Najbogatija kanadska provincija pokreće debatu o sopstvenom putu: Alberta priprema referendum koji bi mogao promeniti sve
Zapad Kanade ponovo se trese, ali ovog puta ne zbog seizmičke aktivnosti već političke. Alberta – ogromna i resursima bogata provincija – najavila je održavanje referenduma 2026. godine, čiji okvir bi mogao uključiti i pitanje o potencijalnom napuštanju Kanade.
Ova vest dolazi iz samog kabineta premijerke Džanel Smit, čija izjava nije ostavila mnogo prostora za sumnju: ako bude dovoljno potpisa građana, pitanje o samostalnosti moglo bi da završi na glasačkom listiću.
Smit je otvoreno kritikovala dugogodišnje politike federalne vlade u Otavi, navodeći da su poslednjih deset godina bile obeležene, kako je rekla, „političkim napadima na slobodnu ekonomiju Alberte“.
U njenim očima, to nije samo političko nadmetanje – to je direktan udar na „budućnost i sredstva za život“ ljudi u toj provinciji. Alberta, poznata po velikim nalazištima nafte, gasa i uglja, oseća da nosi na leđima ekonomski teret države, dok zauzvrat dobija, kako tvrdi, neprijateljski tretman iz prestonice.
Iako pitanje odvajanja neće automatski biti deo referenduma, Smit je ostavila vrata otvorenim: ako se pojavi inicijativa i građani prikupe dovoljan broj potpisa, secesija će ući u zvaničnu raspravu.
Jasno je poručila da, iako sama ne podržava taj pravac, neće stajati na putu volji građana. „Na kraju krajeva, ovo je odluka koju stanovnici Alberte moraju da donesu“, poručila je.
U narednim nedeljama očekuje se formiranje posebne komisije pod njenim rukovodstvom, koja će analizirati moguće korake u odgovoru na, kako je definisano, „neprijateljske politike federalne vlade“.
Biće to savetodavno telo, čiji će članovi biti pažljivo birani, a njihove preporuke – posebno one koje dobiju najširu podršku – imaće potencijal da završe na referendumu. Drugim rečima, građani Alberte neće birati između „da“ i „ne“ u prazno – već će imati konkretne predloge pred sobom.
Alberta se prostire na više od 660.000 kvadratnih kilometara i spada u dve kanadske provincije koje nemaju direktan izlaz na more – druga je Saskačevan. To joj, međutim, nije oduzelo ulogu jednog od ključnih energetskih centara severnoameričkog kontinenta.
Nafta, gas, ugalj – sve to čini ovaj region ekonomskom silom unutar same Kanade, ali i povodom za sve dublju političku frustraciju.
Ono što Alberta traži nije samo veća autonomija. Osećaj zapostavljenosti i ekonomske nepravde raste već godinama. I dok Otava propagira klimatske ciljeve i zeleno preusmeravanje, Alberta tvrdi da je ta tranzicija usmerena protiv nje – jer udara upravo na sektore koji joj donose najveće prihode.
U tom kontekstu, referendum ne mora značiti automatski raskid – ali svakako otvara debatu koja bi mogla prerasti u nešto mnogo veće.
Pitanje koje visi u vazduhu: da li će ovaj referendum biti samo ventil za nezadovoljstvo – ili ozbiljan početak jednog drugačijeg političkog kursa?
Kanada je u prošlosti već imala pokušaje teritorijalnog razlaza – Kvebek je više puta bio na ivici sličnog poteza. No Alberta sada koristi potpuno drugačiji ton – ton koji dolazi iz privrednog srca zemlje, ne iz kulturne posebnosti.
Ako se pokupe potpisi, ako se postave prava pitanja, ako federalna vlada ne odgovori na frustracije… tada bi 2026. godina mogla postati prekretnica – ne samo za Albertu, već za celu kanadsku federaciju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
