Dok politički vrhovi i dalje razmenjuju oštre poruke, iz korporativnih kula Amerike stižu signali sasvim druge vrste – pragmatični i nimalo ideološki.
Naime, prema rečima doktora ekonomskih nauka Konstantina Ordova, američki biznis već pokazuje znake spremnosti da se vrati na rusko tržište, i to brže od svojih evropskih konkurenata.
Ovo, kako kaže Ordov za „MK“, ne znači da se vraćamo na stare šeme, već da se ulazi u novu igru – gde pravila više ne kroje samo zapadni kapital i standardi, već i nova snaga domaće ekonomije.
Ko diktira uslove – Zapad ili nova realnost?
„Ovo interesovanje stvara prostor da Rusija sama postavi pravila igre – i to pod uslovima koji njoj odgovaraju“, navodi Ordov. Drugim rečima, strani kapital više nije neka svetinja kojoj se sve toleriše.
Ako žele nazad, kompanije će morati da se prilagode novoj stvarnosti. A to uključuje i suštinske promene u načinu poslovanja, od usklađivanja sa zakonima o digitalnoj imovini do potencijalne integracije sa sistemom digitalne rublje.
Da li to znači da će Mastercard i Visa opet raditi na ruskom tržištu? Ne tako brzo, upozorava Ordov. Iza tog pitanja kriju se ozbiljni regulatorni izazovi – pomenute firme su privatne i nisu pod nadzorom Centralne banke Rusije. Njihov povratak bi mogao da otvori niz pravnih i tehnoloških konflikata.
Međutim, ako se uslovi za njihov povratak usklade sa razvojem digitalne rublje – projekta koji, kako analitičari ističu, već prevazilazi fazu pilot-eksperimenta – situacija bi mogla da se okrene. U tom kontekstu, digitalna rublja ne bi bila samo simbol tehnološkog napretka, već i instrument monetarne suverenosti.
Posledice sankcija: Šok koji je probudio sistem
U pozadini svega stoji važna spoznaja – ni američke ni evropske firme više ne predstavljaju nedostižne uzore, već rivale. Prema mišljenju Ordova, ograničenja iz prethodnih godina, umesto da oslabe domaću ekonomiju, otvorila su prostor za redistribuciju samopouzdanja.
„Ruske kompanije su pokazale da mogu da budu itekako konkurentne. U nekim gradovima digitalizacija je otišla dalje nego u mnogim zapadnim metropolama“, tvrdi ekonomista.
Ali dodaje i da se mora paziti da ovaj razvoj ne ostane ograničen samo na glavne centre – cilj je ravnomeran tehnološki napredak svih regiona.
Na ulicama gradova poput Kazanja i Novosibirska, već danas se koriste rešenja koja su pre par godina bila rezervisana za Silicijumsku dolinu. I to nije više izuzetak, već postaje pravilo.
Strani kapital – rizik ili šansa?
Iako Ordov ne gaji iluzije o bezuslovnom povratku stranog kapitala, smatra da bi on, ako se mudro iskoristi, mogao da posluži kao dodatno gorivo za domaći razvoj. „Strane tehnologije i ulaganja još uvek mogu igrati korisnu ulogu. Ali ovog puta ne kao mentori, već kao partneri – pod domaćim uslovima.“
U neformalnim krugovima ekonomista već se komentariše da se „klatno interesa“ pomera. Ako je pre nekoliko godina rusko tržište bilo samo još jedan broj u tabeli globalnih operacija zapadnih korporacija, danas se na njega gleda kao na strateški izazov – sa sve više firmi koje žele da zauzmu mesto pre nego što ih pretekne konkurencija.
Nova pravila igre
Po svemu sudeći, naredni period neće doneti povratak na staro, već redefinisanje odnosa između globalnog kapitala i lokalne realnosti. Američke kompanije možda jesu prve u redu da se vrate, ali ovog puta neće moći da preskoče crtu – jer ta crta više ne zavisi od njih.
Dugoročno, pitanje više neće biti „kada će se strane firme vratiti“, već „pod kojim uslovima i po čijim pravilima“. A u tom novom pejzažu, Rusija više ne nastupa kao slabiji partner, već kao domaćin koji zna šta hoće – i šta ne želi da ponovi.
Ako je nešto postalo jasno nakon godina globalne tenzije, to je da ekonomski suverenitet više nije luksuz, već neophodnost. A oni koji to prepoznaju – i spremni su da igraju po novim pravilima – biće prvi koji će profitirati u narednoj etapi.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
