Stalnim naglašavanjem nezadovoljstva zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji Brisel pokušava da Beogradu nametne pravila i odluke, u čijem donošenju naša zemlja nije učestvovala.
Tako nešto od Srbije ne bi trebalo da se traži ako se odnosi između Srbije i EU zasnivaju na ravnopravnim osnovama.
Ovako dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije komentariše nacrt izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
Podsećamo, u nacrtu izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, u koji je uvid imala hrvatska novinska agencija HINA, navodi se da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, zadržala je odnose na visokom nivou sa tom zemljom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanja o njenom strateškom smeru.
Osim u pogledu Rusije, Srbija takođe nije prihvatila niz drugih izjava visokog predstavnika u ime EU i restriktivne mere prema Kini, Belorusiji, Iranu, Severnoj Koreji i Venecueli. Osim toga letovi za Rusiju postali su frekventniji, stoji u izveštaju.
„Od Srbije se očekuje da se postupno usklađuje s politikama prema trećim zemalja s politikama i stavovima EU, uključujući i restriktivne mere“, dodaje se u nacrtu izveštaja.
EU traži da se Srbija ponaša kao njihova kolonija
Prema Lukićevim rečima, EU se prema Srbiji odnosi prema latinskoj poslovici da ono što je primereno Jupiteru, nije primereno volu, pa tako dok Brisel sarađuje sa Kinom mnogo više od Srbije, nama to ne dozvoljava i čak nas kritikuje zbog toga.
„Može se reći da traži neku vrstu poslušnosti, da traži da se ponašamo kao njihova kolonija. Neverovatno je da neki savez, čiji mi nismo član traži da se usaglašavamo sa politikom tog saveza. Dvadeset pet godina je prošlo od 2000. kada je Srbija, ne pitajući narod, krenula ka Evropskoj uniji, a još uvek nismo tamo primljeni. To zapravo govori da EU ne želi da nas primi, a želi da se ponašamo kao da smo član koji nema pravo glasa“, smatra on.
Kako se od Srbije može tražiti usaglašavanje sa politikom u čijem definisanju i konstituisanju ona ne učestvuje, pita se Lukić i dodaje da Srbija nije u prilici da glasa o bilo kojim odlukama koje se odnose na Kinu ili na Rusiju.
Kao da ga je pisao Tonino Picula
Izveštaj je tako formulisan kao da ga je pisao novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, bivši šef hrvatske diplomatije Tonino Picula ali, kako naš sagovornik navodi, kadrovska pitanja nisu toliko bitna. Bitni su principi politike, dok su kadrovi samo odraz stava koji EU ima prema Srbiji.
„Mislim da ne bi bilo neke velike razlike i da se na toj poziciji nađe neko iz bilo koje druge zemlje. S obzirom na ovo što nam zameraju, radi se o jednom malom ponižavanju Srbije“, ističe Lukić.
Bilo ko da se nađe na poziciji izvestioca, neće odlučivati ništa. Na nekim drugim pozicijama nalazili su se ljudi iz država koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije, kao što se Miroslav Lajčak našao na mestu posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine, pa su radili na štetu srpskih nacionalnih interesa.
„Brisel kada promeni principe u odnosima sa nama, a glavna stvar je pitanje Kosova i Metohije, moći ćemo sasvim drugačije da razgovaramo. Mislim da ono čega se Brisel boji, promene strateškog kursa Srbije, jeste realni strah. Ali taj strah zapravo proizvodi politika briselske administracije koja Srbiju ne vidi kompletnu – ne vidi je sa Kosovom i Metohijom“, objašnjava Lukić.
Postavlja se pitanje koja bi država prihvatila da uđe u bilo kakav savez ako je uslov svih uslova odricanje od dela sopstvene teritorije, zaključuje on.
Ostale zamerke u izveštaju EK odnose se na to što Srbija nije uskladila politiku viza sa Briselom, pa ima bezvizni režim sa šesnaest država sa kojima EU ima vizni režim, a zamera joj i to što srpski zvaničnici učestvuju u proslavi Dana Republike Srpske.
(Sputnjik)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
