Američko-kineski trgovinski rat, američko-ruski hladni rat, komplementarne ekonomije i rastući apetit Kine za gasom kako bi smanjili nivoe zagađenja doveli su to toga da se dve sile okrenu jedna ka drugoj.
Tokom Hladnog rata, Kina i Sovjetski Savez su se međusobno smatrali strateškim protivnicima. Međutim, odnosi između Pekinga i Moskve su se značajno poboljšali tokom godina.
[adsenseyu1]
Pored političkog poravnanja, ove zemlje imaju komplementarne ekonomije; Kina ima nezasit apetit za sirovine kojih Rusija ima u izobilju, i Peking ima finansijsku snagu da zaštiti Moskvu od sankcija vezanih za njihovu aneksiju Krima.
Bilateralna trgovina, kao posledica toga, dramatično se povećala tokom godina. Krajem 2017. godine, ona je iznosila 80 milijardi dolara, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa ciljem da dostigne 200 milijardi dolara do 2024. godine.
Veći deo ovog rasta će morati da dođe iz energetske trgovine, od čega će prirodni gas verovatno činiti veliki deo. Primer ovog porasta prirodnog gasa je gasovod Snaga Sibira – koji se trenutno privodi kraju – i projekat gasovoda Altaj koji je izgleda spreman da usledi nakon toga.
Pretvaranju ruralne Kine od pre par decenija u globalnog ekonomskog giganta se divio čitav svet. Čak i tokom finansijske krize 2008. godine, Kina je delovala kao stabilizujuća sila usred previranja.
Šireća ekonomija ove azijske zemlje zahteva sve veće količine energije za napajanje domova i fabrika. Pekingovo usvajanje strožijih pravila za suzbijanje zagađenja vazduha je stvorilo energetsku revoluciju zbog prelaska sa uglja na gas. Ovo je imalo ozbiljne posledice za globalno tržište gasa.
Do nedavno se LNG tržište suočavalo sa prevelikom ponudom. Rastuća potražnja u Kini usled novih pravila o zagađenju vazduha je apsorbovala većinu te pretrpanosti. Prema rečima analitičara iz Sanford C. Bernstein & Co., nove isporuke LNG-a “se lako brišu prevelikim rastom tržišta.“
[adsenseyu1]
Međutim, politička dešavanja su donekle skrenuli pažnju Pekinga sa LNG-a na više gasovoda iz Rusije. Ovo je usledilo u pravom trenutku za Moskvu, jer su se odnosi sa njihovim najvećim potrošačem, EU, pogoršali.
Okretanje Rusije ka istoku
Odnosi između Rusije i Zapada se nalaze na svojoj najnižoj tački još od Hladnog rada, i to zbog krize u Ukrajini i aneksije Krima 2014. godine. Uprkos oslanjanju EU na ruski gas, što je trećina godišnje potrošnje, zavisnost Moskve od evropske potražnje za gasom je mnogo ozbiljnija, gde najveći deo izvoza njihovog gasa ide prema Zapadu.
Ova prekomerna zavisnost je uslovila Rusiju da ubrza pregovore o gasovodu do Kine i njihovo “okretanje ka istoku“ nakon što su se odnosi sa Zapadom pogoršali.
Rezultat ovog okretanja je bio dogovor od 400 milijardi dolara koji se tiče gasovoda Snaga Sibira. Uprkos tvrdnjama Moskve, on se teško može smatrati nekim sredstvom za promenu igre, jer je kapacitet od 38 bcm godišnje samo deo ruskog izvoza u Evropu, sa skoro 200 bcm u 2017. godini. Međutim, već godinama traju pregovori o drugom gasovodu preko zapadne rute ili gasovodu Altaj.
Moskva bi više volela da obezbedi i Evropi i Kini prirodni gas iz proizvodnih oblasti u zapadnom Sibiru, usled niskih troškova zbog delimično postojeće infrastrukture. Kina se prvobitno protivila ovoj opciji jer je gas potreban na njihovom gušće naseljenom severoistoku, a domaća proizvodnja već obezbeđuje lokalne potrebe na severozapadu.
Geopolitičke tenzije
Trgovinski rat između SAD i Kine je doveo do strateškog preračunavanja. Pekingov pristup Trampu je prošao kroz tri faze: prvo, organizovana je državna poseta prepuna ceremonijalnijalnih prikaza poštovanja u pokušaju da se umiri američki predsednik. Trampov rastući ratoborni jezik je pokazao da to nije funkcionisalo, što je dovelo do perioda strateških pacijanata. Međutim, eskalirajući trgovinski rat je učinio to da Peking ponovo razmotri svoju pasivnu strategiju i rastuće ekonomske odnose sa SAD.
Kineska politika čistog vazduha je snažno povećala potražnju za prirodnim gasom u ovoj azijskoj zemlji kao alternativu uglju. LNG je bio važan alat za zadovoljenje potražnje u kratkom roku.
Jedna od prednosti LNG-a, za razliku od gasovoda, je njegova fleksibilnost. Međutim, više cene mogu dovesti do promene na globalnom tržištu jer brodovi imaju tendenciju da idu tamo gde su profiti najveći – što je uglavnom bilo u azijskim zemljama.
Promena mišljenja po pitanju Altaja
Do nedavno su se pregovori između Rusije i Kine o drugom gasovodu odnosili na direktnu vezu između zemalja preko regiona Altaj. Međutim, tokom Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku u septembru 2018. godine, predsednici Rusije, Kine i Mongolije su nagovestili alternativnu rutu preko Mongolije.
Ovo ima smisla na dva načina. Prvo, izgradnja ogromnog gasovoda preko Mongolije je mnogo jeftinije i lakše za postizanje nego preko prastarog Altaj regiona kog je UNESCO označio kao svetsko nasleđe na visini od 2.650 metara. Drugo, gas bi se isporučivao gusto naseljenim oblastima na istoku umesto na zapadu, što bi Peking više želeo. Moskva je zadovoljna sa oba scenarija sve dok gas izvozi sa polja u zapadnom Sibiru koji takođe služi i Evropi.
Promena geopolitike je pozitivno uticala na poltičku podršku drugom gasovodu. Zagrevanje odnosa između Kine i Rusije, i zahlađenje odnosa između Kine i SAD, povećalo je potrebu za stabilnim izvorom energije. Takođe, predviđanja kineske potrošnje gasa su prilagođena naviše, što je ojačalo potrebu za ruskim gsom.
Webtribune.rs
