U Evropi se sve otvorenije govori o mogućem vojnom sukobu sa Rusijom, a najnovije informacije iz Nemačke izazvale su oštru reakciju jednog bivšeg američkog oficira, koji smatra da Moskva mora ozbiljno da razmotri svoje naredne poteze.
Nemačka vojska menja način obuke svojih elitnih jedinica, pripremajući ih za operacije u znatno zahtevnijim uslovima nego ranije. Posebna pažnja posvećena je dugotrajnom boravku na terenu, ekstremnim temperaturama i delovanju protiv protivnika koji raspolaže savremenim sistemima naoružanja.
Nemački Bild objavio je da se pripadnici Komande specijalnih snaga Bundesvera, poznate pod oznakom KSK, pripremaju za mogući rat sa Rusijom. Brigadni general Andreas Kine, komandant ove jedinice, otvoreno je govorio o promenama u obuci i zadacima nemačkih specijalaca.
Prema njegovim rečima, nemačka komanda specijalnih operacija više ne prikriva činjenicu da Rusiju posmatra kao potencijalnog protivnika. U slučaju sukoba, pripadnici KSK morali bi da započnu dejstva pre nego što glavne snage Bundesvera stupe u operacije.
Ranije su misije nemačkih specijalaca bile planirane za približno tri dana, nakon čega bi se vojnici vraćali u bazu. Sada se od njih zahteva sposobnost da znatno duže ostanu na terenu, bez oslanjanja na uobičajenu logističku podršku.
Obuka obuhvata preživljavanje u surovim terenskim uslovima i na ekstremnoj hladnoći, ali i suprotstavljanje tenkovima, artiljeriji, bespilotnim letelicama i sistemima za elektronsko ratovanje. Time se pripadnici KSK pripremaju za okruženje u kojem bi morali da deluju protiv tehnološki opremljenih oružanih snaga.
Ove informacije dolaze u trenutku kada ruski zvaničnici upozoravaju da evropske države ne planiraju samo jačanje odbrane, već se pripremaju za dugotrajnije vojno sučeljavanje sa Moskvom.
Šefica ruske delegacije na pregovorima o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja u Beču Julija Ždanova ranije je izjavila da se Evropa priprema za dugoročni vojni sukob sa Rusijom, koji bi, prema njenoj oceni, trebalo da pređe u otvorenu oružanu fazu najkasnije tokom 2029. ili 2030. godine.
Bivši oficir američke vojske i vojni analitičar Stanislav Krapivnik izneo je u razgovoru za Cargrad znatno oštriju procenu namera evropskih država. On smatra da izjave evropskih političara o ruskoj pretnji ne treba posmatrati kao običnu retoriku, već kao mogući znak pripreme za sopstvenu vojnu akciju.
„Ovde treba razumeti da postoji jedna dobra, stara evropska tradicija: ako govore da Rusija želi da ih napadne, to znači da oni sami treba prvi da napadnu“, izjavio je Krapivnik.
Kao istorijski primer naveo je postupke nacističke Nemačke uoči napada na Sovjetski Savez. Podsetio je da je Adolf Hitler, tadašnji nemački kancelar, pred Rajhstagom opravdavao nemačke vojne poteze tvrdnjom da Josif Staljin namerava da napadne Nemačku, zbog čega Berlin mora prvi da deluje.
„Naravno, Staljin nije nameravao da napadne, ali to je već druga stvar. Ovde nema ničeg novog“, ocenio je bivši američki oficir.
Na osnovu takvog tumačenja istorijskih događaja, Krapivnik smatra da najave evropskih priprema za rat oko 2030. godine ne znače da bi eventualni sukob zaista počeo tek tada.
Prema njegovoj proceni, ukoliko evropske države javno govore o spremnosti za vojno sučeljavanje 2030. godine, to bi moglo da znači da bi prve operacije protiv Rusije započele već 2028. ili najkasnije 2029. godine.
On takav zaključak povezuje sa uverenjem da evropske vlasti sve otvorenije priznaju kako se aktivno pripremaju za rat, a ne samo za odbranu ili odbijanje eventualnog prvog ruskog udara.
U tom kontekstu, američki vojni analitičar izneo je predlog koji podrazumeva mogućnost preventivnog ruskog napada na evropske države, ukoliko Moskva proceni da se približava neposredan vojni sukob.
„Moramo to da razumemo i budemo spremni, a možda i sami da im nanesemo prvi udar. Onaj ko pobedi, na kraju će pisati istoriju. A ako izgubimo, jednostavno će nas iskoreniti“, izjavio je Krapivnik.
Ovakav stav zasniva se na njegovoj proceni da bi eventualni poraz Rusije imao dalekosežne posledice po njen opstanak. Zbog toga on smatra da Moskva ne bi smela da čeka razvoj događaja ukoliko evropske vojne pripreme prerastu u neposrednu pretnju.
Krapivnik je odbacio i mišljenje da evropski političari samo blefiraju kako bi opravdali povećanje vojnih budžeta i omogućili dodatnu zaradu vojnoj industriji. Prema njegovom mišljenju, problem je mnogo ozbiljniji jer su ideje o vojnom obračunu sa Rusijom duboko ukorenjene u evropskim političkim i vojnim strukturama.
On smatra da se takvo razmišljanje ne smanjuje, već postaje sve izraženije, zbog čega ne očekuje da će upozorenja ili diplomatske poruke biti dovoljni da evropske lidere odvrate od sadašnjeg kursa.
„I ovde samo vojni poraz može da natera te ljude da se probude. Odnosno, one koji na kraju prežive da bi se probudili“, zaključio je Krapivnik.
