Bili smo na ulici 10.12.2012-te. Mnogi od nas ovde.
Zašto?
Tada se još nije govorilo o Briselskom sporazumu, ali tada smo prvi put protestovali protiv nove kosovske politike naprednjačko-socijalističke politike. To je bilo povodom sporazuma o integrisanom upravljanju granicom.
On nam je svima predstavljen kao evropski standard: da to nije ništa strašno i da tako meko izgledaju i granice između država članica EU.
Kada smo upozoravali da se tu, naravno, stvara tvrda granica, tada su krenula osporavanja od vlasti, a pogledajte kako danas izgleda ta granica – oni mogu kome hoće i kad hoće da zabranjuju da uđe. Uveli su i vize.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Tog decemra se okupilo nekoliko hiljada ljudi, na -10 stepeni. Tri sata smo bili napolju da ih upozorimo i tražili smo prijem kod predsednika, predsednika Vlade, u Skupštini i Ustavnom sudu.
Pokušali smo institucionalno da predstavimo naše argumente, ali nas nisu udostojili ni odgovora.
Otkako je formiran Pokret za odbranu KiM, i neka neko samo kaže da to nisu ljudi od ugleda i bez mane – u normalnoj državi bi se očekivalo da vas bar radi forme neko pozove i primi.
Bio sam u predsedničkom kabinetu u RS i primio sam, kao politički savetnik predsednika, mnogo ljudi, pa i pojedince – da bi ih uvažili.
Lista potpisnika ovog Proglasa sadrži imena ljudi od ugleda. Bilo bi normalno, u normalnoj državi, da bar šef kabineta predsednika države primi predstavnike ovakve jedne inicijative koja samo zahteva poštovanje Ustava i rezolucije 1244. Ali, do dan danas toga nije bilo.
Kada je došlo do naprasnog potpisivanja sporazuma o integrisanom upravljanju granicom, na severu KiM su postojale 4 opštine koje su tada još radile u punom kapacitetu, čiji su predstavnici bili izabrani po zakonima države Srbije.
Upoznao sam mnoge od tih ljudi, zahvaljujući kojima je sever Kosova, pre dolaska ove vlasti, bio kao tvrđava. Upoznao sam predsednike opština i mnoge odbornike izabrane po zakonima Republike Srbije i pitao ih da li ih je iko iz vlasti zvao da im objasni da li postoji neka mudra politika, neka dvostruka igra.
Ako moraju da se daju ustupci – bar da vas ohrabre, da vam kažu „nećete biti ostavljeni, moramo da glumimo neku igru prema strancima, ali to će biti tako i tako.“
Ni sa kim vlast nije razgovarala.
Ni sa kim!
Kako ne uvažava ugledne potpisnike ovakvih apela, nije uvažavala ni zakonite predstavnike izabrane po zakonima Srbije.
To nam svima daje za pravo da kažemo da je vlast privatizovala politiku prema Kosovu i Metohiji, najvažnijem državnom pitanju.
Privatizovana je.
Mi dan danas ne znamo o kakvom se tačno planu radi, što je poseban skandal.
„Iscurelo“ je nekoliko verzija, vrlo sličnih, ali stranci bolje znaju šta je u tom planu nego što zna javnost Srbije koje se to najviše tiče.
Na šta to liči?!
Više je nego opravdano pobuniti se protiv toga, ustati protiv toga.
Otpor traje preko deset godina. Otpor protiv čega? Protiv predaje Kosova i Metohije.
Vlast taj otpor pokušava da satanizuje sve vreme, što nam daje za pravo da posumnjamo u njene namere. Da ne govorimo o rezultatima. Nije važno šta su vaše namere nego rezultat, a on nije 5: 0 nego obratno, 0:5.
A ja bih rekao 0:15!
U 2012. sam mogao sa Rusima da dolazim ne samo na sever nego i južno od Ibra. Godinu dana kasnije, išao sam sa jednim Rusom, švercovali smo ga alternativnim putevima. To je samo jedan od rezultata te mudre politike, da ne govorim o poniženju da Rosu radi šta hoće na severu KiM.
Ne verujem u dobre namere vlasti i u njihovu pregovaračku sposobnost. Ovo su najgori pregovarači u našoj istoriji.
Ako pregovaraju u dobroj veri, ja o ovako lošem pregovaranju nisam čitao u bilo kojim istorijskim knjigama za bilo koju državu. Siguran sam da, kad se prave vlade, bolje se pregovara o upravnim odborima za pijace, nego za ovo.
Da ti unapred sve daš onome s kim pregovaraš, a da ga posle moljakaš da on ispuni svoj deo – to nema nigde. Samo dva odgovora imaju za to.
Ili si potpuno nesposoban ili si unapred dogovorio da to uradiš, a sporazum ti služi samo kao pokriće.
Znači, imamo pravo, posle svih ovih katastrofalnih rezultata, kupovine vremena, da postavimo pitanje – za šta si kupovao vreme ovih deset godina?
Da Rusija i Kina ojačaju?
Ojačale su.
I, šta se desilo?
Rusija i Kina se ne pominju ovih dana, isključivo sa Zapadom se razgovara ovih dana, isključivo sa neprijateljem koji hoće da ti otme teritoriju.
Da li si kupovao vreme da napraviš državu još ‘zavisnijom od Zapada – od SAD i EU koje hoće da ti otmu teritoriju? Izgleda da jesi!
Jer, jedan od glavnih argumenata koje čujemo je da će da bude propast pošto je skoro sva naša trgovinska saradnja sa zemljama EU.
Kupovina vremena je trebalo da znači da si ti u tom međuvremu diversifikovao svoju trgovinu.
Ako je mala Srbija, a stvarno je 1906-te bila mala, mogla da izađe na kraj sa Austrougarskom i da pobedi u Carinskom ratu, da nađe nova tržišta, niko ne može da me ubedi da to ne može današnja Srbija, jer se bukvalno radi o promeni svetskog poretka i gradnji multipolarnog sveta koji je daleko mnogoljudniji nego što je ovaj koji pokušava da nam otmu teritoriju.
Dakle, ima mnogo razloga što sam ja potpisao i zašto mnogi ljudi ovo potpisuju i zašto osećamo potrebu da ovo radimo: da u svojoj državi objašnjavamo zašto smo za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije.
To je stvar o kojoj ranije uopšte nije trebalo ni moralo da se diskutuje.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(Fakti)
