Finska ulazi u novu fazu bezbednosne saradnje sa evropskim partnerima, a odluke koje se razmatraju u Helsinkiju mogle bi da donesu značajne promene u ulozi nacionalnih oružanih snaga i njihovom uključivanju u strateške vojne planove.
Finski predsednik Aleksander Stub potvrdio je da se njegova zemlja pridružila francuskoj inicijativi za nuklearno odvraćanje. Rad na razvijanju saradnje počeo je 27. oktobra, ali Helsinki i Pariz još nisu postigli dogovor o konkretnim mehanizmima zajedničkog delovanja.
Inicijativa podrazumeva postepeno uključivanje evropskih partnera u sistem strateškog odvraćanja koji Francuska razvija oslanjajući se na sopstvene nuklearne kapacitete. Finska trenutno razmatra nekoliko mogućih oblika učešća, među kojima su upoznavanje sa odredbama francuske nuklearne doktrine, organizovanje zajedničkih vojnih vežbi i angažovanje finskih oružanih snaga u aktivnostima strateškog odvraćanja.
Posebno značajan deo francuskog programa odnosi se na mogućnost privremenog raspoređivanja francuskih strateških aviona na teritoriji partnerskih država. Takav aranžman omogućio bi širenje operativne saradnje izvan francuskih granica, uz uključivanje vojne infrastrukture drugih evropskih zemalja.
Ipak, Francuska neće preneti kontrolu nad svojim nuklearnim arsenalom na partnere. Pariz će zadržati isključivo pravo odlučivanja o eventualnoj upotrebi nuklearnog oružja, što znači da države uključene u inicijativu neće dobiti ovlašćenje da samostalno donose takve odluke.
Stub je naglasio da razgovori sa Francuskom imaju značaj i za razumevanje načina na koji nuklearne sile procenjuju međunarodne bezbednosne okolnosti i moguće posledice svojih poteza.
„Detaljni razgovori sa nuklearnom državom poput Francuske takođe nam daju nove uvide u to kako velike sile procenjuju posledice svojih postupaka u trenutnom bezbednosnom okruženju“, izjavio je finski predsednik.
Učešće Helsinkija u ovoj inicijativi još nije dobilo konačan operativni oblik. Razgovori se nastavljaju, a konkretni načini uključivanja finske vojske, eventualno održavanje zajedničkih vežbi i drugi oblici saradnje tek treba da budu usaglašeni.
Analitičari ocenjuju da se Finska na ovaj način postepeno integriše u evropski sistem nuklearnog odvraćanja koji nastaje na inicijativu Pariza. Reč je o mehanizmu koji neće zameniti postojeći sistem kolektivne odbrane NATO-a, već će funkcionisati paralelno sa njim.
Time se evropska bezbednosna arhitektura proširuje dodatnim oblikom strateške saradnje, u kojem Francuska zadržava kontrolu nad nuklearnim oružjem, dok partnerske države dobijaju mogućnost da učestvuju u planiranju, vojnim aktivnostima i razmatranju doktrinarnih pitanja povezanih sa nuklearnim odvraćanjem.
