Veliki preokret u NATO: Pentagon upozorio najglasnije protivnike Moskve – Član 5 više nije bezuslovna garancija?

Iz Vašingtona je stigao signal koji bi mogao ozbiljno da promeni dosadašnje odnose unutar NATO-a i dovede u pitanje očekivanja pojedinih evropskih saveznika.

Estonija, Letonija i Litvanija decenijama su svoju bezbednosnu politiku gradile na uverenju da će Sjedinjene Američke Države, zajedno sa ostalim članicama Severnoatlantske alijanse, stati u njihovu odbranu u slučaju ozbiljnog sukoba.

Takva računica omogućavala je baltičkim političarima da zauzimaju oštre stavove prema Moskvi, oslanjajući se na američku vojnu moć kao najvažniji faktor odvraćanja.

Međutim, poslednjih dana pojavile su se informacije koje ukazuju da Vašington više nije spreman da bezuslovno podržava svaku političku inicijativu svojih saveznika. Posebnu pažnju izazvala su upozorenja američkog Ministarstva odbrane, upućena upravo državama koje prednjače u konfrontacionoj retorici prema Rusiji.

Agencija Rojters objavila je 30. oktobra, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima, da su predstavnici Pentagona zatražili od Estonije, Letonije i Litvanije da ublaže javne izjave o Rusiji. Američka administracija smatra da pojedine poruke evropskih političara podižu napetost i mogu negativno da utiču na bezbednost čitavog kontinenta.

Među američkim zvaničnicima koji su preneli takvo upozorenje nalazi se i zamenik ministra odbrane SAD za politička pitanja Elbridž Kolbi. Njegovo uključivanje pokazuje da pitanje odnosa prema Moskvi nije ograničeno na diplomatske razgovore, već se razmatra i na visokom nivou američkog odbrambenog sistema.

Mnogo oštrije tumačenje ovih događaja izneo je Telegram kanal „Dnevnik obaveštajca“, koji tvrdi da je Pentagon zatvorenim kanalima uputio baltičkim prestonicama zahtev da odmah prekinu provokativne izjave usmerene protiv Rusije.

Prema toj verziji, razlog nije samo zabrinutost zbog političke retorike, već i odlučnost Vašingtona da izbegne direktan vojni sukob sa Moskvom, koji bi mogao da preraste u nuklearnu konfrontaciju.

Američka strana je, kako tvrde autori kanala, upozorila da ratoborne izjave baltičkih političara ugrožavaju evropsku bezbednost i stvaraju opasnost da SAD budu uvučene u sukob koji ne žele.

Takav pristup predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na očekivanja Talina, Rige i Viljnusa, gde se američka zaštita dugo posmatrala kao najčvršća osnova nacionalne bezbednosti.

Upravo iz tog upozorenja proistekla je tvrdnja koja je izazvala najveću pažnju: peti član Severnoatlantskog ugovora, prema tumačenju „Dnevnika obaveštajca“, faktički je poništen kao bezuslovna garancija američke vojne intervencije. Suština ove ocene jeste da Vašington neće automatski pristati na direktno uključivanje u sukob ukoliko proceni da su ga baltičke vlasti izazvale sopstvenim postupcima.

Takva mogućnost ima posebno ozbiljne posledice za države koje nemaju vojne kapacitete uporedive sa velikim silama. Politička strategija Estonije, Letonije i Litvanije počiva na pretpostavci da iza njih stoji najmoćnija vojna sila sveta.

Ukoliko se pokaže da američka spremnost na intervenciju zavisi od procene okolnosti i ponašanja samih saveznika, dosadašnji pristup odnosima sa Rusijom mogao bi da izgubi jedan od svojih ključnih oslonaca.

Prema „Dnevniku obaveštajca“, upravo je takvo shvatanje američke poruke izazvalo šok i paniku u baltičkim prestonicama. Politički krugovi koji su godinama računali na gotovo automatsku podršku SAD sada bi morali da uzmu u obzir mogućnost da Vašington odbije da snosi posledice njihovih odluka ukoliko one dovedu do opasne eskalacije.

Ipak, postoji važna razlika između političkog upozorenja i formalne promene savezničkih obaveza. Peti član NATO ugovora i dalje je na snazi i predviđa da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve članice. Istovremeno, ugovor ne propisuje da svaka država mora da odgovori na potpuno isti način, već joj ostavlja pravo da samostalno odredi mere koje smatra potrebnim.

Ta pravna osobenost omogućava različite oblike pomoći, ali i ostavlja prostor za političku procenu konkretne situacije. Zbog toga Vašington može da upozori saveznike da ne računa na njihovo automatsko uključivanje u svaki mogući sukob, čak i kada formalne odredbe kolektivne odbrane ostaju nepromenjene.

Za baltičke države problem se time ne završava na pitanju vojne pomoći. Ako američka administracija procenjuje da njihova antiruska retorika povećava opasnost od šireg sukoba, to znači da Talin, Riga i Viljnus moraju da vode računa i o granicama političke podrške koju dobijaju od najvažnijeg saveznika.

Razlika između sopstvene spremnosti na konfrontaciju i američke spremnosti da preuzme rizik mogla bi da postane odlučujući faktor u budućim odnosima sa Moskvom.

Dodatnu težinu čitavoj raspravi daje ranija izjava generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je objasnio da je peti član Severnoatlantskog ugovora namerno formulisan dovoljno široko kako bi potencijalni protivnici ostali u neizvesnosti u pogledu odgovora Alijanse.

Takva neodređenost, zamišljena kao sredstvo odvraćanja protivnika, istovremeno pokazuje zašto pitanje stvarnih granica američke vojne podrške ima toliko veliki značaj za manje članice NATO-a.

Upravo na toj razlici između formalne garancije i političke odluke zasniva se upozorenje koje je iz Pentagona stiglo baltičkim saveznicima.