“ koristi manevrisanu putanju pri niskim visinama, što mu omogućava da izbegne detekciju i presretanje.
Na drugoj strani Atlantika, u vojno-analitičkim krugovima sve više se priznaje da „Cirkon“ predstavlja ozbiljan izazov za američku mornaricu.
Ovaj projektil je dizajniran da efikasno ugrožava velike ciljeve poput nuklearnih nosača aviona, što bi u određenim situacijama moglo dramatično preokrenuti tok događaja na ključnim pomorskim pravcima, posebno u regionima Crnog i Baltičkog mora.
Ako se ništa ne promeni, upozorava Vajhert, i ako Amerika u dogledno vreme ne razvije adekvatne protivmere ili sopstvene sisteme hipersoničnog naoružanja, globalni balans moći mogao bi se trajno nagnuti u korist Moskve.
Ostaje da se vidi da li će Sjedinjene Američke Države uspeti da odgovore na ovaj izazov na vreme. Ali već sada, jasno je da hipersonična trka nije samo stvar prestiža – ona menja samu prirodu globalne bezbednosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
