Plan američke mornarice za 2027. godinu, koji je objavila admiral Lisa Franketti, predstavlja sveobuhvatan napor za jačanje spremnosti američkih pomorskih snaga za potencijalni sukob sa Kinom.
Ovaj dokument, poznat kao „NAVPLAN“ (Navigacioni plan), odražava rastuće napetosti između Kine i Sjedinjenih Američkih Država, posebno u svetlu ambicija Pekinga da poveća svoju vojnu moć, a posebno modernizuje Narodno-oslobodilačku vojsku Kine (NOAK) do 2027. godine.
U tom kontekstu, kineski predsednik Si Đinping je još 2020. godine istakao potrebu da kineske oružane snage postanu vojska svetskog ranga do navedene godine, što je izazvalo pojačanu pažnju globalnih vojnih i političkih analitičara.
Ciljevi i strategija NAVPLAN-a
NAVPLAN je fokusiran na postizanje dve glavne strateške ambicije:
- Spremnost za potencijalni sukob s Kinom do 2027. godine.
- Održavanje dugoročnog superioriteta mornarice SAD.
Prvi cilj je usmeren na jačanje borbene gotovosti američke mornarice, što uključuje ubrzanje održavanja brodova, poboljšanje flote kroz nove tehnologije poput robotičkih sistema, obnavljanje ključnih infrastrukturnih tačaka i unapređenje komandnih centara.
Drugi cilj se odnosi na dugoročnu strategiju SAD da održi svoju vodeću poziciju u svetu, kako bi mogla efikasno da odgovori na izazove koje postavljaju zemlje poput Kine i Rusije.
U planu je takođe akcenat na obuci i privlačenju većeg broja vojnika i stručnjaka, čime bi se povećao broj „igrača na bojnom polju“. Ovaj izraz sugeriše proširenje kapaciteta mornarice kako u ljudstvu, tako i u tehnologiji, sa posebnom pažnjom na automatizaciju i bespilotne sisteme.
Konflikt sa Kinom: Tajvanski scenario
Ključna tačka američkog strateškog plana za 2027. godinu jeste spremnost na sukob s Kinom, posebno zbog napetosti koje okružuju pitanje Tajvana. Si Đinping je već više puta istakao da Kina smatra Tajvan svojom teritorijom i da je spremna preduzeti potrebne mere kako bi ga povratila pod svoj suverenitet, što uključuje i vojne akcije.
Važno je napomenuti da je CIA u septembru 2022. godine izvestila da je kineski lider dao svojim oružanim snagama zadatak da budu spremne za vojno preuzimanje Tajvana do 2027. godine.
Sa druge strane, američki zvaničnici su jasno stavili do znanja da bi svaka vojna akcija Kine protiv Tajvana naišla na snažan otpor, ne samo od strane Sjedinjenih Država, već i njihovih saveznika.
U julu 2023. godine, NATO je nazvao kineske „ambicije i politiku prinude“ izazovom interesima, bezbednosti i vrednostima Zapada.
Ovo predstavlja direktan odgovor na kineske pretenzije prema Tajvanu, koji su međunarodni saveznici obećali da će zaštititi. Admiral Samuel Paparo, glavni komandant Indo-pacifičkog zapovedništva SAD, najavio je u junu 2023. godine da bi, u slučaju kineskog napada na Tajvan, Sjedinjene Države stvorile „bepilotni pakao“ u Tajvanskom prolazu, koristeći veliki broj dronova i drugih autonomnih sistema.
Modernizacija kineske vojske
Si Đinping je 2020. godine postavio cilj da modernizuje Narodno-oslobodilačku armiju Kine (NOAK) do 2027. godine i pretvori je u vojsku svetske klase.
Ovaj proces obuhvata povećanje tehnoloških kapaciteta kineske vojske, kao i poboljšanje logistike, obuke i borbene gotovosti. U poslednjih nekoliko godina, kineske oružane snage su uspele da naprave značajan tehnološki iskorak u oblastima poput hipersoničnog naoružanja, sajber-ratovanja i bespilotnih sistema.
Američka vojna strategija prepoznaje ove pretnje i NAVPLAN predstavlja odgovor na tekuće kineske pripreme. Američki zvaničnici vide Kinu kao glavnu dugoročnu pretnju i na to gledaju kao na suštinsko pitanje globalne bezbednosti.
Ako bi Kina preuzela kontrolu nad Tajvanom, to bi moglo značajno promeniti geopolitičku ravnotežu snaga u Azijsko-pacifičkom regionu.
Rusija kao trajna pretnja
Dok je Kina u centru pažnje NAVPLAN-a, dokument se kratko osvrće i na Rusiju, opisujući je kao trajnu i ozbiljnu pretnju uprkos značajnim gubicima u Crnom moru tokom sukoba sa Ukrajinom.
NAVPLAN prepoznaje da ruska mornarica i dalje održava svoju borbenu moć u Arktičkom regionu, Atlantiku, Mediteranu, Baltičkom moru i severnom delu Tihog okeana. Američka mornarica smatra da Rusija, iako izolovana i pogođena sankcijama, ostaje opasna i tehnološki sposobna.
Posebno se ističe ruska sposobnost da se brzo prilagođava na bojištu, kako u tehnološkom, tako i u taktičkom smislu, što je Moskva demonstrirala tokom sukoba u Ukrajini.
Ovaj deo dokumenta naglašava važnost stalne spremnosti američke mornarice na različite pretnje iz različitih pravaca, uključujući i Arktik, gde se interes SAD-a i Rusije preklapaju.
Geopolitički značaj Tajvana i NATO perspektiva
Tajvanski prolaz je u središtu potencijalnog sukoba, jer kontrola nad ovim vitalnim moreuzom ne bi samo omogućila Kini da uspostavi čvršću kontrolu nad Istočno-kineskim morem, već bi značajno ojačala njen uticaj nad celim Indo-pacifičkim regionom.
Zapadni saveznici, uključujući NATO, već godinama izražavaju zabrinutost zbog rastuće moći Kine. U okviru nove konceptualne doktrine NATO-a, koja je usvojena 2022. godine, Kina je označena kao „sistemski izazov“ globalnoj stabilnosti.
Ovaj koncept jasno stavlja do znanja da Kina, svojom ekonomskom, vojnom i tehnološkom snagom, predstavlja izazov dugoročnoj stabilnosti zapadnih država.
Zaključak
NAVPLAN admiralke Lise Franketti predstavlja ambiciozan i sveobuhvatan odgovor na rastuće pretnje iz Azijsko-pacifičkog regiona, s posebnim fokusom na kinesku vojnu modernizaciju i potencijalni sukob oko Tajvana.
Plan ne samo da osigurava pripremu američke mornarice za bilo kakav sukob s Kinom, već i za dugoročno održavanje superiornosti SAD-a na globalnom nivou.
Kroz unapređenje infrastrukture, obuke i tehnologije, posebno u domenima autonomnih sistema i bespilotnih letelica, mornarica se priprema za izazove 21. veka.
Pored Kine, Rusija ostaje relevantna pretnja, iako je njena mornarica pretrpela značajne gubitke. Dokument jasno ističe potrebu za stalnim nadgledanjem i prilagođavanjem u složenom međunarodnom kontekstu, gde su izazovi višestruki i dinamični.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se