Nuklearni udar na Iran već za nekoliko dana? Karlson otkrio mogući datum i metu, posledice bi bile katastrofalne!

U Vašingtonu se razmatra mogućnost poteza koji bi mogao da izazove katastrofalne posledice na Bliskom istoku, dok se u Beloj kući vode razgovori o opcijama čiji bi uticaj mogao daleko da prevaziđe granice jedne države.

Američki predsednik Donald Tramp nalazi se pred odlukom koja bi mogla da označi novu fazu sukoba sa Iranom. Prema informacijama koje je izneo američki novinar Taker Karlson, u administraciji se razmatraju različiti scenariji, a jedan od njih podrazumeva upotrebu oružja čije bi posledice bile izuzetno ozbiljne.

Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja da se odluka može očekivati veoma brzo. Istovremeno, deo predsednikovih najbližih saradnika pokušava da pronađe diplomatsko rešenje i izbegne vojnu akciju.

Karlson je na društvenim mrežama saopštio da bi Trampova administracija mogla već narednih dana da donese odluku o pokretanju nuklearnog udara na Iran. Prema njegovoj proceni, jedan od mogućih datuma za donošenje takve odluke jeste 7. novembar.

Novinar tvrdi da značajnu ulogu u razmatranju vojne opcije ima izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji, prema njegovim informacijama, svakodnevno razgovara sa Trampom o tom pitanju i insistira na odlučnoj akciji protiv Irana.

Kao moguću metu Karlson je označio planinu Pikaks u centralnom Iranu, u blizini Natanca. Prema izraelskim obaveštajnim podacima na koje se poziva, postoji sumnja da je Teheran na toj lokaciji nastavio program obogaćivanja uranijuma.

Poseban problem za eventualnu američku vojnu operaciju predstavljala bi prirodna zaštita podzemnog kompleksa. Objekat se, prema Karlsonovim navodima, nalazi ispod sloja granita debljine gotovo 100 metara, zbog čega bi njegovo uništavanje konvencionalnim naoružanjem bilo izuzetno teško.

Upravo taj faktor novinar navodi kao objašnjenje zbog čega se u Vašingtonu, prema njegovim informacijama, razmatra i nuklearna opcija. Karlson smatra da standardna municija ne bi mogla da probije toliko debelu granitnu prepreku i uništi podzemne tunele za koje se sumnja da imaju veze sa iranskim nuklearnim programom.

Ipak, konačna odluka o napadu nije doneta. Karlson navodi da Tramp nastavlja konsultacije sa savetnicima i razmatra različite mogućnosti, uključujući nastavak diplomatskih aktivnosti.

Među visokim američkim zvaničnicima koji podržavaju pregovaračko rešenje nalaze se potpredsednik SAD Džej Di Vens i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof. Prema novinarovim informacijama, obojica smatraju da bi prednost trebalo dati postizanju sporazuma sa Teheranom.

Podzemni kompleks u blizini Natanca nije nov objekat. Njegova izgradnja započeta je 2020. godine, a iranske vlasti tada su saopštile da nameravaju da obezbede sigurnije uslove za proizvodnju ili montažu centrifuga, nakon sabotaže postrojenja u Natancu.

Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nije objavila potvrdu da se ovaj kompleks koristi za proizvodnju nuklearnih materijala. Teheran je više puta odbacio tvrdnje da je na planini Pikaks nastavljeno obogaćivanje uranijuma, ocenjujući takve optužbe kao neosnovane.

To znači da sumnje o nameni podzemnog objekta, koje se pripisuju izraelskim obaveštajnim službama, za sada nisu potkrepljene javno objavljenom potvrdom međunarodne agencije zadužene za nadzor nuklearnih aktivnosti.

Moguće posledice američkog udara komentarisao je i ruski politikolog i stručnjak za američke studije Konstantin Blohin, koji je za Gazetu.ru upozorio da bi upotreba nuklearnog oružja punom snagom predstavljala katastrofu za čitav Bliski istok.

Prema njegovoj proceni, posledice takvog napada ne bi bile ograničene na teritoriju Irana. Ozbiljnoj opasnosti bio bi izložen i Izrael, bez obzira na njegovu ulogu u mogućem podsticanju američke vojne akcije.

Blohin nije isključio ni mogućnost upotrebe municije čija bi razorna i smrtonosna svojstva bila slična efektima nuklearnog oružja. Time je ukazao na postojanje različitih vojnih scenarija koji bi mogli imati izuzetno teške posledice po stanovništvo i životnu sredinu.

Posebno je upozorio na opasnost od radioaktivne kontaminacije Persijskog zaliva. Prema njegovoj proceni, posledice udara mogle bi da zahvate ogromno područje, što bi eventualnu upotrebu takvog oružja pretvorilo u problem za čitav region.

Za sada, međutim, najteži scenario ostaje mogućnost koju je izneo Karlson, a ne potvrđena odluka američkog predsednika. Njegove tvrdnje o datumu, potencijalnoj meti i pritisku izraelskog premijera nisu predstavljene kao zvanično saopšten plan Bele kuće.

Upravo zbog toga presudan značaj imaju konsultacije koje Tramp vodi sa svojim saradnicima. Dok se razmatraju vojne opcije, Vens i Vitkof nastoje da se spor sa Iranom reši sporazumom, a konačan izbor američkog predsednika još nije poznat.