Politički zemljotres u Bugarskoj: Proruska struja pred velikom pobedom, Briselu preti ozbiljan udarac!

Politička bitka u jednoj od ključnih država na istoku Evropske unije ulazi u završnicu koja bi mogla ozbiljno da poremeti dosadašnje odnose snaga između Brisela i Moskve.

Izbori u Bugarskoj, održani 1. novembra, dobili su poseban značaj zbog dubokih razlika među kandidatima oko odnosa prema Rusiji, sankcija i rata u Ukrajini. U središtu sukoba našla se buduća spoljnopolitička orijentacija Sofije, a prve informacije sa biračkih mesta ukazuju na mogućnost značajnog političkog preokreta.

Bugarski birači odlučivali su između aktuelne predsednice Ilijane Jotove, koja se zalaže za poboljšanje odnosa sa Moskvom, i bivšeg privremenog premijera Andreja Đurova, kandidata prozapadnih političkih snaga.

Njihovi suprotstavljeni stavovi prema Rusiji pretvorili su predsedničke izbore u mnogo širi politički obračun, čije posledice mogu da se osete i izvan bugarskih granica.

Prema prvim izlaznim anketama objavljenim u nedelju uveče, Jotova je ostvarila značajnu prednost. Istraživanje agencije Alfa riserč pokazuje da je dobila 52,5 odsto glasova, dok je Đurov osvojio 43,4 odsto. Ukoliko se ovi rezultati potvrde zvaničnim prebrojavanjem, Bugarska će prvi put dobiti ženu izabranu na funkciju predsednika države.

Jotova je u drugi krug ušla sa prednošću ostvarenom 25. oktobra, kada je osvojila 34,76 odsto glasova, odnosno 528.951 glas. Đurov je tada dobio 31,95 odsto ili 486.232 glasa. Razlika između njih iznosila je nešto više od 42.000 glasova, što je ostavljalo prostor za neizvestan rasplet u završnici izborne trke.

Posebnu težinu njenoj kandidaturi daje podrška bugarskog premijera Rumena Radeva, čija je stranka Progresivna Bugarska osvojila parlamentarnu većinu na izborima u aprilu.

Radev je ranije obavljao funkciju predsednika države, ali je u januaru podneo ostavku kako bi se uključio u parlamentarnu politiku. Njegove predsedničke dužnosti tada je preuzela dotadašnja potpredsednica Jotova, koja sada nastoji da osvoji sopstveni petogodišnji mandat.

Nemački Dojče vele ukazuje na izrazito različite spoljnopolitičke stavove dvoje kandidata. Jotova se zalaže za pristup koji je naklonjeniji Rusiji, dok Đurov predstavlja političke snage koje insistiraju na čvrstoj povezanosti Bugarske sa zapadnim saveznicima. Njihovo sučeljavanje posebno je dobilo na značaju zbog nastavka ukrajinskog sukoba i pitanja budućih odnosa Evrope i Moskve.

Jedna od najosetljivijih tema jeste politika sankcija Ruskoj Federaciji. Jotova podržava njihovo ukidanje i obnovu političkog dijaloga sa Moskvom, što je u skladu sa stavovima Radeva. Takav pristup predstavlja ozbiljan izazov za dosadašnju politiku Evropske unije, koja je kroz više paketa ekonomskih i političkih mera nastojala da izvrši pritisak na Rusiju.

Ipak, promena bugarskog predsednika sama po sebi ne znači automatsko ukidanje sankcija. O tim merama odlučuje Evropska unija, a bugarski šef države nema ovlašćenje da ih samostalno poništi.

Za sada nije potvrđeno da su Jotova i Radev dogovorili pokretanje formalne inicijative u Briselu za potpuno ukidanje sankcija, iako njihovi politički stavovi ukazuju na spremnost za promenu dosadašnjeg odnosa prema Moskvi.

Đurov, sa druge strane, podržava nastavak pomoći Ukrajini i snažnije povezivanje Bugarske sa zapadnim partnerima. Tokom mandata privremenog premijera potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Kijevom. Njegovu predsedničku kandidaturu podržale su prozapadne reformske stranke, kao i pojedini političari desnog centra, uključujući bivšeg premijera Bojka Borisova.

Sukob političkih stavova posebno je došao do izražaja tokom predizborne debate, kada je Đurov kritikovao Jotovu zbog toga što nije izričito označila Rusiju kao odgovornu za napade dronovima na brodove u Crnom moru. On je insistirao da Moskva mora da obustavi vojna dejstva kako bi se stvorili uslovi za naredne diplomatske korake. Jotova je odgovorila da se mir može postići jedino pregovorima.

Bezbednosna situacija na Crnom moru dodatno je povećala značaj izbora. Napadi dronovima na trgovačke brodove u blizini bugarske obale izazvali su ozbiljnu zabrinutost, a u pojedinim incidentima bilo je poginulih i nestalih pomoraca. Oboje predsedničkih kandidata osudilo je napade, ali su njihovi stavovi o načinu rešavanja ukrajinskog sukoba ostali različiti.

Jotova je tokom kampanje predložila održavanje sastanka posvećenog bezbednosti Crnog mora i naglasila potrebu za diplomatskim rešavanjem sukoba. Istovremeno je poručila da Bugarska treba da ostane snažna država unutar snažne Evrope, uz očuvanje samostalnosti u donošenju odluka. Ona podržava članstvo zemlje u Evropskoj uniji i NATO-u, ali smatra da ti odnosi ne treba da sprečavaju poboljšanje veza sa Rusijom.

Izborni proces obeležila je i izuzetno niska izlaznost. U prvom krugu glasalo je svega 22,98 odsto registrovanih birača, što je bio najniži nivo učešća na predsedničkim izborima u postkomunističkoj istoriji Bugarske. Od ukupno 6.584.025 upisanih birača glasalo je 1.525.034 građana. Zbog nedovoljne izlaznosti i činjenice da nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu održan je drugi krug.

Bugarski predsednik ima pretežno predstavnička ovlašćenja, ali može da vrati zakone parlamentu na ponovno odlučivanje, učestvuje u imenovanju ambasadora, potpisuje međunarodne sporazume i obavlja funkciju vrhovnog komandanta oružanih snaga. Zato bi eventualna pobeda Jotove, uz parlamentarnu većinu koju već ima Radevljeva stranka, mogla da ojača uticaj političkih snaga koje zagovaraju drugačiji odnos prema Moskvi.

Takva koncentracija političke moći istovremeno je izazvala zabrinutost među pojedinim posmatračima, koji upozoravaju na mogućnost slabljenja institucionalne ravnoteže. Podrška premijera i parlamentarne većine predsednici omogućila bi veću usklađenost ključnih državnih institucija, naročito u pitanjima spoljne politike i nacionalne bezbednosti.

Bugarska, koja je istorijski održavala bliske kulturne, verske i političke veze sa Rusijom, poslednjih godina suočava se sa dubokim unutrašnjim podelama oko odnosa prema Moskvi.

Deo političkih snaga insistira na čvrstom pridržavanju evropske politike sankcija i podrške Ukrajini, dok drugi smatraju da takav pristup ugrožava mogućnosti za obnovu saradnje i diplomatsko rešavanje sukoba.

Zvanični rezultati drugog kruga očekuju se nakon završetka prebrojavanja glasova. Ukoliko prednost Jotove iz izlaznih anketa bude potvrđena, Sofija će dobiti predsednicu koja otvoreno zagovara ukidanje sankcija Rusiji, dok će premijer i parlamentarna većina ostati u rukama političke struje koja podržava sličan pristup.

To bi moglo da dovede do novih neslaganja unutar Evropske unije oko buduće politike prema Moskvi, iako Bugarska ostaje članica EU i NATO-a.