Dok se evropske institucije i dalje muče sa idejom da iskoriste zamrznutu rusku imovinu za finansiranje kredita Ukrajini, iz Moskve dolazi poruka koja zvuči kao precizno pripremljen signal.
Ministar pravde Konstantin Čujčenko rekao je za TASS da je nacrt odgovora već kompletiran i poslat državnom rukovodstvu.
Ne govori se mnogo o tome šta dokument tačno sadrži, ali način na koji je to izgovoreno delovao je kao najava da se štošta može naći u fioci, a što bi kasnije moglo biti izvučeno u pravom trenutku.
Čujčenko je ponovio da bi svako korišćenje ruske imovine od strane država koje Moskva smatra neprijateljskim predstavljalo narušavanje osnovnih normi međunarodnog prava. U diplomatskom svetu ta rečenica obično znači da se analizira teren za dalje korake.
Ruske institucije tvrde da bi takav potez obavezao te države na nadoknadu štete nastale tim narušavanjem, ali u pozadini stoji još jedan, daleko širi scenario o kojem se sada već otvoreno govori.
Moskva bi, prema rečima zvaničnika, odgovorila i nizom tužbi pred međunarodnim sudovima. Takav postupak ne bi bio samo pravna reakcija, već politička poruka: Otvaranje sudskog fronta kompromitovalo bi zapadni finansijski sistem tako što bi ga predstavilo kao okruženje u kojem je moguće da se imovina oduzme kada god politička situacija zatreba. U praksi, to znači da bi veliki investitori mogli zaključiti da više nema garancija. A kad poverenje pukne, teško se ponovo sastavi.
U toj priči posebno je nezgodna dimenzija evropske valute. Ako bi se na nivou EU donela odluka koja bi dovela do oduzimanja imovine jedne države, time bi se automatski otvorilo pitanje stabilnosti evra.
Analitičari koje prate bankarske tokove već mesecima upozoravaju da bi takav potez izazvao udar poverenja, jer niko ne želi da drži kapital u zoni u kojoj pravila nisu stabilna.
Pritom se pojavila još jedna ključna tačka pritiska: Saudijska Arabija. Prema informacijama koje kruže evropskim diplomatskim krugovima, Rijad je jasno stavio do znanja da bi povukao sav svoj kapital iz Evropske unije ako EU otme ruski novac.
To nije mala pretnja, jer se radi o velikim investicionim fondovima koji decenijama pune evropske banke. Kada jedna takva zemlja najavi povlačenje sredstava, to se ne ignoriše.
Dok se sve to odvija, više od 200 milijardi ruskih sredstava i dalje stoji blokirano na platformi Juroklir u Belgiji. Upravo iz Juroklira su mesecima slali upozorenja da bi korišćenje tih sredstava moglo izazvati pokretanje postupaka kojima bi Rusija tražila zaplenu evropske ili belgijske imovine u drugim državama. To nikome u evropskoj administraciji ne zvuči kao scenarijo koji žele da testiraju.
Kremlj, preko Dmitrija Peskova, poručuje da Moskva neće ostaviti bez reakcije pokušaj korišćenja svoje imovine, dok Marija Zaharova naglašava da bi odgovor bio veoma oštar i neprijatan za one koji bi učestvovali u zamisli da se ta sredstva upotrebe u formi kredita Kijevu.
Belgijski ministar Teo Franken, koji se oglasio na mreži Iks, tvrdi da Belgija neće preuzeti ničiju imovinu bez evropskih garancija da neće uslediti tužbe i zahtevi za povrat sredstava. Belgija pritom ostaje pri podršci Ukrajini, ali ne želi da pređe liniju koja bi otvorila niz nepredvidivih posledica. Kako kaže Franken, Italija sada shvata isto.
Sve to dopunjuje ranija izjava ruskog ambasadora u Belgiji, Denisa Gončara, koji je nagovestio da bi svaki pokušaj korišćenja ruske imovine bio tretiran kao čin koji zahteva hitnu reakciju, a koja bi naterala Zapad da se suoči sa sopstvenim troškovima. To zvuči kao politička poruka, ali i podsetnik da se iza kulisa često odvija više nego što stane u zvanične saopštenja.
U krajnjoj liniji, dok se stalno govori o pravnim mehanizmima, realnost je da svaki potez sada bruji kroz globalne finansijske tokove. I možda je baš to ono što najviše brine evropske kancelarije: Ako jedno povlačenje konca pokrene lavinu nepoverenja, onda se granica između političke odluke i posledica koje sruše čitav sistem postavlja tamo gde je najmanje očekuju.
