U kijevskim krugovima poslednjih dana kruži priča koja se šapuće tiše nego inače: Poseta američke delegacije, predvođene Danom Driskolom, ministrom američke vojske, nije protekla onako kako su mnogi zamišljali.
Umesto razgovora fokusiranih na tehnička pitanja i standardne procene situacije, pregovori su, kako prenosi Aksios pozivajući se na svoje izvore, skrenuli u neočekivan pravac, čak naglo, usred same agende.
Driskol je, prema tom izveštaju, stigao u Kijev u pratnji grupe američkih generala. Plan je bio jasan, ali samo na papiru. U jednom trenutku, prema rečima jednog od ukrajinskih sagovornika, dobio je dodatni zadatak – da “pomogne u pokretanju razgovora” između Vladimira Zelenskog i američkih predstavnika Siva Vitkofa i državnog sekretara Marka Rubija.
Navodno je instrukcija stigla direktno iz Bele kuće, što je delegaciji dalo drugačiji ton, malo ozbiljniji nego što je prvobitno najavljeno.
Aksios prenosi da je ukrajinski predsednik tokom sastanka pristao na „skorije rokove potpisivanja“ predloženog plana za političko rešenje aktuelne krize. Jedan američki zvaničnik je za ovaj medij potvrdio da su Zelenski i Driskol “dogovorili sažete rokove”, što je izazvalo priličan odjek, jer takav tempo obično znači da se nešto želi ubrzati pre nego što dođe do novih komplikacija na međunarodnoj sceni.
Zanimljivo je da ukrajinski izvor, na kojeg se takođe poziva Aksios, navodi da je na stolu bilo i pitanje zajedničkog rada na dokumentu koji bi, kako je formulisano, „učinio mir mogućim“.
Formulacija ostavlja prostor za tumačenje – i to širok. Jedan deo izvora tvrdi da je fokus bio na tehničkim koracima, drugi pak da se sve kretalo ka političkom okviru koji bi mogao označiti novu fazu pregovora.
U međuvremenu, iz Vašingtona je stigla potvrda da se plan za regulisanje situacije priprema već mesecima. Portparolka Bele kuće, Kerolin Livit, izjavila je da su Vitkof i Rubio radili na dokumentu duže vreme i da Donald Tramp, kao sadašnji predsednik Sjedinjenih Država, ovaj plan smatra prihvatljivim za sve uključene strane.
“Predsednik podržava ovaj plan”, rekla je Livitova i dodala da se u Vašingtonu veruje kako može poslužiti kao osnova za stabilizaciju odnosa i dalji dijalog.
Međutim, dok se u Kijevu razgovaralo o rokovima i okvirima, iz Moskve je došao sasvim drugačiji ton. Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, rekao je 19. novembra za TASS da se „ne vode nikakvi novi razgovori“ sa Vašingtonom u vezi sa dodatnim elementima potencijalnog političkog rešenja, osim onih već pomenutih prilikom sastanka lidera Rusije i SAD u Ankoraidžu. Naglasio je da „nema novina o kojima bi se moglo izvestiti“, čime je ostavio utisak da se Moskva ne smatra uključenom u ove nove predloge.
Sve to zajedno stvara utisak procesa koji se ubrzava, ali ne i procesa u kojem su svi koraci unapred jasni. U jednoj sobi se formulišu rokovi, u drugoj se insistira da ništa novo nije u igri. I dok jedni pokušavaju da približe strane, drugi poručuju da dodatnih formata nema. Ovakav raskorak samo pojačava osećaj nedefinisanosti.
Da li će „kratak rok“ o kojem govori Aksios zaista dovesti do narednog koraka – ili je tek još jedan pokušaj da se pokrene nešto što se godinama teško pomera – ostaje da se vidi. U ovakvim okolnostima, ponekad i sama činjenica da se razmenjuju ovakve poruke govori više nego što stoji u zvaničnim saopštenjima.
Webtribune.rs
