Ako bi se sav led na Zemlji otopio, čovečanstvo bi bilo u velikoj nevolji. Procenjeno je da bi ceokupno topljenje prouzrokovalo porast nivoa mora za 62 metra.
Gradovi poput Londona i Njujorka bili bi pod vodom jer poplave transformišu obale širom sveta tako drastično da bi današnje geografske karte bile gotovo besmislene.
U međuvremenu, milijarde izbeglica bi se otimale za prostor na smanjenim površinama zemlje, boreći se da prežive klimatski haos uzrokovan toplijim temperaturama. Glad epskih razmera, praćena kugom i ratom, bi bila neizbežna ukoliko bi se naša, nekada divna plava planeta, suočavala sa paklom.
[adsenseyu1]
Srećom, pretpostavlja se da je ovaj scenario udaljen 5000 godina. Međutim, dok se ta katastrofe ne dogodi, naučnici veruju da ćemo iz godine u godinu biti očevidci malog, ali potencijalno ubrzavajućeg rasta nivoa mora, osim ako civilizacija iznenada ne uspe da se skloni sa ivice.
Okeani već rastu zbog topljenja leda na polovima, što je uzrokovano povišenim temperaturama izazvanim ugljenikom koji ispumpava ljudska civilizacija. To se sada odvija polako, ali se očekuje da će se ubrzati ako prođemo „prelomne tačke“ poput topljenja ledenih ploča Grenlanda ili Antarktika.
Šta bi se desilo ako bi se nivoi mora povećali za 3 mm?
Nivo mora se povećava za oko 3 mm svake godine, prema podacima Nasa-a. Ova mala promena možda se ne čini posebno zabrinjavajućom, ali nedavna analiza američke svemirske agencije sugeriše da se tempo porasta nivoa mora zapravo povećava dramatičnom brzinom. Otkriveno je da su okeani rasli po stopi od oko 2,5 milimetra godišnje u 1990-ima, ali sada se povećava na 3,4 mm.
To proizvodi veće olujne udare, ondnosno poplave tokom tajfuna, uragana ili drugih oluja. Procenjeno je da su današnji talasi oko 20 cm viši nego što bi bili 1900. godine, što znači da su više destruktivni i uzrokuju strašnije poplave.
Šta bi se desilo ako bi se nivoi mora povećali za dva metra?
Otapanje ledenih ploča na Grenlandu, Zapadnom Antarktiku i Istočnom Antarktiku moglo bi da poveća nivo mora za dva metra, počevši od sada do 2100. godine, uzrokujući štete širom svita, prema Petom izveštaju o proceni Međuvladinog panela o klimatskim promenama.
Glavni autor, profesor Džonatan Bamber sa Fakulteta geografskih nauka Univerziteta u Bristolu rekao je da bi to imalo „duboke posledice za čovečanstvo“, što bi rezultiralo gubitkom kopna od 1,79 miliona km2 ‘uključujući kritične regije proizvodnje hrane’ i potencijalnog raseljavanja do 187 miliona ljudi. Vrlo je verovatno da bi kretanje ljudi izazvalo ratove oko vode i drugih resursa.
[adsenseyu4]
Klimatske promene imaju istoriju izazivanja sukoba. Neki stručnjaci smatraju da je kolaps bronzanog doba u 13. i 12. veku pre nove ere mogao delimično da bude izazvan migracijom ljudi čiji su domovi uništeni usled klimatskih promena. Ozbiljna suša stvorila je glad i sociopolitičke nemire u slično vreme kao zemljotresi i invazija nomadskih plemena. To je uvuklo Evropu u mračno doba.
Vraćajući se u moderno doba, kada se ledeni glečeri budu topili, a verovatno će se topiti sve brže i brže, nivo mora bi mogao da se poveća. Obalske zajednice i niski gradovi mogli bi biti preplavljeni vodom, zbog povećanih olujnih udara. Bogatiji narodi mogli bi da izgrade bolju odbranu, što znači da će siromašnije zemlje snositi najveći teret razaranja.
Šta bi se desilo ako bi se nivo mora povećao za 10 metara?
Ovde stvari počinju da izgledaju apokaliptično. U izveštaju Centra za klimatske promene navodi se da bi porast temperature od oko 4 stepena Celzijusa doveo do povećanja nivoa mora za skoro devet metara.
Samo u Velikoj Britaniji, to bi uništilo živote šest miliona ljudi. Globalno gledano, rastuća mora mogu potopiti zemljište 627 miliona ljudi. Nije verovatno da bi London mogao opstati u sadašnjem obliku ako bi se okeani povećali za 10 metara.
Šta ako se nivo mora poveća za 62 metra?
Sadašnja procena o tome koliko bi se morski nivoi podigli ako bi se svi ledeni glečeri istopili variraju od 62 do 70 metara.
Ovo bi pretvorilo brda San Francisca u grupu ostrva, Holandija bi dugo bila potopljena i ceo London bi bio pod vodom. Afrika bi zapravo prošla najbolje, ali bi, sa povećanjem temperature, koja je potrebna za topljenje glečera, bilo uglavnom nepogodno za život, zbog vrućine.
Dobro je znati kada se to može dogoditi.
Meteorolog Erik Olthaus kaže da bi obalski gradovi mogli biti potopljeni do 2100. godine, a veruje se da je Arktik poslednji put bio ovako topao pre 120.000 godina.
Webtribune.rs
