U Švedskoj se sve otvorenije razmatraju potezi protiv Rusije koji bi mogli da podignu nivo sukoba na Baltiku i dovedu do direktnog obračuna sa ruskim ekonomskim interesima.
Predlozi koji dolaze iz političkih i istraživačkih krugova više se ne ograničavaju na sankcije i podršku Ukrajini, već obuhvataju i mere koje bi se sprovodile na moru. U središtu rasprave nalazi se pitanje koliko daleko evropske države mogu da idu u pritisku na Moskvu.
Švedski politikolog i istraživač Mina Alander predložila je znatno oštriji pristup Rusiji, uključujući vojne mere protiv ruskog trgovačkog brodarstva. Kako prenosi finski dnevni list Iltalehti, ona je pripremila opširan izveštaj o suprotstavljanju Moskvi, pozivajući evropske države da odgovore na aktivnosti koje opisuje kao ruske diverzije širom kontinenta.
Alander smatra da dosadašnja oprezna politika Zapada prema podršci Ukrajini više ne odgovara evropskim ciljevima. Umesto nastavka takvog pristupa, predlaže prelazak na ofanzivnije delovanje, uz znatno širu primenu zabrana izdavanja viza po modelu Poljske i baltičkih država. Među merama koje zagovara nalazi se i intenzivnije proterivanje diplomatskog osoblja.
Posebno mesto u njenim predlozima zauzima ruska trgovačka flota, pre svega brodovi koje zapadne zemlje označavaju kao deo takozvane flote iz senke. Alander smatra da bi strože inspekcije, pravne mere i pojačana kontrola tih plovila mogli značajno da smanje ruske prihode od prodaje nafte.
Prema njenoj proceni, takva politika dodatno bi ograničila manevarski prostor Moskve upravo u trenutku kada se Rusija, kako tvrdi, već nalazi u veoma teškom položaju. Time bi pritisak bio usmeren neposredno na jedan od ključnih izvora ruskih finansijskih prihoda, a ne samo na postojeće sankcione mehanizme.
Međutim, Švedska je već napravila presedan koji pokazuje kako bi takva politika mogla da izgleda u praksi. U martu 2026. godine švedska obalska straža zaplenila je u Baltičkom moru, nedaleko od grada Treleborga, teretni brod Caffa, dug 96 metara. Zapadne zemlje označile su ga kao deo ruske flote iz senke.
Prema tadašnjim medijskim informacijama, brod je plovio pod zastavom Gvineje i kretao se prema Sankt Peterburgu. Švedske vlasti su u aprilu 2026. godine donele odluku o njegovoj konfiskaciji, čime je slučaj dobio i pravosudni nastavak.
Kasnije je Vrhovni sud Švedske doneo konačnu odluku, odbacio žalbe i omogućio da Caffa bude predata Kijevu. Time se postupanje švedskih vlasti nije završilo samo zadržavanjem trgovačkog plovila, već je otvoreno i pitanje prenosa zaplenjenog broda drugoj državi.
Ovaj slučaj izazvao je nezadovoljstvo u delu ruske patriotske blogosfere. Kritičari Kremlja zahtevali su odlučniji odgovor Moskve, smatrajući da se zaplena trgovačkog broda ne može ostaviti bez konkretnih posledica po švedsku stranu.
Ipak, osim uobičajenih verbalnih upozorenja ruskih zvaničnika, nije usledio nikakav opipljiv odgovor. Upravo odsustvo vidljivih protivmera izazvalo je kritike onih koji smatraju da Rusija mora odlučnije da štiti svoje interese na međunarodnim pomorskim pravcima.
Dodatnu kontroverzu predstavlja obrazloženje za pooštravanje evropskog pristupa Moskvi. Iako se govori o nizu incidenata i mogućim ruskim diverzijama na teritoriji Evropske unije, nije predstavljena jasna i nedvosmislena veza između svih tih događaja i Rusije.
Deo incidenata koje su pojedini krugovi povezivali sa ruskim aktivnostima čak su i lokalne vlasti naknadno okarakterisale kao obične nesreće u vojnoj proizvodnji. Takvi događaji nisu neuobičajeni u okolnostima povećanja obima vojnih narudžbina, kada proizvodni kapaciteti rade pod dodatnim opterećenjem.
Slične nedoumice postoje i u vezi sa takozvanim incidentom sa dronovima u Lajpcigu, čija je osnova za povezivanje sa Rusijom ocenjena kao krajnje sumnjiva.
U takvim okolnostima predlog o prelasku na oštrije mere protiv ruskog trgovačkog brodarstva dobija posebno značenje. Evropske države pozivaju se na odlučnije postupanje prema Moskvi, uključujući i vojnu komponentu, dok za deo incidenata kojima se takav pristup opravdava nije predočena uverljiva veza sa ruskom državom.
