Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić rekao je da namera nove vlade Crne Gore nije revanšizam niti lov na ljude, ali je hapšenjem Brana Mićunovića, „crnogorskog Al Kaponea“, najopasnija država u regionu kojom haraju klanovi kao na Divljem zapadu, konačno pokazala zube kriminalu.
Kontroverzni hotelijer, vlasnik kockarnica i više različitih biznisa u Crnoj Gori Branislav Brano Mićunović uhapšen je u Budvi zbog posedovanja oružja, ali mnogi u novoj crnogorskoj Vladi nadaju se da tužilaštvo i policija imaju nešto ozbiljnije protiv „dona“ koji 40 godina iz senke vuče konce u podzemlju Crne Gore, pa i celog regiona. Brano Mićunović pušten je danas na slobodu, ali i dalje je realna mogućnost da on bude gonjen.
Mićunović je bio blizak i sa predsednikom Milom Đukanovićem još od mlađih dana; Branovo ime nalazi se na dve međunarodne optužnice za šverc cigareta, a na onoj italijanskoj, sa Đukanovićem i još nekoliko ljudi iz Crne Gore, osumnjičen je zbog šverca cigareta.
Ime ovog Nikšićanina je kraj Đukanovića i na švajcarskoj optužnici. Direktorka MANS-a Vanja Ćalović podsetila je nedavno da su mediji preneli kako su švajcarski tužioci označili Mićunovića kao ,,sivu eminenciju svih ilegalnih aktivnosti u Crnoj Gori”.
Mićunovića su sumnjičili za dva ubistva, mada zvanično nikada nije dokazano da je Mićunović bilo šta drugo do uspešan i pomalo misteriozan biznismen.
Ipak, pad “gospodara Crne Gore” – u Crnoj Gori, kaže urbana legenda, postoji izreka “nema kralja, nema Tita, sad se ođe Brano pita” – predstavljaće prvi korak u borbi Crne Gore sa sopstvenim podzemljem, ali i važan signal da Crna Gora više neće biti Teksas.
Na pitanje o vezi borbe protiv korupcije i kriminala, koja je najavljena kao prioritet nove Vlade Crne Gore, i Mila Đukanovića, Krivokapić je kazao da će i Đukanović biti procesuiran po zakonu ako se “nađe u materijalima do kojih će se prije ili kasnije doći”.
Milov begunac koga čuva Srbija
Nova Vlada Crne Gore obnovila je zahtev za izručenje Svetozara Marovića koji je dugo godina bio drugi čovek DPS-a, iza neprikosnovenog lidera Mila Đukanovića. Bio je i jedini predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, do njenog razlaza 2006. godine.
Marović je utočište pronašao u Srbiji i iako ima svakakvih špekulacija, nikome zapravo nije jasno kako je moguće da Srbija godinama besprizorno skriva begunca koga Crna Gora traži za odsluženje zatvorske kazne. Mnogi se s pravom i danas pitaju kako su državni organi dopustili Maroviću da napusti zemlju kad se već znalo da će morati na služenje zatvorske kazne pošto je sa istim tim organima pregovarao o priznanju krivice. Sud se pravda da nije imao zvaničan predlog Tužilaštva da mu se produži pritvor dok Tužlaštvo tvrdi da bi takav zahtev značio “kršenje osnovnih ljudskih prava” Maroviću.
U tadašnjoj crnogorskoj opoziciji – koja je danas na čelu zemlje – tvrdili su da je to bio dobro osmišljen scenario, da je “odbegli ideolog DPS-a Svetozar Marović, pod okriljem ove vlasti, godinama pljačkao Crnu Goru i postao šef organizovane kriminalne grupe, uz potpunu spoznaju svog lidera Mila Đukanovića”, i da mu je ista vlast omogućila da nesmetano napusti Crnu Goru.
Letos je, posle njegovog javljanja, ponovo otvoreno pitanje kako je moguće da niko može da pronađe Marovića i izruči ga, a da se on dva sata ispoveda preko Instagrama bez ikakvih smetnji.
U nekim krugovima u Podgorici i Beogradu veruje se da je neizručivanje Marovića bilo dogovor vlasti Crne Gore i Srbije, i mnogi su u tom kontekstu skretali pažnju na dobre odnose predsednika Đukanovića i Aleksandra Vučića.
Osim Svetozara Marovića, za korupcionaške afere u Budvi osuđen je i njegov sin Miloš Marović i to na godinu robije i novčanu kaznu od 385 hiljada evra. Novac je uplatio, ali je takođe došao u Srbiju koja mu je dala i državljanstvo, pa i on još uvek nije počeo sa služenjem zatvorske katne. Ni apeli Crne Gore da Miloš Marović odrobija kaznu u Srbiji nisu preterano urodile plodom.
Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je na vanrednoj konferenciji za novinare rekao da u cilju stvaranja boljih odnosa sa Srbijom Vlada smatra da je opravdan zahtev za izručenje čoveka koji je “personifikacija kriminala”.
“Opravdano je i krajnje komprimitujuće da Marović, koji je priznao da je na čelu kriminalne grupe slobodno šeta drugom državom, a njegov sin obavlja aktivnosti u biznisu”, kazao je Abazović.
Zbog dva kotorska sela…
Dva sela sa obe strane brda živela su miru, većina mladih radili su kao pomorci, ali su brzo shvatili da mogu dobro da zarade baveći se unosnijim biznisom. Tako su posle akcije “Balkanski ratnik” i raspada grupe Darka Šarića krenuli u posao šverca kokaina koji je išao odlično, obzirom da su, kako je navedeno – policiji bile vezane ruke. Posao je išao odlično dok se 2014. nije desila afera Valensija.
Iz stana u Valensiji, koji je pripadao Goranu Radomanu, nestalo je 200 kilograma kokaina. Radoman je navodno u tom trenutku bio u pritvoru na Kubi zbog saobraćajke.
Nedugo posle toga, početkom 2015, u Beogradu je ubijen upravo Goran Radoman. Njegovo ubistvo označilo je početak rata koji je odneo više desetine života i koji još traje.
Kotorski klan se tada podelio na dva dela – Škaljarski i Kavački.
Tada je počeo rat klanova koji se izvan granica Crne Gore proširio na Srbiju, ali i celu Evropu, kao i na zemlje koje obiluju “jeftinim, a dobrim” kokainom poput Kolumbije, Perua… Kilogram kokaina u pomenutim zemljama košta oko 1.500 dolara, a na našem tržištu vrednost kilograma je oko 50.000 evra.
U obračunima Škaljaraca i Kavčana ubijeno je više od 50 ljudi, a obzirom da su vođe ove dve kriminalne grupe na slobodi, borba će se voditi, prema mišljenju stručnjaka, do samog istrebljenja.
Kada se rat razbuktao, u Crnoj Gori su se likvidacije dešavale i usred bela dana, na javnim površinama, pa su u tom ratu stradale i osobe koje nisu deo podzemlja. Žrtve su bili i advokati, pa i bivši poslanik crnogorskog parlamenta.
Miodrag Laković, nekadašnji rukovodilac Odseka za borbu protiv droge i krijumčarenja u Crnoj Gori, izjavio je nedavno da su klanovi uspeli da napreduju jer, prema njegovim rečima, policija u tom trenutku nije imala potrebne resurse za borbu protiv kriminala.
Crnogorska policija je, zapravo, “prespavala” uspon škaljarskog i kavačkog klana.
Meta na Dritanovom čelu
Potpredsednik vlade Dritan Abazović više je puta saopštio javnosti da osim pritisaka koji dolaze sa domaćih i regionalnih adresa, prima pretnje i iz kriminalnih krugova.
On je i posle privođenja Mićunovića naveo da “svi građani moraju biti jednaki pred zakonom, a to važi i za Branislava Mićunovića”.
On je jesenas u intervjuu na TV Face na pitanje ko je najopasniji ko mu je pretio, odgovorio: “Najopasnija su ovde dva klana koja su međunarodna poznata i koji su naš najveći brend – kavački i škaljarski klan, koji su deo velikog narkokartela. Važno je da ljudi razumeju da kriminalne strukture funkcionišu mnogo bolje nego političke“. Abazović nije tada želeo da odgovori ko mu je pretio.
Kavački klan, iz kog su stigle pretnje i Abazoviću, prema mnogim izvorima, imao je navodno bliske veze sa crnogorskim bezbednosnim službama, ali se bezbednosna struktura značajno promenila sa dolaskom nove vlade.
Podgorički mediji pisali su da je nakon izbora ponuda za razgovor Abazoviću stigla i iz kruga koji se vezuje sa Biranislavom Mićunovićem.
Pozivi iz podzemlja
Crna Gora u mnogim međunarodnim izveštajima vidi se kao zemlja sa ozbiljnim problemom sa organizovanim kriminalom koji ima duboke veze sa strukturama vlasti. Moizes Naim, autor analize objavljene pre par godina u Forin Afers, koji je Crnu Goru nazvao mafijaškom državom, smatra da su visoki vladini zvaničnici zapravo integralni igrači, ako ne i lideri kriminalnih preduzeća.
Poruke koje stižu iz podzemlja, tim pre su opasnije, pisale su podgoričke Vijesti. Mi smo u Srbiji najbolje videli koliko se skupo može platiti cena pokušaja razmontiranja sistema u kom je kriminal preblizu vlastima. Nakon pada Slobodana Miloševića nove vlasti nasledile su sistem u kome kriminalci i kriminalni klanovi drže sve delove sistema i poluge moći – kontrolišu policiju, državnu bezbednost, pravosuđe. Zoran Đinđić ubijen je dve godine nakon preuzimanja vlasti, a u ubistvu su učestvovale kriminalne i bezbednosne strukture.
Crnogorske bezbednosne službe posle pada Mila Đukanovića vode neki novi ljudi, među njima i Abazović koji je i sam primao pretnje od kriminalnih grupa. Isticao je mnogo puta koliko je bezbednost za njega važan sektor i krucijalno pitanje, i ako postoje ljudi kojima bi nova vlada trebalo da pokazuje zube, onda su to svakako kriminalci i njihovi saradnici.
Margita Milovanović (Nova.rs)
