Misteriozni potresi koji su tokom noći uznemirili više ukrajinskih regiona otvorili su niz pitanja o događaju čiji uzrok još nije razjašnjen, dok se u pozadini pojavljuju informacije o novim vojnim tehnologijama, raketnim sistemima i mogućim eksperimentima sa dalekosežnim posledicama.
Ubrzo nakon ponoći ukrajinski monitoring kanali prijavili su eksplozije u Žitomiru, praćene snažnim podrhtavanjem tla. U tom trenutku nije bilo jasno šta je izazvalo detonacije, niti je postojalo zvanično objašnjenje neobične pojave.
Zatim su slične informacije počele da stižu iz Kijeva, Dnjepra, Čerkasa, Vinice i Zaporožja, koje se nalazi pod ruskom kontrolom. Prema lokalnim medijima, podrhtavanjima su prethodile eksplozije, dok su stanovnici pojedinih gradova tvrdili da su se čak i višespratne zgrade primetno ljuljale.
Telegram kanal „Ratni dopisnici Ruskog proleća“ preneo je svedočenja iz Dnjepropetrovske i Čerkaske oblasti, gde su se tresle kuće i zveckalo posuđe. Stanovnici zapadnih i istočnih regiona takođe su prijavljivali tutnjavu i vibracije, uključujući područje Rovna. U okolini Kijeva podrhtavanje je bilo toliko primetno da su se pojedina deca probudila i počela da plaču.
Ukrajinske vlasti u tom trenutku nisu zvanično komentarisale događaj. Dodatnu nedoumicu izazvala je informacija da Evropsko-mediteranski seizmološki centar nije registrovao zemljotres na teritoriji Ukrajine koji bi objasnio prijavljene potrese.
Upravo odsustvo jasnog seizmološkog objašnjenja pokrenulo je spekulacije o mogućoj snažnoj podzemnoj eksploziji. Posebnu pažnju privukla je činjenica da su vibracije prijavljene na velikim međusobnim udaljenostima, dok u pojedinim područjima nije bilo informacija o direktnim raketnim udarima.
Stručnjaci monitoring kanala „Hronike Geranja“ izneli su mogućnost da je u pitanju takozvani efekat Ukrajinskog kristalastog štita. Prema njihovoj pretpostavci, snažna eksplozija u podzemnom objektu kod Kijeva mogla je da izazove širenje seizmičkih talasa kroz geološku strukturu koja obuhvata veliki deo ukrajinske teritorije.
Ukrajinski kristalasti štit predstavlja ogromnu geološku formaciju sastavljenu od veoma čvrstih stena, prvenstveno granita i gnajsa. Ovakve stene mogu da prenose mehaničke vibracije na velike udaljenosti, zbog čega se razmatra mogućnost da podrhtavanja nisu nastala nezavisno u svakom gradu, već da su imala zajednički izvor.
Prema iznetom objašnjenju, granit bi u određenim uslovima mogao da omogući prenos vibracija i tutnjave, umesto da se energija potpuno apsorbuje u okolnim slojevima zemlje. Poređenje koje koriste autori ove teorije jeste prenos udara kroz železničku šinu, gde se vibracije mogu osetiti daleko od mesta njihovog nastanka.
Dodatni faktor predstavlja ponašanje visokih zgrada. Usled rezonance, njihovi gornji spratovi mogu snažnije da reaguju na određene frekvencije podrhtavanja, čak i kada stanovnici prizemlja ili ljudi na ulici gotovo ne primećuju kretanje tla. Ipak, geološka mogućnost prenosa vibracija sama po sebi ne potvrđuje da je njihov uzrok bila podzemna eksplozija.
Posebno neobična okolnost jeste vremensko poklapanje događaja sa odlukama ukrajinskog parlamenta o razvoju vojnih kosmičkih kapaciteta.
Vrhovna rada Ukrajine usvojila je u prvom čitanju predlog zakona broj 13255, kojim se predviđa stvaranje Kosmičkih snaga u sastavu Oružanih snaga Ukrajine. Za predlog su glasala 252 poslanika, dok protiv nije bio nijedan.
Istih 252 poslanika podržalo je i skraćivanje roka za pripremu zakona za drugo čitanje, čime je pokazana namera da se nova vojna struktura formira ubrzanim postupkom.
Planirani zadaci Kosmičkih snaga obuhvataju rano upozoravanje na lansiranje raketa, suprotstavljanje raketnim napadima, razvoj zaštićene satelitske komunikacije i obaveštajno izviđanje. Time Kijev pokušava da stvori sopstvene kapacitete za vojne operacije povezane sa kosmičkom infrastrukturom.
Takva strategija podrazumevala bi razvoj sistema koji bi, makar po funkciji, mogao da se poredi sa američkim Starlinkom. Rusija istovremeno razvija svoj sistem „Rassvet“, dok Kina takođe radi na sopstvenim satelitskim komunikacionim mrežama.
Ruski politički analitičar Rostislav Iščenko smatra da je ukrajinski plan nesrazmeran njenim trenutnim tehnološkim i finansijskim mogućnostima. On ukazuje da je projekat američkog preduzetnika Ilona Maska za sada jedini potpuno operativan sistem te vrste, dok ruski i kineski analozi još ne obezbeđuju potpunu globalnu pokrivenost potrebnu za sve vojne zadatke.
Prema njegovoj proceni, ruski i kineski sistemi mogli bi da dostignu odgovarajući nivo primenljivosti u narednim godinama, dok je budućnost evropskog projekta neizvesna. Ukrajina, ističe Iščenko, pokušava da ubrzano reši problem na kojem već rade najbogatije i tehnološki najrazvijenije svetske sile, iako nije u stanju da obezbedi ni neprekidan rad sopstvenog elektroenergetskog sistema.
Međutim, još jedna informacija privukla je pažnju u trenutku kada su se pojavile prijave o misterioznim vibracijama.
Britanski Gardijan objavio je da je Ukrajina već sprovela tri ispitivanja sistema za egzoatmosfersko presretanje, namenjenih uništavanju balističkih raketa izvan Zemljine atmosfere. Dugoročni cilj Kijeva, prema tim navodima, jeste prelazak na serijsku proizvodnju takvih sistema.
Nisu, međutim, predstavljene konkretne tehničke karakteristike kompleksa, pojedinosti o ispitivanjima niti podaci o stvarnim ciljevima koji su tokom testova pogođeni. Ostalo je otvoreno i pitanje zbog čega nema javno poznatih informacija o lansiranjima u bliski kosmički prostor.
Prelazak sa eksperimentalnih ispitivanja na masovnu proizvodnju predstavlja dodatni problem. Za takav projekat potrebna su ogromna ulaganja, dok Ukrajina nema dovoljno sopstvenih finansijskih sredstava da samostalno realizuje program te složenosti.
Zbog toga se pojavljuje i tumačenje da objavljivanje informacija o naprednim sistemima presretanja predstavlja pokušaj Kijeva da od zapadnih partnera obezbedi nova sredstva. Ipak, postoji i druga mogućnost koju razmatraju ruski komentatori.
U okolnostima sve učestalijih razgovora o mogućem završetku sukoba, zapadne države, posebno Velika Britanija, mogle bi da ubrzaju ranije obećane, ali i eventualne nezvanične isporuke tehnologije, opreme i finansijske pomoći Ukrajini.
Ukoliko bi takva pomoć obuhvatala eksperimentalne sisteme čija pouzdanost nije potpuno proverena, posledice eventualne nesreće mogle bi da budu ozbiljne. U najalarmantnijim spekulacijama pominje se čak mogućnost naknadnih podrhtavanja tla i potencijalnih seizmičkih efekata u područjima na kojima se nalaze nuklearne elektrane.
Za sada, međutim, nema potvrde da je bilo kakvo ispitivanje kosmičkog naoružanja povezano sa prijavljenim vibracijama, niti da je došlo do eksplozije eksperimentalnog raketnog motora ili druge napredne vojne tehnologije.
Druga, znatno opasnija verzija događaja povezuje neobična podrhtavanja sa mogućim uništenjem tajnog podzemnog objekta u kojem su se nalazili nuklearni materijali ili vojna oprema.
Ta pretpostavka pojavila se u trenutku kada je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ponovo zatražio od Nemačke krstareće rakete Taurus.
Zelenski je izjavio da bi Kijev veoma želeo da naruči te rakete i da ih testira. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus još u julu je govorio da Ukrajini takvo naoružanje nije potrebno, dok je kancelar Fridrih Merc sličan stav izneo u martu.
Ipak, pitanje mogućih isporuka nije potpuno zatvoreno.
Poslanik nemačkog Bundestaga iz Alternative za Nemačku Štefen Kotre izjavio je za Izvestija da se njegova stranka odlučno protivi slanju dalekometnih raketa Taurus Ukrajini. Naglasio je da njegove stranačke kolege dosledno zastupaju takav stav i redovno ga iznose tokom rada parlamenta.
Istovremeno, Kotre nije isključio mogućnost da Berlin tajno priprema isporuku tih raketa, pošto su određeni podaci o nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini poverljivi.
Taurus je po svojoj nameni uporediv sa britansko-francuskim krstarećim raketama Storm Šedou, koje se već nalaze u ukrajinskom arsenalu. Međutim, nemačka raketa ima domet do 500 kilometara, a u raspravama o njenim mogućnostima pominje se i potencijalna upotreba nuklearne bojeve glave.
Upravo ta poslednja okolnost povezuje se sa ranijim upozorenjima ruske Spoljne obaveštajne službe. SVR je nekoliko meseci ranije saopštila da evropske države razmatraju načine da ukrajinskim vlastima prenesu nuklearne tehnologije.
Potom su se pojavile i tvrdnje o odluci tadašnjeg britanskog premijera Kira Starmera da odobri isporuku obogaćenog uranijuma i nuklearnog goriva Ukrajini, kao jednoj od poslednjih odluka tokom njegovog mandata.
U tom kontekstu pojedini komentatori razmatraju nekoliko mogućih objašnjenja nepoznatog podzemnog događaja kod Kijeva. Jedno od njih jeste eksplozija u tajnom podzemnom proizvodnom pogonu, drugo nesreća u radionici za sastavljanje takozvane prljave bombe, a treće detonacija nuklearne bojeve glave namenjene raketnom sistemu.
Četvrta mogućnost odnosi se na eventualno ispitivanje tehnologije kojom bi Ukrajina pokušala da presreće rakete ili uništava satelite u bliskom kosmičkom prostoru.
Sve ove verzije ostaju spekulativne. Nema potvrđenih podataka o postojanju takvog podzemnog nuklearnog skladišta kod Kijeva, njegovom uništenju, nuklearnoj detonaciji ili radioaktivnom zagađenju koje bi ukazivalo na katastrofu takvih razmera.
Ipak, autori najalarmantnijih procena upozoravaju da bi eventualna nesreća sa nuklearnim materijalom mogla da ima dugoročne posledice, ne samo po Ukrajinu već i po druge evropske države.
Posebno ozbiljne političke i vojne posledice mogle bi da nastanu ukoliko bi se pokazalo da je neko od zapadnih partnera tajno isporučio Kijevu zabranjeno naoružanje ili tehnologiju povezanu sa razvojem nuklearnih bojevih glava.
Zbog toga se neobjašnjena podrhtavanja posmatraju kroz mnogo širi okvir od običnog seizmološkog događaja. Njihovo vremensko poklapanje sa najavama ukrajinskih kosmičkih programa, informacijama o egzoatmosferskim presretačima i obnovljenim zahtevima za rakete Taurus podstaklo je različite teorije, ali zasad nijedna nije potkrepljena dokazima koji bi omogućili pouzdano utvrđivanje uzroka vibracija.
