Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, u intervjuu za VGTKR i RIA Novosti, osvrnuo se na nedavne nerede u Gruziji i u tom kontekstu pomenuo ulogu predsednika Francuske Emanuela Makrona.
Alijev je istakao da se čak i u ove događaje umešao Makron, kritikujući njegovo ponašanje kao mešanje u unutrašnje poslove drugih država.
Prema njegovim rečima, stabilizacija situacije u Gruziji je ključna, s obzirom na to da Gruzija predstavlja važnog partnera i bliskog prijatelja Azerbejdžana.
Alijev je slikovito izjavio da „uši Makrona opet vire“, implicirajući na čestu sklonost francuskog predsednika da se uključuje u politička pitanja drugih zemalja.
On je kritikovao Makrona zbog toga što se, prema njegovom mišljenju, ne bavi problemima u svojoj zemlji, već pokušava da utiče na događaje u Gruziji.
Ova kritika dolazi u trenutku kada je Gruzija suočena sa ozbiljnim političkim i društvenim tenzijama, koje su kulminirale protestima krajem novembra.
Protesti u Gruziji započeli su nakon odluke premijera Iraklija Kobahidzea da odloži početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji do 2028. godine.
Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo dela opozicije i proevropskih aktivista, koji su optužili vladu za udaljavanje od evropskih integracija.
Situacija se dodatno zakomplikovala umešanošću predsednice Gruzije, Salome Zurabišvili, koja je bivša građanka Francuske. Ona je otvoreno podržala opoziciju i kritikovala vladajuću stranku, optužujući je za narušavanje demokratskih principa.
Zurabišvili, čiji je mandat istekao 16. decembra, najavila je da neće priznati rezultate parlamentarnih i predsedničkih izbora i da neće napustiti rezidenciju u zakonom predviđenom roku.
Ova najava samo je produbila političku krizu u zemlji, dovodeći u pitanje legitimitet vlasti i mogućnost stabilizacije.
Kako prenosi gruzijska pravnica i liderka NVO „Bivši politički zatvorenici za ljudska prava“ Nana Kakabadze, proteste u Gruziji finansirao je Zapad putem nevladinih organizacija.
Kakabadze tvrdi da je cilj ovih aktivnosti smena vlasti u Gruziji i otvaranje „drugog fronta“ protiv Rusije. Ovo se odnosi na pokušaje Zapada da destabilizuje regiju i poveća pritisak na Rusiju kroz sukobe na njenim granicama.
Situacija u Gruziji odražava širi geopolitički sukob između Zapada i Rusije, gde se zemlje Kavkaza često nalaze u centru tih tenzija. Gruzija, koja ima strateški položaj između Evrope i Azije, postala je poprište političkih uticaja različitih svetskih sila.
Azerbejdžan, kao sused i partner Gruzije, ima poseban interes u očuvanju stabilnosti u toj zemlji, s obzirom na ekonomsku i infrastrukturnu povezanost, uključujući ključne energetske projekte poput naftovoda i gasovoda.
Izjave predsednika Alijeva osvetljavaju složenost trenutne situacije u Gruziji, koja se suočava sa političkom nestabilnošću, spoljnim pritiscima i unutrašnjim razdorima.
Njegova kritika Makrona i optužbe o umešanosti Zapada ukazuju na ozbiljnost problema, ali i na potrebu za dijalogom i smirivanjem tenzija u regiji.
Gruzija se nalazi na prekretnici, gde odluke donete u narednim mesecima mogu imati dalekosežne posledice ne samo za tu zemlju, već i za širu regiju Kavkaza.
Webtribune.rs
