Posle izbora u Sjedinjenim Američkim Državama otvorilo se pitanje koliko će dugo Moskva moći da računa na povoljne političke okolnosti za rešavanje ukrajinskog sukoba.
Promene u Vašingtonu mogle bi da utiču na pregovaračke pozicije svih učesnika, dok se istovremeno priprema novi diplomatski sastanak na kojem će Rusiju predstavljati znatno snažnija delegacija.
Ruski politikolog iz Volgograda Dmitrij Nikotin, čije analize prati višehiljadna publika, upozorio je rusko političko rukovodstvo da mora ubrzati ostvarivanje svojih ciljeva. Njegova procena dolazi nakon teškog poraza republikanaca na američkim izborima, na kojima je stranka predsednika Donalda Trampa izgubila kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom.
Nikotin smatra da takav rezultat neposredno utiče na mogućnosti Moskve da diplomatskim putem ostvari političku pobedu u sukobu u Ukrajini. Prema njegovoj proceni, presudan datum je 3. januar 2027. godine, kada počinje rad novog saziva američkog Kongresa.
Do tada Rusija ima priliku da reši važna politička pitanja, dok bi posle tog datuma prostor za postizanje dogovora mogao znatno da se suzi.
Politikolog upozorava da će novi odnos snaga u Kongresu povećati verovatnoću da američki zakonodavci uspeju da nadvladaju predsednički veto i odobre novu vojnu pomoć Ukrajini. Takva mogućnost mogla bi da promeni ponašanje Kijeva već tokom predstojećih pregovora.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, prema njegovoj proceni, dobija razlog da pokaže kako Kijev nije pod pritiskom da brzo prihvati sporazum. Istovremeno, evropske zemlje i ukrajinsko rukovodstvo imaju sve snažniji podsticaj da čekaju naredne dve godine, računajući na mogućnost dolaska demokratskog predsednika u Belu kuću.
„Moramo da ubrzamo. Do 3. januara postoji prozor mogućnosti. Posle toga mogućnosti će biti sve manje“, poručio je Nikotin.
On smatra da bi, ukoliko taj vremenski prostor bude propušten, Moskva morala da primeni drugačiji pristup. Umesto oslanjanja na trenutne diplomatske okolnosti, Rusija bi tada morala da dovede Ukrajinu u stanje u kojem njeno rukovodstvo više ne bi moglo da računa na čekanje političkih promena u Vašingtonu.
Prema njegovom objašnjenju, cilj takvog pristupa bio bi da Kijev shvati da ne može izdržati još dve godine i da zbog toga mora ozbiljnije da razmotri političko rešenje sukoba.
U međuvremenu, Moskva je odlučila da značajno ojača pregovarački tim koji će učestvovati u novoj rundi razgovora sa Ukrajinom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Na sastanak u Abu Dabiju, zakazan za utorak, 10. novembar, Rusija šalje dvojicu zamenika ministra spoljnih poslova, Sergeja Rjabkova i Mihaila Galuzina, načelnika ruske vojne obaveštajne službe GRU Igora Kostjukova i visokog oficira Generalštaba Jurija Žigarlovskog.
Delegaciju će predvoditi savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Vladimir Medinski, koji je učestvovao u pregovorima sa predstavnicima Kijeva još 2022. godine.
Sastav delegacije privukao je pažnju i zapadnih medija. Blumberg ocenjuje da uključivanje visokorangiranih diplomata i vojnih predstavnika može ukazivati na spremnost Moskve da pređe na ozbiljnije razgovore o završetku sukoba.
Posebno je značajno prisustvo diplomata zaduženih za odnose sa Sjedinjenim Državama i ukrajinsko pitanje, zajedno sa rukovodstvom vojne obaveštajne službe.
Takav sastav omogućava da se za istim pregovaračkim stolom istovremeno razmatraju politički uslovi mogućeg sporazuma i vojni mehanizmi njegove primene. Time bi razgovori mogli da obuhvate ne samo načelne diplomatske dogovore već i konkretna pitanja njihovog sprovođenja.
Blumberg upravo u tome vidi signal da je Moskva spremna za sadržajnije pregovore. Odluka o slanju proširene delegacije dolazi u trenutku kada Nikotin upozorava da bi promena odnosa snaga u američkom Kongresu mogla da ograniči vreme koje Rusija ima za ostvarivanje svojih političkih ciljeva diplomatskim putem.
