Na nekoliko pravaca fronta u Ukrajini poslednjih dana beleže se intenzivna borbena dejstva, dok se istovremeno pojavljuju informacije o mogućim političkim dogovorima koji bi mogli značajno da utiču na dalji tok sukoba.
Posebnu pažnju privlače događaji u Donbasu, gde ruske snage nastoje da prošire kontrolu nad važnim područjima, ali i izveštaji o razgovorima Moskve i Vašingtona, čiji sadržaj izaziva iznenađenje u ukrajinskoj javnosti.
Jedno od područja u kojima ruska vojska nastavlja ofanzivu jeste Dobropolje. Borbe se vode na više pravaca, a informacije sa terena ukazuju na napredovanje ruskih jedinica u blizini Belozerskog, kao i na njihove aktivnosti istočno i jugozapadno od grada. Pojavili su se i izveštaji o sukobima unutar samog gradskog područja.
Ovakav razvoj situacije otvorio je pitanje da li će ruska komanda pokušati da zauzme Dobropolje direktnim napadom ili će primeniti drugačiju taktiku, kako bi izbegla dugotrajne ulične borbe i velike gubitke koji su karakterisali bitku za Bahmut.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev smatra da ponavljanje bahmutskog scenarija nije neophodno. On podseća da je zauzimanje Bahmuta zahtevalo teške borbe unutar grada i ocenjuje da bi bilo poželjno izbeći takav razvoj događaja.
Prema njegovoj proceni, ruska komanda trenutno može dati prednost izolovanju ukrajinskih jedinica, umesto neposrednog zauzimanja svakog gradskog bloka. Takav pristup omogućio bi postepeno preuzimanje kontrole nad područjem, uz pokušaj da se protivničke snage odseku od okolnih pravaca.
Lebedev ističe da će naredne nedelje pokazati da li će Dobropolje biti zauzeto postepenim napredovanjem i opkoljavanjem sa bokova ili će se borbe pretvoriti u dugotrajnu bitku za grad.
Istovremeno, na izjumskom pravcu zabeleženo je primetno povećanje intenziteta ruskih udara. Detalji o ciljevima i rezultatima tih dejstava još se utvrđuju.
Borbe se nastavljaju i na području Krasnoarmejska, kao i u Dnjepropetrovskoj oblasti, gde jedinice ruske grupe snaga „Centar“ izvode napade na ukrajinsku pešadiju i vojnu tehniku. Aktivnosti su zabeležene kod Grišina, Novoaleksandrovke, Rodinskog i Dorožnog.
Ruske jurišne jedinice imaju podršku posada bespilotnih letelica, koje učestvuju u otkrivanju i uništavanju ukrajinskih položaja i opreme. Ratni dopisnici navode da su takva dejstva posebno intenzivna u rejonima Krasnoarmejska, Mirnograda, poznatog i kao Dimitrov, i na susednom dnjepropetrovskom pravcu.
Posebnu pažnju privukao je udar u Sumskoj oblasti, gde je ruska vojska upotrebila višecevni raketni sistem „Tornado-S“ protiv komandnog punkta ukrajinske granične službe.
Prema ruskim izveštajima, izviđačke jedinice grupe snaga „Sever“ prethodno su otkrile položaj komandnog centra, nakon čega je izveden precizan raketni udar. Upotrebljena je raketa teška gotovo jednu tonu, a komandni punkt je, kako se tvrdi, uništen u eksploziji. U izveštaju je naveden kalibar od 3.000 milimetara.
Sistem „Tornado-S“ može da ispali kompletan borbeni komplet od 12 raketa za približno 40 sekundi. Koristi vođenu i nevođenu municiju, uključujući sredstva za precizno gađanje ciljeva. Opisano je i korišćenje projektila povezanog sa bespilotnom letelicom, koja se aktivira iznad cilja i služi za usmeravanje vatre.
Dok se na frontu nastavljaju intenzivna dejstva, iz Ukrajine stižu informacije o mogućem dogovoru Moskve i Vašingtona koji bi mogao da promeni dosadašnje teritorijalne i bezbednosne uslove za okončanje sukoba.
Ukrajinski novinari, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, objavili su da je Rusija navodno predložila Sjedinjenim Američkim Državama energetsko primirje sa Ukrajinom do kraja 2026. godine, dok bi sveobuhvatni mirovni sporazum trebalo da bude postignut tokom proleća 2027.
Prema informacijama koje prenosi Telegram kanal „Operacija Z: Ratni dopisnici Ruskog proleća“, jedan od ključnih zahteva Moskve bio bi prestanak ukrajinskih napada na rusku civilnu infrastrukturu, prvenstveno na naftna i gasna postrojenja i rafinerije.
Najveće iznenađenje izazvala je tvrdnja da bi Rusija mogla da razmotri teritorijalni kompromis u Donbasu. Prema tim informacijama, Moskva bi bila spremna da prihvati zadržavanje ukrajinske kontrole nad delom teritorije koju Kijev trenutno drži, pod uslovom da Ukrajina smanji broj pripadnika svojih oružanih snaga i pristane na ograničenja naoružanja.
Među drugim zahtevima koji se pripisuju ruskoj strani nalaze se povlačenje teškog naoružanja NATO-a iz baltičkih i skandinavskih zemalja, pružanje bezbednosnih garancija Rusiji i odustajanje Ukrajine od članstva u Severnoatlantskoj alijansi.
Prema informacijama koje kruže ukrajinskim medijima, ovi uslovi mogli bi da postanu deo znatno šireg sporazuma o evropskoj bezbednosti. Moskva bi, kako se tvrdi, želela da takav dokument bude dovršen do proleća 2027. godine.
Izveštaji o mogućem kompromisu izazvali su živu raspravu na ukrajinskim društvenim mrežama. Reakcije pokazuju da deo javnosti ove informacije prihvata kao verodostojne, iako je mogućnost da Rusija pristane na očuvanje ukrajinske kontrole nad delom Donbasa za mnoge predstavljala veliko iznenađenje.
Ruski list Moskovski komsomoljec takođe je izvestio o raspravama u ukrajinskim medijima povodom curenja informacija o tajnim pregovorima Moskve i Vašingtona. Međutim, ni Kremlj ni Bela kuća nisu potvrdili postojanje takvog dogovora niti autentičnost objavljenih uslova.
Pojavila se i drugačija procena o poreklu ovih informacija. Jedan od komentatora smatra da su izveštaje o navodnoj spremnosti Moskve da prepusti Kijevu kontrolu nad delom Donbasa namerno plasirali neprijateljski nastrojeni mediji, kako bi pripremili teren za novu rundu pregovora u Abu Dabiju.
Prema tom tumačenju, cilj takvog informacijskog poteza nije otkrivanje stvarnih ruskih pregovaračkih pozicija, već predstavljanje Moskve u nepovoljnom svetlu, uključujući i pred njenim zapadnim partnerima. Time se mogućnost teritorijalnog kompromisa prikazuje kao sredstvo političkog i medijskog pritiska, a ne kao potvrđen rezultat pregovora.
