Protesti koji već mesecima tresu Srbiju, a počeli posle tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, prema oceni ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka, daleko prevazilaze okvire spontanog okupljanja građana.
On je za RIA Novosti izjavio da iza studentskog jezgra koje održava okupljanja stoje strane strukture i fondovi, posebno nemački i britanski, koji se, kako kaže, specijalizuju za podsticanje revolucionarnih pokreta.
Dodao je i da američka administracija u ovom trenutku pokazuje slabije interesovanje za region, pa su glavni akteri upravo Evropljani.
Ambasador je istakao da se scenario razvija po poznatim obrascima takozvanih obojenih revolucija. Prva faza protesta, kada su građani tražili istragu o rekonstrukciji nadstrešnice, ubrzo je prerasla u političke zahteve, a sada, prema njegovim rečima, ulazi u treću fazu, obeleženu eskalacijom, neredima i fizičkim sukobima.
„To je faza provociranja prolivanja krvi“, naglasio je Bocan-Harčenko, dodajući da se isti šabloni mogli videti u Gruziji, a najprepoznatljiviji primer bio je Majdan u Kijevu 2014. godine.
Posebno je ukazao na logistiku okupljanja. Prevoz ljudi, organizacija skupova širom zemlje, obezbeđivanje hrane i finansijska podrška – sve to, kako tvrdi, prevazilazi mogućnosti studenata koji su formalno u prvom planu.
„Bez finansija, bez dinara, teško da bi bilo šta od ovoga moglo da traje ovoliko dugo“, rekao je, podsećajući da protesti traju već deset meseci. Po njegovom mišljenju, to je signal da mreža zapadnih fondova i nevladinih organizacija održava čitavu infrastrukturu.
Pored organizacije na terenu, paralelno se, kako je ocenio, vodi i kampanja u zapadnim medijima, usmerena protiv predsednika Aleksandra Vučića i same Srbije, predstavljene kao zemlja koja ne pristaje na evropske standarde i disciplinu.
On je podsetio i da su apeli demonstranata i opozicionih lidera Briselu da posreduje u krizi još jedan dokaz da Evropska unija od početka igra aktivnu ulogu.
„Već su usledili očekivani koraci. Opozicija i demonstranti su se obratili spoljnim faktorima – Zapadu – da se umešaju i izbore za ono što nazivaju obnovom demokratije“, rekao je.
Bocan-Harčenko je naglasio da i sama srpska vlast ukazuje na spoljnu dimenziju, jer raspolaže dokazima i podacima koje diplomatske misije nemaju. „Moramo da se oslonimo na ono što kaže rukovodstvo Srbije“, podvukao je, dodajući da i ruske analize ukazuju na iste tragove.
Takođe je upozorio da postoje informacije o formiranju militantnih grupa koje se prebacuju na različite lokacije u zavisnosti od planiranih epicentara protesta, a kod nekih su već pronađene palice i slična sredstva.
Sama dinamika protesta razlikuje se od klasičnih primera obojenih revolucija. Dok su oni ranije izbili naglo i u kratkom vremenu dostizali vrhunac, u Srbiji su razvučeni mesecima, a organizatori se, kako kaže, drže u senci.
U javnosti se sve češće spominju izrazi „Beogradski Majdan“ ili „srpski Majdan“, što samo potvrđuje da scenario ima poznatu strukturu, ocenjuje ambasador.
Ipak, ostaje pitanje – koliko ovakav pritisak spolja može da utiče na unutrašnju dinamiku jedne zemlje, naročito ako se protesti pretvore u dugotrajan pritisak, a ne u naglu erupciju.
Bocan-Harčenko jasno upozorava na opasnost, ali šira slika pokazuje da će naredni meseci biti presudni za to da li će protesti ostati ograničeni na simbolički pritisak ili prerasti u nešto ozbiljnije.
