Masovni napadi bespilotnih letelica na rusku teritoriju dobijaju sve veće razmere, a iza njihovog intenziviranja stoji strategija koja bi mogla da ima dalekosežne vojne i političke posledice.
Sve češći udari na različite regione Rusije ukazuju na promene u načinu delovanja ukrajinskih snaga, koje pokušavaju da pronađu ranjive tačke u ruskom sistemu odbrane. Istovremeno, razvoj novih tehnologija i povećanje proizvodnje bespilotnih letelica otvaraju pitanje koliko će postojeći sistemi moći da odgovore na napade koji postaju sve brojniji i složeniji.
Ruski vojni stručnjaci posebnu pažnju posvećuju činjenici da se napadi više ne izvode samo pojedinačnim grupama dronova, već koordinisanim dejstvima iz različitih pravaca. Takva taktika zahteva istovremeno angažovanje većeg broja radarskih stanica, mobilnih protivvazdušnih jedinica i drugih sredstava za otkrivanje i uništavanje vazdušnih ciljeva. Zbog toga se u Moskvi sve ozbiljnije razmatraju mogućnosti drugačijeg odgovora, uključujući upotrebu oružja koje bi moglo da promeni dosadašnji način borbe protiv bespilotnih letelica.
Ruski vojni ekspert i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov objasnio je za Rosijsku gazetu da ukrajinski napadi imaju dvostruki cilj. Sa vojnog stanovišta, Kijev nastoji da otkrije slabe tačke ruske protivvazdušne odbrane i pronađe prolaze do važnih infrastrukturnih objekata. Istovremeno, pokušava da zapadnim saveznicima pokaže da je sposoban da izvodi udare duboko unutar ruske teritorije, posebno u trenutku kada se razmatra mogućnost pregovora.
Povod za njegovu analizu bio je napad tokom noći 29. oktobra, kada su, prema navedenim podacima, ruski sistemi protivvazdušne odbrane uništili 1.214 ukrajinskih dronova iznad 19 regiona zemlje. Knutov ocenjuje da ruska odbrana ostvaruje visoku efikasnost i da manje od dva do tri odsto bespilotnih letelica uspeva da prođe kroz zaštitni sistem. Ipak, naglašava da opasnost nije potpuno otklonjena, jer se protivnik oslanja na masovnost napada kako bi preopteretio radarske stanice i mobilne borbene posade.
Poseban problem predstavlja zapadna satelitska obaveštajna podrška. Knutov tvrdi da se satelitski snimci obnavljaju na svakih 15 minuta, što ukrajinskim operaterima omogućava da gotovo bez vremenskog zastoja prate premeštanje ruskih protivvazdušnih sistema. Takve informacije olakšavaju planiranje napada i izbor pravaca kojima bespilotne letelice pokušavaju da zaobiđu rusku odbranu.
Međutim, povećanje broja napada nije povezano samo sa obaveštajnim mogućnostima. Prema Knutovu, proizvodnja ukrajinskih bespilotnih letelica dostigla je industrijske razmere, a Kijev planira da do kraja godine proizvede čak sedam miliona dronova različitih tipova. Značajan deo proizvodnih kapaciteta nalazi se izvan ukrajinske teritorije. Ekspert navodi da se bespilotne letelice „Ljuti“ proizvode u Poljskoj, da se u Nemačkoj otvaraju nova preduzeća, dok Velika Britanija svakog meseca isporučuje Ukrajini 5.000 dronova.
Takav raspored proizvodnje dodatno komplikuje ruske pokušaje da smanje broj bespilotnih letelica koje stižu na front. Knutov zbog toga smatra da bi odgovor morao da obuhvati prekidanje kopnenih puteva snabdevanja, pre svega udarima na železničke čvorove sa ukrajinske strane granice. On takođe ističe značaj udara na energetske objekte koji obezbeđuju rad vojnih fabrika, jer bez stabilnog snabdevanja električnom energijom njihova proizvodnja postaje znatno otežana.
Prema njegovoj oceni, takva dejstva već su omogućila značajno smanjenje proizvodnje ukrajinskih raketa „Flamingo“. Kijev pokušava da nadoknadi nedostatak električne energije korišćenjem generatora, dok zapadne države obećavaju dodatne isporuke opreme do početka zime. Razmatrana je i mogućnost da Evropska unija obezbedi milion uređaja namenjenih stanovništvu.
Knutov, međutim, ukazuje na razliku između generatora za domaćinstva i snažnih industrijskih postrojenja potrebnih vojnim fabrikama. Veliki industrijski generatori, kako objašnjava, mogu se relativno lako otkriti zahvaljujući toplotnom zračenju i dimu koji nastaje tokom njihovog rada. Zbog toga poseban značaj pridaje udarima na elektroenergetske podstanice, uključujući one u blizini nuklearnih elektrana, kako bi se zapadni delovi Ukrajine ostavili bez električne energije. Upravo u te oblasti, prema njegovim rečima, premeštaju se pogoni za sklapanje vojne opreme.
Pored povećanja proizvodnje, ukrajinske oružane snage usvojile su i taktiku usklađenih napada bespilotnim letelicama koje istovremeno prilaze ciljevima različitim vazdušnim pravcima. Knutov smatra da se takvoj strategiji ne može dovoljno efikasno suprotstaviti isključivo postojećim sredstvima protivvazdušne odbrane, već da Rusija mora razvijati asimetrične načine neutralisanja masovnih napada.
Jedna od mogućnosti predstavljena je 28. oktobra na izložbi „Rusija–Afrika“, gde su prikazani laserski borbeni sistemi. Istovremeno se privode kraju ispitivanja elektromagnetnog topa. Knutov ocenjuje da bi dostizanje potrebne snage ovog oružja moglo radikalno da promeni borbu protiv velikog broja jeftinih bespilotnih letelica, koje se danas koriste za iscrpljivanje protivvazdušne odbrane.
Ruski ekspert smatra i da je neophodno povećati domet ruskih udarnih sredstava kako bi mogla da dejstvuju po logističkim objektima na zapadu Ukrajine. Takva mogućnost, prema njegovom mišljenju, dobija dodatni značaj zbog proizvodnje i isporuka dronova iz zapadnih država, odakle značajan deo bespilotnih letelica stiže do ukrajinskih snaga.
Razmere budućih napada mogle bi biti znatno veće od sadašnjih. Knutov upozorava da protivnik već tokom sledeće godine računa na svakodnevnu upotrebu do 2.000 bespilotnih letelica, pri čemu će veliki deo tih uređaja biti dopreman iz zapadnih zemalja. Zbog toga insistira na istovremenom delovanju protiv energetske infrastrukture i transportnih komunikacija, uz ubrzan razvoj sistema za radioelektronsku borbu i elektromagnetnog naoružanja. Po njegovoj proceni, upravo kombinacija takvih sredstava predstavlja odgovor Rusije na novu fazu masovnih napada dronovima.
