Pristupanje Novoj razvojnoj banci BRIKS-a uopšte nije u suprotnosti sa članstvom u EU, a Srbija bi imala ogromne koristi od toga, ocenjuje analitičar Branko Pavlović
Vest da je Alžir dobio dozvolu da se pridruži Novoj razvojnoj banci BRIKS-a iako nije u samom BRIKS-u još jednom je otvorila pitanje šta bi za Srbiju značilo da postane članica ove banke, ali i šta je sprečava da joj se pridruži.
Aktivnosti banke usmerene su na finansiranje infrastrukturnih projekata i projekata održivog razvoja u zemljama BRIKS-a i zemljama u razvoju.
Nova razvojna banka BRIKS-a formirana je 2015. godine, njene prve članice bile su Rusija, Brazil, Indija, Kina i Južna Afrika, dok su joj se 2021. pridružili Bangladeš, Egipat, UAE i Urugvaj.
Analitičar Branko Pavlović kaže za RT Balkan da taj proces „koči“ samo odluka političkog vrha i tvrdi da bi Srbija imala višestruku korist od članstva.
„Isto se odnosi i na aplikacije za Šangajsku organizaciju i za BRIKS. To bi bilo vrlo dobronamerno prihvaćeno i podržano i od Ruske Federacije i od Kine. Sa ta dva velika glasa, koji bi podržali neki oblik naše saradnje, bila bi nam otvorena mnoga vrata, tako da nema nikakvog formalnog razloga, osim političke odluke da se to ne radi“, kaže Pavlović.
Iako bi to bilo nepopularno s obzirom na „evropski put Srbije“, Pavlović ukazuje da nema nikakvog ograničenja da se pristupa drugim organizacijama koje nisu Evropska unija.
„Mi smo dužni da usaglasimo svoju međunarodnu politiku sa EU kada i ako budemo članica, a ne pre toga. A i tada, kao što vidimo, postoje velike razlike u tom članstvu. Pristupanje Novoj razvojnoj banci BRIKS-a uopšte nije u suprotnosti sa članstvom u EU, a Srbija bi imala ogromne koristi“, tvrdi Pavlović.
On ukazuje da BRIKS i Šangajska organizacija okupljaju verovatno više od četiri milijarde ljudi i da predstavljaju model saradnje mnogo pravednijeg, multiporalnog sveta koji stvarno poštuje međunarodno pravo i drži se principa povelje EU.
„U ekonomskom smislu, te organizacije nam pružaju mnogo veću mogućnost razvoja nego EU. U suštini, principi BRIKS-a i Šangajske organizacije direktno se oslanjaju na politiku Pokreta nesvrstanih, gde smo mi takođe prepoznati kao jedna važna država partner i prepoznaju nas kao ‘naslednika’ Jugoslavije. U tom smislu u saradnji imamo dobru startnu poziciju. Nema nikakvih dilema da bismo mi bili veoma dobro prihvaćeni“, kaže Pavlović.
On ukazuje da Razvojna banka BRIKS-a doživljava veliko ubrzanje kada je u pitanju obim plasmana i da će biti sve značajnija za infrastrukturne projekte, uključujući i zemlje koje nisu članice BRIKS-a.
„To još nisu spektakularno značajni iznosi, ali blizu 40 milijardi dolara je sada u opticaju, a pre tri godine je bilo oko tri milijarde dolara. To se velikom brzinom povećava, što omogućava pogodnije i bolje uslove zaduživanja“, ističe Pavlović.
„Blumberg“ je objavio da je i Turska podnela zahtev za pridruživanje BRIKS-u, jer nastoji da ojača svoj globalni uticaj i izgradi nove veze mimo svojih tradicionalnih zapadnih saveznika.
Stav administracije turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana je da se geopolitički centar gravitacije pomera od razvijenih ekonomija Zapada, jer je Turska, poput drugih zemalja, frustrirana zbog nedostatka napretka u višedecenijskom nastojanju da se pridruži Evropskoj uniji.
„Ključna razlika između EU i BRIKS-a je što BRIKS ne postavlja političke uslove, nema ništa od onoga što imate u ugovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom ili Svetskom bankom, koje vam onda traže da vi sprovedete određenu fiskalnu politiku, da morate da privatizujete ovo ili ono. Nema nikakvog uslovljavanja u tim odnosima i upravo zbog toga tako veliki broj država i želi da se priključi BRIKS-u“, ukazuje Branko Pavlović.
Osim Turske, Malezija, Tajland i Azerbejdžan su među zemljama koje žele da se pridruže BRIKS-u. O daljem proširenju grupe moglo bi da se razgovara tokom samita u Kazanju, u Rusiji, od 22. do 24. oktobra.
(RT)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
