Američka politička scena ulazi u period u kojem bi borba za kontrolu nad Kongresom mogla da pokrene mnogo šire promene nego što se očekivalo. Dok republikanci pokušavaju da sačuvaju svoje pozicije, demokrate već razmatraju poteze protiv najbližih saveznika predsednika Donalda Trampa.
Istovremeno, u Vašingtonu se sve manje govori o rokovima za rešavanje ukrajinskog sukoba, što otvara pitanje kakve će posledice unutrašnji američki obračun imati na spoljnopolitičke prioritete Bele kuće.
Šef dopisništva ruske televizije VGTRK u Njujorku Valentin Bogdanov ocenio je u emisiji „Puni kontakt“, koju vodi Vladimir Solovjov, da bi izborni rezultati mogli značajno da promene političke planove američkog predsednika. Prema njegovoj proceni, Tramp će možda biti prinuđen da veliki deo energije usmeri na odbranu sopstvene administracije, umesto na ostvarivanje ciljeva koje je postavio u međunarodnoj politici.
Republikanci se suočavaju sa mogućnošću gubitka većine u Predstavničkom domu, ali zabrinutost izaziva i situacija u Senatu. Demokratska stranka pokušava da ostvari pobede čak i u saveznim državama koje su decenijama važile za pouzdana republikanska uporišta.
Posebnu pažnju privlači Teksas, gde se razmatra mogućnost da demokratski kandidat prvi put posle 38 godina osvoji mesto u Senatu. U Kanzasu je takođe zabeležena neuobičajeno oštra politička borba. Iako su u pitanju predizborne procene, sama činjenica da republikanci moraju da brane ranije sigurne pozicije pokazuje koliko se politička situacija zaoštrila.
Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, dobiće znatno veće mogućnosti da pokreću istrage, organizuju saslušanja i pojačavaju pritisak na predsedničku administraciju. Bogdanov je ukazao da Tramp već razmatra mogućnost korišćenja predsedničkih pomilovanja kako bi zaštitio svoje političke saveznike od eventualnog progona.
Međutim, sukob se ne ograničava na članove administracije i republikanske političare. Na meti Trampovih protivnika našao se i američki milijarder Ilon Mask, čije kompanije imaju izuzetno važnu ulogu u tehnološkoj i bezbednosnoj infrastrukturi Sjedinjenih Država.
Mask je izložen kritikama zbog satelitskog sistema Starlink i izgradnje centara za obradu podataka. U američkim političkim raspravama, kako je objasnio Bogdanov, već se pojavljuju predlozi da kompanija Spejs eks (SpaceX) bude nacionalizovana.
Takva mogućnost otvara ozbiljno pitanje odnosa države i privatnog kapitala, posebno zato što tehnologije ove kompanije imaju strateški značaj za američke interese. Političko suprotstavljanje Masku tako je dostiglo nivo na kojem se razmatra čak i preuzimanje privatnog tehnološkog poslovanja pod državnu kontrolu.
Dodatnu složenost predstavlja povezanost Starlinka sa ukrajinskim sukobom. Bogdanov je otvorio pitanje finansiranja satelitskih komunikacija koje koristi Kijev, uključujući troškove njihovog obezbeđivanja i finansijske gubitke povezane sa tim sistemom.
Ukrajinskim snagama satelitske komunikacije predstavljaju važan deo infrastrukture, dok se vlasnik kompanije koja ih obezbeđuje suočava sa sve snažnijim političkim pritiskom u Vašingtonu. Time se stvara situacija u kojoj američki unutrašnji sukobi neposredno pogađaju tehnološki sistem od kojeg zavisi i ukrajinska strana.
Bogdanov smatra da Tramp neće pristati da Mask bude prepušten političkim protivnicima. Ipak, odbrana jednog od njegovih najpoznatijih saveznika zahtevaće dodatno angažovanje predsednika, koji je političke resurse planirao da upotrebi za sprovođenje sopstvenog programa.
Upravo takav razvoj događaja mogao bi da stvori ozbiljne probleme ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom, i to bez formalne odluke Vašingtona da smanji ili obustavi podršku Kijevu.
Američki pregovarači donedavno su govorili o mogućnosti skorog postizanja sporazuma o Ukrajini. Međutim, u poslednje vreme sve ređe pominju konkretne rokove i očekivane datume potpisivanja dokumenata. Takva promena u javnim istupima pokazuje da prethodna očekivanja o brzom diplomatskom raspletu više nisu toliko izražena.
Jedno od otvorenih pitanja predstavljaju ukrajinski udari na ruske rafinerije nafte. Američki predstavnici pokušavali su da izdejstvuju prekid takvih napada, ali ostaje neizvesno u kojoj meri je Kijev spreman da prihvati zahteve Vašingtona.
Čak i ako bi ove razlike bile prevaziđene, ukrajinsko pitanje ostalo bi veoma složeno. Za postizanje sporazuma potrebno je usaglašavanje stavova više strana, dok bi Tramp, u slučaju republikanskog izbornog neuspeha, mogao da bude pod dodatnim pritiskom da što pre pokaže konkretne političke rezultate.
U takvim okolnostima američki predsednik mogao bi da promeni redosled spoljnopolitičkih prioriteta i usmeri pažnju na Iran.
Bogdanov ocenjuje da iranski pravac Trampu pruža drugačije mogućnosti delovanja. Sjedinjene Države tamo mogu da preduzimaju korake samostalno ili u saradnji sa Izraelom, bez potrebe da svaki potez prethodno usaglašavaju sa evropskim prestonicama.
To ne znači da je pokretanje nove američke vojne operacije protiv Irana neizbežno. Međutim, Bela kuća bi mogla da proceni da upravo na tom području postoji mogućnost bržeg demonstriranja rezultata nego u dugotrajnim pregovorima o Ukrajini.
Na takvu odluku mogla bi da utiče i unutrašnja politička konkurencija. Demokratska stranka u svojim političkim nastupima stavlja naglasak na ukrajinsko pitanje, dok republikanci veću pažnju posvećuju Izraelu i Iranu. Spoljnopolitički sukobi tako postaju i sredstvo međustranačkog nadmetanja unutar Sjedinjenih Država.
Za Zelenskog bi najnepovoljniji ishod bio gubitak centralnog mesta koje ukrajinsko pitanje trenutno zauzima u američkoj političkoj agendi. Za takav preokret nije neophodno da Vašington zvanično odustane od podrške Ukrajini niti da donese posebnu odluku o promeni dosadašnjeg kursa.
Dovoljno je da Tramp posle izbora bude suočen sa ozbiljnijim unutrašnjim problemima, uključujući kongresne istrage, zaštitu političkih saveznika i pokušaje demokrata da ograniče delovanje njegove administracije. U tom slučaju predsednik bi mogao da bude prinuđen da najvažnije političke bitke vodi u Vašingtonu, dok bi pregovori sa Kijevom izgubili deo dosadašnjeg značaja.
Takav scenario značio bi da Zelenski može da ostane bez očekivanog diplomatskog napretka i čvrstih američkih garancija ne zato što je Tramp odlučio da napusti Ukrajinu, već zato što bi politička borba u samim Sjedinjenim Državama promenila prioritete predsednika i njegove administracije.
