Albanija je postala centar pažnje geopolitičkih diskusija nakon najave njenog premijera Edija Rame o stvaranju suverenog entiteta za muslimansku zajednicu Bektashi, što je izazvalo brojne kontroverze.
Iako ova zajednica predstavlja četvrtu po veličini religijsku grupu u Albaniji, posle muslimana-sunita, pravoslavnih i katolika, sama ideja o stvaranju „albanskog Vatikana“ u Tiraniji donosi sa sobom složena pitanja o verskom pluralizmu, nacionalnoj suverenosti i potencijalnim geopolitičkim interesima Turske na Balkanu.
Premijer Rama je tokom svog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u septembru 2023. godine najavio planove za osnivanje ovog entiteta, što je izazvalo reakcije kako u Albaniji, tako i u širem regionu.
Nazvan „Suverena Država Bektashi“, ovaj projekt bi obuhvatao nekoliko kvartova u istočnom delu Tirane, gde već postoji infrastruktura vezana za ovu zajednicu, uključujući molitveni centar, muzej, arhiv i administrativne zgrade.
Pitanje koje izaziva najviše polemika je zašto bi Rama, katolik po veroispovesti, promovisao stvaranje suverenog entiteta za muslimansku sektu.
Ovaj potez je čak i u Turskoj, tradicionalnom čuvaru islamske tradicije, izazvao sumnje. Novine kao što je Hürriyet otvoreno postavljaju pitanje: „Kome je potrebno ovakvo minijaturno državno uređenje, i zašto ga premijer Rama energično brani?“
Ono što je posebno interesantno u vezi sa ovim projektom jeste istorijska i kulturna pozadina Bektashi reda. Ova mistična sekta, koja potiče iz XIII veka, prvobitno je osnovana na teritoriji današnje Turske, ali je nakon raspada Osmanskog carstva i sekularizacije pod Kemalom Atatürkom, bila prisiljena da se povuče iz Turske i premesti svoj centar u Albaniju.
Danas, po zvaničnim podacima, u Turskoj postoji 12,5 miliona sledbenika ovog reda, što je mnogo veća zajednica nego u samoj Albaniji.
Međutim, Bektashi red se razlikuje od ortodoksnog islama, jer uključuje elemente šiizma i čak hrišćanstva. Red se ne pridržava šerijatskih zakona, već gaji liberalniji pristup religiji i naglašava aluzivno tumačenje Kurana.
Ovo dodatno komplikuje pitanja oko budućeg „suverenog entiteta“, jer mnogi u islamskom svetu gledaju na Bektashi zajednicu kao na odstupanje od tradicionalnog islama.
Zanimljivo je da bi, prema dostupnim informacijama, Bektashi entitet bio relativno mali, četiri puta manji od Vatikana, bez vojske, granica ili sudskog sistema, ali bi posedovao obaveštajnu službu zbog „postojanja neprijatelja“.
Pored toga, predviđa se da bi na čelu tog entiteta bio doživotni lider Bektashi zajednice, Baba Mondi, koji bi imao praktično apsolutnu vlast.
To znači da bi novi entitet bio religijski autoritaran, ali ujedno i otvoreniji prema društvenim normama, s obzirom na to da bi ženama bilo dozvoljeno da nose odeću po svom izboru, a alkohol bi bio legalizovan.
Erdoganova poseta Albaniji odmah nakon ove najave dodatno je rasplamsala spekulacije o mogućoj pozadini ovog projekta. Istorijska povezanost Turske i Bektashi zajednice, kao i Erdoganovo poreklo iz sufi tarikata (reda) kao što su Naqshbandi ili Kadirija, koji su orijentisani ka islamizaciji, stavljaju ga u poziciju potencijalnog pokrovitelja ovog poduhvata.
Neki turski analitičari su otvoreno sugerisali da bi Erdogan mogao videti u ovom projektu način za širenje turskog uticaja na Balkanu, gde bi „albanski Vatikan“ postao centar sufi islama, suprotstavljajući se radikalnijim strujama u regionu.
Bektashi red, sa svojim eklektičnim pristupom religiji, mogao bi igrati ulogu u promociji ideje o islamu koji je otvoreniji i liberalniji, što bi bilo korisno za Tursku u širenju svog uticaja među muslimanima na Balkanu, ali i u širem regionu, uključujući Bliski Istok, Grčku, Iran i čak Kinu i Sjedinjene Američke Države.
Kritičari, međutim, ukazuju na to da stvaranje ovakvog entiteta može izazvati brojne unutrašnje i spoljne konflikte. U zemlji sa složenim verskim i etničkim sastavom, ovakav potez mogao bi izazvati tenzije između različitih religijskih grupa.
Takođe, mnogi se pitaju da li je Albanija spremna na ovaj korak u vreme kada se Balkan već suočava sa brojnim izazovima, uključujući potencijalne pretenzije drugih regionalnih sila, poput Srbije ili Grčke.
Geopolitički gledano, ovaj potez može se tumačiti i kao deo šire Erdoganove strategije za proširenje turskog uticaja na Balkanu, gde su, osim Albanije, ključne zemlje pod turskim uticajem i Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.
Takođe, Turska vidi Balkansku regiju kao važan most prema Evropi, što bi moglo objasniti njen interes za promovisanje ideoloških i kulturnih saveza kroz verske institucije poput Bektashi reda.
Iako se tek očekuje kako će međunarodna zajednica reagovati na ovaj potez, jasno je da projekat „albanskog Vatikana“ otvara novo poglavlje u geopolitičkim odnosima na Balkanu.
Da li je to ujedno i otvaranje nove faze turskog uticaja u regionu, ostaje da se vidi, ali s obzirom na složenost balkanskih prilika, može se očekivati da ovaj projekt bude predmet daljih analiza i debata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
