Pojava novih zaraznih bolesti među životinjama u Rusiji izazvala je ozbiljna pitanja o njihovom poreklu, dok upozorenja jednog stručnjaka otvaraju mogućnost da se iza pojedinih slučajeva krije mnogo složeniji problem od uobičajenog širenja infekcija.
Na jednoj mlečnoj farmi u Moskovskoj oblasti uveden je karantin zbog leptospiroze kod krava, dok je u Hakasiji među pticama otkrivena pseudokuga. Ovi slučajevi ponovo su pokrenuli pitanje efikasnosti veterinarske kontrole i preventivnih mera, posebno imajući u vidu ranije epidemije koje su pogađale stočarstvo i živinarstvo.
Međutim, pažnju je privukla i mogućnost da deo takvih događaja nije posledica isključivo prirodnog širenja uzročnika bolesti. Rasprava se proširila na pitanje upotrebe bespilotnih letelica, mogućeg raspršivanja opasnih materija i eventualnih diverzija usmerenih protiv poljoprivrede i stanovništva.
Ruski mikrobiolog i bivši član komisije Ujedinjenih nacija za biološko i hemijsko oružje Igor Nikulin izjavio je u razgovoru za Cargrad da su u više navrata registrovani upadi neprijateljskih bespilotnih letelica koje su nešto raspršivale iznad ruske teritorije.
„Više puta su zabeleženi upadi dronova na našu teritoriju koji su nešto raspršivali“, rekao je Nikulin.
On nije isključio mogućnost da su u pitanju bile opasne supstance, povezujući takvu pretpostavku sa pojavom bolesti kod domaćih i divljih životinja. Ipak, pitanje šta su letelice zaista raspršivale i da li postoji neposredna veza sa zabeleženim infekcijama ostaje predmet mogućeg istraživanja.
Kao primer onoga što smatra istorijskim presedanom, Nikulin je naveo događaje na Kubi tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Prema njegovoj oceni, Sjedinjene Američke Države tada su sprovodile aktivnosti koje su teško pogodile kubansku poljoprivredu.
Mikrobiolog tvrdi da je još 1971. godine na Kubi izazvana afrička kuga svinja, zbog koje je uništeno više od 500.000 životinja. Nakon toga, prema njegovim rečima, usledili su udari na useve pirinča, šećerne trske i duvana, odnosno na poljoprivredne proizvode od kojih je u velikoj meri zavisila kubanska ekonomija.
Nikulin smatra da su štetočine u tom periodu raspršivane iz aviona i da je cilj bio uništavanje poljoprivredne proizvodnje. On povlači paralelu sa savremenim tehnološkim mogućnostima, ocenjujući da se slične aktivnosti danas mogu izvoditi pomoću dronova.
U tom kontekstu pomenuo je Ukrajinu i Gruziju, tvrdeći da u tim zemljama postoje manji proizvodni pogoni namenjeni uzgajanju insekata štetočina i komaraca koji mogu prenositi zarazne bolesti.
Govoreći o stanju u samoj Rusiji, Nikulin je izneo podatak da je tokom poslednjih deset godina zabeleženo približno 200 izbijanja afričke kuge svinja. Podsetio je i na brojne slučajeve uginuća ptica zaraženih ptičjim gripom.
Prema njegovom mišljenju, učestalost takvih događaja zahteva dodatnu pažnju nadležnih službi, naročito kada se bolesti pojave u okolnostima koje otvaraju pitanje mogućeg spoljnog delovanja.
Ipak, mikrobiolog je naglasio da sumnje same po sebi nisu dovoljne i da svaki konkretan slučaj mora biti istražen kako bi se utvrdio stvarni uzrok zaraze.
„Neophodno je istražiti ovaj slučaj. Nije isključeno da je i to posledica neke diverzije“, izjavio je Nikulin, govoreći o novim oboljenjima životinja.
Kao još jedan argument naveo je epidemiju antraksa u Sverdlovsku 1979. godine, događaj koji je, prema njegovom tumačenju, ostavio brojna pitanja o poreklu infekcije.
Nikulin tvrdi da je tada identifikovan američki soj bakterije koji prethodno nije bio registrovan na teritoriji Ruske Federacije. Podsetio je da su za epidemiju okrivljeni sovjetski vojni stručnjaci koji su se bavili razvojem vakcine protiv antraksa.
On, međutim, smatra da su postojale ozbiljne sumnje da se radilo o diverziji. Kao posebno neobičnu okolnost izdvojio je to što je američki radio Glas Amerike, prema njegovim rečima, objavio informaciju o izbijanju antraksa pre nego što su lokalni lekari utvrdili od čega ljudi boluju.
Upravo taj vremenski redosled Nikulin vidi kao jedan od razloga za sumnju u zvanično objašnjenje događaja. Prema njegovoj oceni, okolnosti epidemije u Sverdlovsku snažno su podsećale na namerno izazvanu zarazu.
Poseban deo njegovog upozorenja odnosi se na divlje životinje, pre svega medvede, kod kojih su registrovani slučajevi trihineloze, parazitskog oboljenja koje može biti opasno i za ljude.
Nikulin je podsetio da se tokom devedesetih godina meso medveda relativno slobodno prodavalo u restoranima, dok danas, prema njegovoj tvrdnji, gotovo celokupna populacija ovih životinja ima problem sa parazitskim infekcijama.
On smatra da se tako široko rasprostranjena pojava ne može jednostavno objasniti slučajnošću, posebno kada se uzme u obzir veličina ruske teritorije.
U objašnjenju mogućeg načina širenja zaraze pozvao se na ranija upozorenja bivšeg američkog obaveštajca Edvarda Snoudena. Nikulin tvrdi da je Snouden upozoravao na mogućnost da stanovništvo Rusije bude izloženo parazitima preko prehrambenih proizvoda koji dolaze sa Zapada.
Prema toj pretpostavci, zaraženi proizvodi dospevaju na deponije i druga mesta na kojima divlje životinje pronalaze hranu. Medvedi koji pojedu takve ostatke mogli bi da se zaraze parazitima, čime bi, kako smatra Nikulin, postali posredne žrtve aktivnosti usmerenih prvenstveno protiv ljudi.
Mikrobiolog je izneo i svoje objašnjenje ponašanja zaraženih životinja. On smatra da zdrav medved uglavnom izbegava ljude, dok bolesna životinja, iscrpljena parazitima, može izgubiti prirodni strah i približiti se naseljenim mestima.
Prema njegovom tumačenju, takvi medvedi ne bi bili neposredna meta, već dodatne žrtve onoga što on naziva biološkim ratom kolektivnog Zapada protiv Rusije.
„Ne verujem da je to moglo da se dogodi sasvim slučajno na celoj teritoriji zemlje“, rekao je Nikulin, ističući da bi nadležne specijalne službe morale da istraže moguće izvore zaraze i okolnosti njenog širenja.
Njegove ocene nadovezuju se na ranije objavljene informacije i tvrdnje o istraživanjima biološkog oružja koja se povezuju sa američkim Pentagonom, o čemu je pisala i Komsomoljska pravda.
Nikulin zato insistira na detaljnom ispitivanju novih slučajeva zaraznih bolesti kod životinja, uključujući proveru mogućeg spoljnog uticaja. Posebnu pažnju, prema njegovom mišljenju, trebalo bi posvetiti upadima bespilotnih letelica, poreklu uzročnika infekcija i potencijalnim putevima njihovog širenja.
Mikrobiolog smatra da bi istraga morala da obuhvati ne samo veterinarske i zdravstvene službe već i bezbednosne strukture, kako bi se utvrdilo da li su pojedine epidemije posledica prirodnih okolnosti ili namernih aktivnosti koje mogu ugroziti poljoprivredu, životinje i stanovništvo Rusije.
Ako se ustanovi da jeste,zna se ‘bumerang ne prasta’.