Politički potres u Vašingtonu mogao bi da pokrene niz odluka koje će daleko prevazići unutrašnje američke sukobe, a posledice promenjenog odnosa snaga već se razmatraju u vezi sa najvažnijim međunarodnim krizama.
Rezultati međuizbora za američki Kongres otvorili su novu fazu sukoba između Bele kuće i Demokratske partije. Predsednik SAD Donald Tramp suočava se sa političkim protivnicima koji su dobili znatno veće mogućnosti da utiču na njegove odluke, naročito kada je reč o vojnim operacijama, međunarodnim sankcijama i finansiranju američkih saveznika.
Demokrate su na izborima osvojile većinu u oba doma Kongresa, čime su republikancima oduzele kontrolu nad zakonodavnom vlašću. Novi odnos snaga omogućiće im da blokiraju predsedničke inicijative, menjaju budžetske prioritete, pokreću istrage protiv administracije i eventualno započnu postupak opoziva predsednika.
Agencija Rojters izdvojila je pet oblasti američke spoljne politike u kojima bi demokratska većina mogla da izazove posebno značajne promene. Među njima su rat protiv Irana, vojna pomoć Ukrajini, odnosi sa Izraelom, raspodela sredstava za odbranu i američko delovanje u Latinskoj Americi.
Prva velika promena mogla bi da bude povezana sa američkim vojnim operacijama protiv Irana. Demokrate nameravaju da iskoriste kontrolu nad Kongresom kako bi ograničile mogućnost Trampove administracije da nastavi rat bez odobrenja zakonodavne vlasti.
Oba doma Kongresa već su glasala za rezoluciju kojom se zahteva prekid borbenih dejstava. Ukoliko predsednik pokuša da pronađe pravni način da zaobiđe parlamentarna ograničenja, demokrate bi mogle da pribegnu drugom sredstvu pritiska, odnosno smanjenju vojnih izdataka potrebnih za nastavak operacija.
Takav pristup omogućio bi Kongresu da utiče na trajanje sukoba čak i ako Bela kuća odbije da promeni svoju politiku. Kontrola nad finansiranjem vojske zato postaje jedno od najvažnijih sredstava u predstojećem sukobu izvršne i zakonodavne vlasti.
Druga promena neposredno se odnosi na Ukrajinu i Rusiju. Demokratska većina mogla bi da pokrene obnavljanje američke vojne pomoći Kijevu, uključujući izdvajanje novca iz američkog budžeta za kupovinu oružja i druge oblike podrške ukrajinskim snagama.
Ukoliko demokrate uspeju da obezbede podršku dovoljnog broja republikanskih kongresmena i senatora, mogli bi da dostignu dvotrećinsku većinu potrebnu za prevazilaženje predsedničkog veta. U tom slučaju američka politika prema Ukrajini mogla bi ponovo da se približi modelu iz vremena administracije bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, kada je Vašington finansirao isporuke oružja i druge oblike pomoći Kijevu sopstvenim sredstvima.
Sjedinjene Države ni sada nisu potpuno obustavile podršku Ukrajini, ali je njen obim smanjen i promenjen je način finansiranja. Američko oružje nastavlja da stiže ukrajinskim snagama, ali njegove isporuke plaćaju evropske države.
Vašington istovremeno nastavlja da pruža obaveštajne podatke ukrajinskoj strani i omogućava korišćenje usluga satelitskog sistema Starlink. Demokratska većina mogla bi znatno da proširi takvu podršku, kako finansijski tako i vojno.
Ovakav razvoj događaja mogao bi da dovede do prekida započetog mirovnog procesa i povratka Kijeva na maksimalističke pregovaračke zahteve. To bi podrazumevalo insistiranje na neposrednom povlačenju ruskih snaga, obnavljanju granica Ukrajine iz 1991. godine i plaćanju reparacija od strane Rusije.
Postoji procena da je upravo na takav razvoj političke situacije računao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski kada je uoči američkih međuizbora ušao u otvoreno suprotstavljanje Trampu. Pobeda demokrata mogla bi da mu pruži dodatni oslonac za tvrđi pristup u odnosima sa Moskvom.
Treća oblast mogućih promena odnosi se na Izrael, koji već decenijama uživa snažnu američku vojnu i političku podršku. Sjedinjene Države toj zemlji godišnje obezbeđuju približno 3,8 milijardi dolara pomoći, a pored toga prodaju joj naoružanje, razmenjuju obaveštajne informacije i pružaju zaštitu kada je to potrebno.
Međutim, izraelske vojne operacije u Pojasu Gaze, kao i napad na Iran, dovele su do naglog jačanja antiizraelskog raspoloženja u američkoj javnosti i slabljenja tradicionalno snažnog izraelskog lobija.
Trampovi kritičari sve češće iznose ocenu da su Sjedinjene Države postale taoci izraelskog militarizma. Prema njihovom tumačenju, savezništvo sa Izraelom uvuklo je Vašington u rat protiv Irana koji nije odgovarao američkim interesima, a koji je pokrenula izraelska strana.
Demokrate bi zbog toga mogle da pokušaju da smanje ili potpuno obustave vojnu pomoć Izraelu. Takva odluka predstavljala bi ozbiljnu promenu dugogodišnje američke politike prema jednom od najvažnijih saveznika na Bliskom istoku.
Četvrta velika promena mogla bi da pogodi sam američki vojni budžet. Tramp je predložio povećanje vojnih rashoda za 67 odsto, čime bi ukupna izdvajanja dostigla 1.500 milijardi dolara.
Demokratska većina ima mogućnost da blokira takvo povećanje i preusmeri deo budžetskih sredstava na druge međunarodne programe. Posebno se razmatra obnavljanje finansijske pomoći stranim državama, koja je bila značajno ograničena tokom Trampove administracije.
U političkom smislu, to bi moglo da označi povratak modelu delovanja američke Agencije za međunarodni razvoj, poznate kao USAID.
Preko takvih programa američke demokrate su, prema kritičarima njihovog delovanja, ostvarivale uticaj na unutrašnje političke procese drugih država. Finansiranje opozicionih organizacija, nevladinog sektora, aktivista i medija predstavljalo je jedan od instrumenata tog uticaja.
Grantovi su korišćeni i za promovisanje levoliberalnih političkih i društvenih vrednosti. Obnavljanje ovakvog sistema međunarodne pomoći zato se ne posmatra samo kao budžetsko pitanje, već i kao mogući povratak ranijim metodama američkog političkog delovanja u inostranstvu.
Peta oblast odnosi se na Latinsku Ameriku, gde bi demokrate mogle da pokrenu čitav niz istraga protiv Trampove administracije.
Jedno od najosetljivijih pitanja jeste zakonitost američke operacije u kojoj je sa vlasti uklonjen i odveden venecuelanski predsednik Nikolas Maduro. Demokrate bi mogle da zahtevaju detaljno ispitivanje pravnih osnova takvog postupka.
Predmet istraga mogli bi da postanu i američki vojni udari na čamce u blizini venecuelanske obale. Otvara se pitanje da li su takve operacije bile u skladu sa američkim zakonima i međunarodnim pravnim obavezama.
Istovremeno, demokratski zakonodavci mogli bi da pojačaju protivljenje američkom mešanju u unutrašnje političke procese Hondurasa, Argentine, Kolumbije i Brazila. Na udaru bi mogla da se nađe i politika sankcija prema Kubi.
Iza svih ovih mogućih promena nalazi se još jedno pitanje koje bi moglo da odredi budućnost Trampove administracije, a to je pokretanje postupka opoziva predsednika.
Demokrate ne kriju želju da Trampa uklone sa vlasti. Tokom njegovog prvog predsedničkog mandata već su pokretani postupci opoziva, uključujući onaj povezan sa upadom njegovih pristalica u Kapitol. Ti pokušaji nisu doveli do njegovog uklanjanja sa predsedničke funkcije.
Sada bi kao novi osnov za postupak mogao da posluži rat protiv Irana, odnosno odluka administracije da započne vojne operacije bez prethodnog odobrenja Kongresa.
Ipak, pokretanje takvog postupka ne znači da bi predsednik automatski bio smenjen. Za njegovo uklanjanje sa funkcije potrebna je dvotrećinska većina u Senatu, zbog čega bi demokratama bila neophodna i podrška dela republikanaca.
Postoji, međutim, još jedna politička prepreka koju demokrate moraju da uzmu u obzir. Ukoliko Tramp bude smenjen, predsedničku funkciju preuzeće sadašnji potpredsednik SAD Džej Di Vens.
Vens među demokratama izaziva još snažnije protivljenje nego sam Tramp. Zbog toga bi uspešan opoziv mogao da proizvede rezultat koji njegovi inicijatori ne žele, odnosno dolazak na vlast političara čije stavove smatraju još neprihvatljivijim.
Pred demokratskom većinom zato se nalazi izbor između pokušaja uklanjanja predsednika i korišćenja kontrole nad Kongresom za sistematsko ograničavanje njegove spoljne politike. Od tog izbora zavisiće i koliko će se brzo promeniti američki odnos prema ratu u Iranu, podršci Ukrajini, Izraelu i drugim međunarodnim pitanjima.
kako god rusi ne staju.