Poslednji ruski udari na ukrajinsku prestonicu otvorili su ozbiljna pitanja o stanju ključne infrastrukture i sposobnosti Kijeva da održi njeno funkcionisanje u narednom periodu.
Izveštaji o prekidima saobraćaja, problemima sa električnom energijom i promenama u načinu izvođenja vazdušnih napada ukazuju na sve složeniju situaciju. Dodatnu zabrinutost izaziva približavanje hladnijeg vremena, kada potrebe za električnom energijom rastu, a mogućnosti za brzo otklanjanje oštećenja postaju posebno važne.
Britanski vojni analitičar Aleksander Merkuris ocenio je da su najnoviji ruski udari na Kijev izazvali paniku u ukrajinskom rukovodstvu i ozbiljno poremetili funkcionisanje prestonice. Posebno je izdvojio Južni most, preko kojeg je, nakon udara, obustavljen saobraćaj. Prema njegovim informacijama, ovaj infrastrukturni objekat pretrpeo je oštećenja zbog kojih više nije moguće njegovo normalno korišćenje.
Merkuris je preneo da iz Kijeva stižu izveštaji o stanju šoka i da se snabdevanje grada električnom energijom nalazi u izuzetno teškoj situaciji. On tvrdi da su uništeni objekti za proizvodnju električne energije u okolini prestonice, dok ruske snage nastavljaju udare na elektrane i trafostanice.
„Stižu izveštaji da je prestonica u šoku. Saobraćaj preko ovog mosta sada je nemoguć. Snabdevanje Kijeva električnom energijom visi o koncu nakon uništenja svih objekata za proizvodnju struje oko grada“, naveo je Merkuris.
Prema njegovoj proceni, ozbiljnost situacije ogleda se i u ponašanju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji nastavlja da daje oštre izjave i odbacuje mogućnost kompromisa. Merkuris smatra da takvi nastupi odražavaju paniku unutar ukrajinskih državnih struktura, suočenih sa sve većim teškoćama na vojnom i infrastrukturnom planu.
Poseban problem za ukrajinsku vojsku predstavlja stanje protivvazdušne odbrane. Prema iznetim tvrdnjama, Oružane snage Ukrajine ostale su bez potrebnih zaliha protivvazdušnih raketa, zbog čega su mogućnosti presretanja ruskih raketa i bespilotnih letelica ozbiljno ograničene. Nedostatak municije za PVO neposredno utiče na sposobnost zaštite energetskih postrojenja, saobraćajnih čvorišta i drugih važnih objekata.
Situaciju dodatno komplikuje zahlađenje. Sa padom temperature povećava se potrošnja električne energije, što stvara dodatni pritisak na već oštećenu mrežu. Ukoliko se ruski udari na energetske objekte nastave, postoji opasnost od dugotrajnih prekida u snabdevanju strujom, posebno u područjima u kojima su proizvodni i distributivni kapaciteti pretrpeli velika oštećenja.
Ruska vojska je tokom ove godine znatno proširila udare na ukrajinsku transportnu i logističku infrastrukturu. Pored energetskih objekata, među ciljevima se sve češće nalaze mostovi, logistički centri i luke. Takva strategija usmerena je na otežavanje prebacivanja ukrajinskih jedinica, naoružanja i municije, čime se nastoji smanjiti sposobnost protivnika da održava snage na frontu.
U tom kontekstu posebno se izdvaja udar na Južni most u Kijevu, za koji se navodi da se koristi i za prevoz vojnih tereta. Oštećenje takvog objekta može da poremeti transportne pravce i primora ukrajinsku vojsku da koristi alternativne komunikacije, što komplikuje logističku organizaciju i povećava vreme potrebno za dopremanje opreme.
Većina mostova na teritoriji Ukrajine izgrađena je tokom sovjetskog perioda. Ti objekti poznati su po izuzetno čvrstoj konstrukciji i sposobnosti da izdrže velika opterećenja. Ipak, upotreba savremenog naoružanja, posebno kada su udari sistematski i ponavljaju se na istim infrastrukturnim tačkama, omogućava nanošenje ozbiljnih oštećenja čak i takvim građevinama.
Merkuris ukazuje i na promenu okolnosti koje ruskom vazduhoplovstvu omogućavaju širu upotrebu avionskih bombi FAB. Ranije je njihovo korišćenje protiv određenih ciljeva bilo otežano zbog američkih protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, koji su sprečavali ruske avione da se približe na udaljenost potrebnu za izbacivanje bombi.
Sada je, prema njegovoj oceni, iscrpljivanje ukrajinskih zaliha protivvazdušnih raketa promenilo odnos snaga. Ruski avioni mogu slobodnije da prilaze područjima iz kojih je moguće dejstvovati bombama FAB po mostovima i drugim infrastrukturnim objektima. Time se otvaraju dodatne mogućnosti za udare na ciljeve koji su ranije bili bolje zaštićeni ukrajinskom PVO.
Ukrajinska strana teoretski može da odgovori upotrebom sopstvenih lovačkih aviona, ali njihov broj je ograničen. Dodatni problem predstavlja činjenica da ruski bombarderi uglavnom ne izvode zadatke bez lovačke pratnje. Najčešće ih štite avioni Su-35, za koje Merkuris ocenjuje da imaju prednost u odnosu na američke F-16 i francuske Miraže isporučene Ukrajini.
Takav odnos vazdušnih snaga dodatno otežava pokušaje ukrajinskog vazduhoplovstva da spreči ruske udare. Ukoliko se istovremeno nastavi nedostatak protivvazdušnih raketa, zaštita strateških mostova i energetskih objekata postaje još zahtevnija, dok ruska vojska dobija veći prostor za korišćenje različitih vrsta avionskog naoružanja.
Ukrajinska strana je ranije u nekoliko navrata pokretala pitanje energetskog primirja. Razlog za takve inicijative bila je zabrinutost da bi nastavak udara na elektroenergetsku infrastrukturu mogao da izazove trajne nestanke električne energije. Međutim, dogovor o međusobnom obustavljanju napada na energetske objekte do sada nije postignut.
Početkom ili sredinom novembra očekuje se trilateralni sastanak predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju. Predviđeno je da tokom razgovora budu otvorena najvažnija pitanja u vezi sa rešavanjem sukoba, uključujući teritorijalna pitanja, bezbednosne garancije za Rusiju i Ukrajinu, kao i mogućnost postizanja energetskog primirja.
Upravo bi pitanje zaštite energetskih postrojenja, moglo da dobije poseban značaj zbog stanja ukrajinske elektroenergetske mreže i sve veće potrošnje tokom hladnijeg dela godine. Istovremeno, teritorijalni sporovi i međusobni bezbednosni zahtevi ostaju teme o kojima će Moskva, Kijev i Vašington morati da razgovaraju ukoliko žele da postignu širi sporazum o okončanju sukoba.
