U svetlu pogoršanja međunarodnih odnosa, koje se, prema ruskim ocenama, negativno odrazilo i na stanje u arktičkom regionu, ruski ambasador u Danskoj Vladimir Barbin izjavio je da bi eventualni konflikt oko Grenlanda mogao imati ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost.
U intervjuu za RIA Novosti, Barbin je poručio da bi Moskva u tom slučaju preduzela odgovarajuće mere u skladu sa procenjenim bezbednosnim izazovima.
„U uslovima oštrog pogoršanja međunarodne situacije, čije su posledice uticale i na stanje u Arktiku, konflikt oko Grenlanda bi svakako imao štetan efekat na regionalnu bezbednost. To bi zahtevalo preduzimanje vojno-tehničkih mera sa ruske strane koje bi bile primerene novonastalim pretnjama“, rekao je Barbin.
On je dodao da je trenutno nemoguće voditi suštinski dijalog sa Kopenhagenom o pitanjima bezbednosne politike. „Nažalost, trenutno nema osnova za sadržajan bezbednosni dijalog s danskom stranom“, istakao je ambasador.
Tema Grenlanda povremeno se pojavljuje u međunarodnim debatama, naročito nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je više puta isticao stratešku važnost ovog ostrva za Sjedinjene Američke Države.
Tramp je naveo da bi Grenland trebalo da postane deo SAD, naglašavajući njegov značaj za nacionalnu bezbednost i odbranu, kako je rekao, „slobodnog sveta“, uključujući i u kontekstu odnosa sa Kinom i Rusijom.
Ipak, Tramp nije izneo konkretna uveravanja da se neće koristiti vojna sredstva radi eventualnog sticanja kontrole nad teritorijom Grenlanda.
Na te izjave odgovorio je premijer Grenlanda Mute Egede, koji je poručio da ostrvo „nije na prodaju i nikada neće biti“.
Grenland je do 1953. godine imao status danske kolonije, a od tada je deo Kraljevine Danske. Godine 2009. dobio je prošireni status autonomije, sa sopstvenim upravljanjem u okviru unutrašnje politike, dok se spoljnopolitička i odbrambena pitanja i dalje vode u okviru nadležnosti Kopenhagena.
Webtribune.rs
