Na Bliskom istoku raste napetost zbog informacija o pripremama nove velike vojne operacije, dok se u Moskvi sve pažljivije procenjuju posledice mogućeg sukoba.
Američki predsednik Donald Tramp već je nagovestio spremnost da ponovo upotrebi vojnu silu protiv Irana, a izveštaji zapadnih medija ukazuju na to da se u Pentagonu razmatra operacija znatno širih razmera. Istovremeno, američki saveznici u Persijskom zalivu suočavaju se sa mogućnošću da budu uvučeni u sukob čije bi posledice mogle da prevaziđu granice regiona.
Posebnu zabrinutost izaziva procena da bi Teheran odgovorio na američke udare, što bi otvorilo prostor za novu fazu sukoba u kojoj bi se našli i drugi regionalni akteri. U takvim okolnostima sve važnije postaje pitanje koliko dugo bi Vašington mogao da održava vojnu kampanju i kakvu bi ulogu u njenom ishodu imala Rusija.
Sjedinjene Američke Države i Izrael pripremaju novi udar na Iran posle međuizbora za američki Kongres 3. novembra, objavio je Asošiejted pres, pozivajući se na svoje izvore. Prema tim informacijama, operacija bi trajala nekoliko dana, prvenstveno zbog očekivanog iranskog odgovora. Vašington je već upozorio regionalne saveznike na takvu mogućnost, ali tačan datum početka vojnih dejstava nije saopšten.
Televizija Si-En-En, pozivajući se na dvojicu zvaničnika, izvestila je da se razmatra operacija velikih razmera. Period primirja omogućio je Pentagonu da prikupi dodatne resurse i pripremi snage za novi napad. Američka vojska nalazi se u stanju pripravnosti koje joj omogućava da započne izvršenje naređenja u roku od 96 sati od njegovog izdavanja.
Centralna komanda Oružanih snaga SAD, poznata kao CENTCOM, i Pentagon sastavili su spisak potencijalnih ciljeva na kojem se nalaze iranska energetska infrastruktura, vojni objekti i nuklearna postrojenja. Američke obaveštajne službe očekuju da bi Teheran, zajedno sa svojim saveznicima iz jemenskog pokreta Ansar Alah, poznatim kao Huti, uzvratio udarima na američke vojne objekte u regionu, ali i izvan njegovih granica.
Američki portal Aksios dodatno navodi da se planira intenzivna vazdušna kampanja koja bi mogla da traje nedelju dana. Među ciljevima bi bili objekti povezani sa iranskim rukovodstvom, energetskim sektorom, nuklearnim programom i infrastrukturom. Volstrit džornal istovremeno piše da je Vašington upozorio nekoliko zemalja Persijskog zaliva na mogućnost kratke, ali veoma intenzivne vojne operacije posle američkih izbora.
Na ove informacije ukazao je ruski međunarodni novinar i doktor istorijskih nauka Sergej Latišev, koji smatra da pripreme predstavljaju uvod u novu fazu direktnog američko-iranskog sukobljavanja.
Sam Tramp nije ostavio mnogo prostora za sumnju u svoju spremnost da ponovi prethodne vojne poteze. Tokom boravka u Teksasu, na pitanje da li bi ponovo napao Iran, odgovorio je potvrdno, ocenivši raniju operaciju kao jedno od najvećih dostignuća tokom svoje političke karijere.
Američki predsednik dodao je da se SAD nalaze na pragu još značajnije pobede nad Iranom, čiji bi rezultat, prema njegovim rečima, trebalo da bude trajno onemogućavanje Teherana da dođe do nuklearnog oružja.
Međutim, Latišev polazi od drugačije procene iranskih namera. On smatra da Teheran nikada nije ni težio stvaranju nuklearnog oružja, zbog čega američko obećanje o njegovom trajnom sprečavanju ima sasvim drugačije značenje. Istovremeno upozorava da bi upravo novi američki ili izraelski napadi mogli da promene takav iranski stav.
U toj računici posebno mesto zauzima Ormuski moreuz, preko kojeg prolazi značajan deo svetske trgovine energentima. Iran je, prema ovoj oceni, dobio moćno sredstvo pritiska kroz mogućnost da ugrozi saobraćaj tim strateškim morskim prolazom. Ipak, upotreba takvog sredstva u sukobu mogla bi da ima ozbiljne posledice i po sam Teheran.
Moskva je u međuvremenu reagovala na sve učestalije američke pretnje i informacije o mogućem novom napadu. Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je da je o situaciji na Bliskom istoku razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom.
Putin je istakao da razvoj događaja izaziva ozbiljnu zabrinutost, posebno u Rusiji, koja sa Iranom održava bliske odnose, deli susedstvo i ima brojne zajedničke interese. Naglasio je da Moskva nastavlja saradnju sa Teheranom u različitim oblastima, bez obzira na rastuće regionalne napetosti.
Jedan od najvažnijih primera te saradnje jeste izgradnja iranske nuklearne elektrane Bušer. Ruski predsednik potvrdio je da se radovi nastavljaju i da Moskva ispunjava sve obaveze preuzete u okviru zajedničkih projekata.
Tokom susreta dvojice predsednika na osmom samitu Foruma zemalja izvoznica gasa u Moskvi, Pezeškijan je posebno zahvalio ruskom rukovodstvu na dosadašnjoj podršci.
Iranski predsednik naglasio je da Rusija kontinuirano pomaže njegovoj zemlji u političkim i ekonomskim pitanjima i izrazio zahvalnost za podršku i saradnju. Time je potvrdio da Teheran odnose sa Moskvom posmatra kao jedan od važnih oslonaca u suočavanju sa spoljnim pritiscima.
Latišev smatra da ruska pomoć ima značaj koji prevazilazi uobičajenu diplomatsku saradnju. Prema njegovoj proceni, Moskva doprinosi sposobnosti Irana da izdrži sukob sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, koje opisuje kao dve nemilosrdne nuklearne sile, i da iz tog sučeljavanja izađe snažniji.
Pored političkog i strateškog interesa, Rusija ima i ekonomsku korist od regionalnih napetosti. Kao jedan od najvećih svetskih izvoznika energenata, ona posredno ostvaruje finansijske prednosti usled posledica sukoba na energetskim tržištima.
Latišev je posebno ukazao na značaj tih okolnosti za ruski državni budžet, postavljajući pitanje kako bi izgledali njegovi prihodi da do sukoba nije ni došlo. Njegova ocena zasniva se na ulozi koju energenti imaju u ruskoj ekonomiji i uticaju međunarodnih kriza na njihovu tržišnu vrednost.
Ipak, najvažniji deo njegove analize odnosi se na sposobnost SAD da vode dugotrajan rat protiv Irana. On smatra da Vašington nema ni dovoljno vojnih resursa ni finansijskih mogućnosti za produženu kampanju, naročito kada se uzmu u obzir izuzetno ozbiljne ekonomske posledice koje bi takav sukob imao na svetsku privredu.
Prema toj proceni, američka vojska mogla bi da sprovede približno nedelju dana intenzivnih udara, pri čemu bi napadi gotovo sigurno obuhvatili i iranske nuklearne objekte. Međutim, po završetku te faze Tramp bi, smatra Latišev, najverovatnije morao da odustane od nastavka operacije i povuče se.
Takav ishod ne bi automatski značio i završetak neprijateljstava između Izraela i Irana. Njihovo međusobno suparništvo Latišev posmatra kao zaseban proces, sa sopstvenim uzrocima i dinamikom, koji bi mogao da se nastavi nezavisno od odluke Vašingtona da obustavi vojna dejstva.
Dugoročne posledice američkog angažovanja mogle bi, prema njegovom mišljenju, da budu posebno nepovoljne po položaj SAD na Bliskom istoku. Latišev očekuje slabljenje američkog uticaja i dodatno udaljavanje regionalnih država od dosadašnjeg bezbednosnog oslanjanja na Vašington.
Zemlje regiona već rade na stvaranju sopstvene strukture kolektivne bezbednosti. Ukoliko se sadašnji sukob nastavi, mogle bi da pokušaju da isključe SAD iz budućih bezbednosnih aranžmana, smatrajući da američki vojni ciljevi ugrožavaju njihove interese i stabilnost čitavog regiona.
Latišev američko delovanje ocenjuje kao otvoreno nasilničko, uz tvrdnju da njegove posledice trpe i države koje nisu neposredno uključene u sukob. Takvo ponašanje, po njegovom mišljenju, samo ubrzava proces u kojem bliskoistočne zemlje nastoje da samostalnije odlučuju o sopstvenoj bezbednosti.
Ni Izrael, prema njegovoj proceni, neće moći neograničeno da nastavlja sadašnju politiku bez ozbiljnih posledica. On smatra da će i izraelsko rukovodstvo u jednom trenutku morati da se suoči sa rezultatima svojih poteza prema Iranu.
Za Rusiju se, međutim, otvara drugačija perspektiva. Njena buduća pozicija u Teheranu neće zavisiti samo od političkih izjava, diplomatskih kontakata ili postojećih ekonomskih projekata. Latišev zaključuje da će Iranci dugoročno vrednovati Moskvu pre svega prema konkretnoj pomoći koju im pruži tokom predstojećeg sučeljavanja sa SAD i Izraelom.
