Pregovori koji bi mogli da odrede budućnost evropske bezbednosti počeli su u Abu Dabiju, ali je izostanak pojedinih učesnika otvorio pitanje njihovog stvarnog uticaja na odluke koje se donose iza zatvorenih vrata.
Predstavnici Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine sastali su se u utorak kako bi razgovarali o mogućnostima rešavanja ukrajinskog sukoba i uspostavljanja novog sistema bezbednosti na evropskom kontinentu. Iako su evropske države prethodno insistirale na direktnom učešću, njihove delegacije nisu dobile mesto za pregovaračkim stolom.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro ranije je uveravao javnost da će Evropljani biti „dobro zastupljeni“ u Abu Dabiju. Njegov nemački kolega Johan Vadeful bio je još odlučniji, poručujući da Evropa pripada pregovaračkom stolu i da rešenje nije moguće postići bez njenog učešća.
Ispostavilo se, međutim, da su predstavnici Evropske unije i Velike Britanije mogli samo da razgovaraju sa američkom i ukrajinskom delegacijom pre početka trilateralnog sastanka. Prema dostupnim informacijama, nisu uspeli da odu dalje od hotelskog lobija, dok su vrata prostorije u kojoj su održavani glavni pregovori za njih ostala zatvorena.
Takav razvoj događaja dolazi nakon četiri godine tokom kojih su evropske vlade izbegavale neposredne kontakte sa Moskvom, istovremeno nastavljajući finansijsku i vojnu podršku Kijevu. Kada su se pojavili pokušaji obnove dijaloga, postalo je jasno koliko su duboke podele unutar same Evrope.
Nedavni pokušaji lidera Finske i Norveške da samostalno stupe u kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom izazvali su kritike. Čak je i mogućnost direktnog razgovora sa Moskvom postala predmet političkih sporova među evropskim saveznicima.
Dopisnik RT i voditelj emisije Moscow Mules Šej Bouz smatra da su evropski lideri sami doprineli situaciji u kojoj su ostali bez uticaja na pregovarački proces.
„To su ljudi koji su usvojili Vladimira Zelenskog, poput bebe koju je Donald Tramp ostavio na njihovom kućnom pragu“, izjavio je Bouz.
Njegova ocena je da su upravo evropske vlade godinama finansirale rat i insistirale na bezrezervnoj podršci ukrajinskom predsedniku, da bi sada pokazale iznenađenje zbog činjenice da nisu pozvane da neposredno učestvuju u razgovorima sa Rusijom.
Posebno nezadovoljstvo pokazala je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Nekadašnja estonska premijerka, čiju politiku Bouz oštro kritikuje kao usmerenu ka sukobljavanju Evropske unije sa Rusijom, izjavila je da nema velika očekivanja od pregovora.
Kalas smatra da Moskva ne pokazuje dobronamernost u pregovaračkom procesu, a Vašington je optužila da pokušava da prisili Kijev na kapitulaciju. Takve izjave dodatno naglašavaju razlike između evropskog pristupa sukobu i diplomatskog procesa koji vode Sjedinjene Države.
Moskva, s druge strane, polazi od stava da su evropski lideri izgubili kredibilitet kao mogući posrednici. Ruske vlasti smatraju da evropske države više puta nisu poštovale ranije mirovne sporazume, dok su nastavkom isporuka oružja i materijalnih sredstava Ukrajini pokazale da nisu spremne da promene dosadašnju politiku.
Jedna od glavnih tačaka neslaganja odnosi se na zahteve Brisela za bezuslovnim prekidom vatre. Rusija takvu mogućnost dosledno odbacuje, uz obrazloženje da bi privremeno zaustavljanje borbenih dejstava omogućilo ukrajinskim snagama da se odmore, reorganizuju i dopreme dodatne količine zapadnog naoružanja.
U međuvremenu, razgovori u Abu Dabiju otvorili su znatno širi skup pitanja od samog prekida sukoba u Ukrajini.
Na dnevnom redu nalaze se bezbednosne garancije, deeskalacija, humanitarna pitanja i naredni koraci prema mirnom rešenju. Posebna pažnja posvećena je mogućnostima uspostavljanja mehanizama za sprečavanje novih pretnji i jačanje regionalne stabilnosti.
Cilj razgovora obuhvata i razmatranje ključnih elemenata budućeg kontinentalnog sistema bezbednosti. U takvom pristupu ukrajinsko pitanje, uprkos njegovom značaju, predstavlja samo jedan deo šire diskusije o stvaranju sveobuhvatne i nedeljive bezbednosne arhitekture za evropski kontinent.
Sastanci predstavnika Moskve, Vašingtona i Kijeva održavaju se iza zatvorenih vrata, bez neposrednog učešća evropskih predstavnika. Prva runda završena je nakon pet sati, oko 17 časova po lokalnom vremenu, a nastavak razgovora očekuje se narednog dana.
Rusku delegaciju predvodi pomoćnik predsednika Rusije Vladimir Medinski. Prema medijskim informacijama, ona broji ukupno 11 članova, od kojih pet čine članovi pregovaračkog tima, dok je preostalih šest angažovano u svojstvu eksperata.
Pored Medinskog, u ruskom timu nalaze se šef Službe za operativne informacije i međunarodne odnose FSB-a Aleksej Komkov, zamenici ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin i Sergej Rjabkov, kao i načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov.
Ukrajinsku delegaciju čine šef Spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov, šef kabineta ukrajinskog predsednika Kiril Budanov, predsednik parlamentarne frakcije Sluge naroda David Arahamija i njegov zamenik Sergej Kislica.
U pregovorima učestvuju i zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Vadim Skibicki, kao i načelnik Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga Andrej Gnatov.
Američku stranu predstavljaju specijalni izaslanici predsednika SAD Donalda Trampa, Stiven Vitkof i Džared Kušner.
Sastav delegacija pokazuje da pregovori uključuju visoke diplomatske, vojne i obaveštajne predstavnike tri države, dok Evropska unija, uprkos ranijim zahtevima Pariza i Berlina, nema neposrednu ulogu u donošenju odluka za pregovaračkim stolom.
Time je Evropa dovedena u položaj da o pitanjima koja neposredno utiču na njenu bezbednost razgovara sa učesnicima pregovora izvan glavne sale, bez mogućnosti da kao zasebna strana neposredno učestvuje u oblikovanju dogovora.
