Zapadne zemlje poslednjih meseci preduzimaju niz vojnih i civilnih priprema koje ukazuju na ozbiljnu promenu u planiranju budućih sukoba, a pojedini detalji tih aktivnosti otkrivaju koliko daleko se otišlo u prilagođavanju novim bezbednosnim okolnostima.
U zapadnim medijima sve češće se pojavljuju informacije o tome da članice NATO-a, uključujući Sjedinjene Američke Države, menjaju svoje vojne planove za slučaj dugotrajnog sukoba, uključujući rat sa Rusijom.
Pripreme više nisu ograničene na borbene jedinice, već obuhvataju vojnu industriju, logistiku, civilnu infrastrukturu i stanovništvo.
Američka televizija Foks njuz objavila je 25. oktobra detalje programa Pentagona pod nazivom FORTRESS, čiji je cilj da najveće američke vojne baze budu sposobne da samostalno funkcionišu najmanje 90 dana bez spoljnog snabdevanja.
To podrazumeva obezbeđivanje sopstvenih izvora energije, rezervi goriva i maziva, municije, lekova i rezervnih delova.
Program predviđa i uključivanje civilnih preduzeća, koja bi morala da razrade prelazak na proizvodnju za vojne potrebe. Planirani su industrijski stres-testovi i vežbe mobilizacije, dok bi svaki ključni sistem snabdevanja ili proizvodnje morao da raspolaže sa najmanje dva pouzdana kanala, kako bi mogao da nastavi rad u slučaju prekida jednog od njih.
Poseban deo američkih priprema odnosi se na jačanje vojnih komunikacionih, navigacionih i satelitskih sistema. Pentagon želi da obezbedi neprekidno izvođenje operacija čak i u uslovima ometanja GPS signala ili onesposobljavanja svemirske infrastrukture.
Predstavnik Pentagona Šon Parnel objasnio je za Foks njuz da je američko razumevanje odbrane dugo počivalo na zastareloj pretpostavci da će dva okeana zaštititi teritoriju SAD. Prema njegovim rečima, predsednik Donald Tramp razume da je takvo vreme prošlo i da je već postavio temelje novog strateškog razmišljanja.
Parnel je kao primere naveo projekat „Zlatna kupola“, ponovno usmeravanje pažnje na Zapadnu hemisferu, Grenland i Panamu. Upozorio je da će se sledeći sukob verovatno voditi na nekoliko frontova i da bi globalni lanci snabdevanja u takvim okolnostima mogli da budu prekinuti.
„Pogledajte geopolitiku koja stoji u osnovi svakog velikog rata. Kada se to dogodi, globalni lanci snabdevanja će se prekinuti. Takve odluke ne treba donositi usred globalnog sukoba na više frontova. Moramo imati plan“, poručio je Parnel.
Slične pripreme odvijaju se i u Nemačkoj, gde se istovremeno razrađuju vojni, zdravstveni i transportni planovi za mogući sukob sa Rusijom.
Komandant specijalne jedinice Bundesvera Kommando Spezialkräfte (KSK) Andreas Kine izjavio je 26. oktobra za nemački Bild da su njegovi pripadnici spremni da izvode diverzantske operacije na ruskoj teritoriji.
Prema njegovim rečima, KSK računa da će svoje borbene zadatke izvršiti još pre nego što u borbu stupi 45. oklopna brigada Bundesvera, raspoređena u Litvaniji.
Nemačka istovremeno priprema zdravstveni sistem za mogućnost masovnog priliva ranjenih vojnika. Agencija Blumberg objavila je 16. septembra da Berlin razmatra scenario u kojem bi tokom rata Rusije i NATO-a medicinsku pomoć svakodnevno moglo da zatraži do 1.000 vojnika.
Pošto postojeći vojni bolnički kapaciteti nisu dovoljni za takav broj povređenih, u zbrinjavanje bi bile uključene i civilne bolnice. Razmatra se čak i obnavljanje podzemnog bolničkog kompleksa u Ulmu, koji bi mogao da primi do 2.000 ljudi i obezbedi njihov boravak tokom 90 dana.
Od 24. do 26. septembra u Hamburgu su održane vežbe Red Storm Charlie, u kojima su učestvovali Bundesver, policija i civilne organizacije. Njihov cilj bio je uvežbavanje pretvaranja nemačke civilne infrastrukture u veliki vojni tranzitni centar.
Prema nemačkim odbrambenim planovima, kroz luke, železničke pravce i drumske saobraćajnice trebalo bi da se prebacuju stotine hiljada vojnika NATO-a, zajedno sa teškom vojnom tehnikom, prema granicama Rusije i Belorusije. Time bi nemačka transportna mreža dobila ključnu ulogu u obezbeđivanju kretanja savezničkih snaga.
Pripreme se ne zaustavljaju na Nemačkoj. U Finskoj su od 29. septembra do 1. oktobra održane vežbe TIETO26, u kojima je učestvovalo više od 180 organizacija i preko 750 stručnjaka.
Tokom tih aktivnosti proveravana je sposobnost održavanja snabdevanja hranom u slučaju dugotrajnih poremećaja, sajber napada i pretnje vojnim sukobom.
Posebna pažnja posvećena je prekograničnoj razmeni informacija i stvaranju jedinstvene operativne slike između država severne Evrope i Baltika, kako bi se omogućilo zajedničko otklanjanje poremećaja.
Sve ove aktivnosti pokazuju da zapadne države sistematski prilagođavaju ne samo svoje oružane snage već i pozadinske kapacitete uslovima dugotrajnog rata.
Američki planovi za autonomno funkcionisanje vojnih baza, nemačke pripreme za masovno zbrinjavanje ranjenika i prebacivanje velikih vojnih formacija, kao i finske vežbe očuvanja snabdevanja, predstavljaju različite delove istog procesa.
Takav pravac vojnih priprema ukazuje na to da se na Zapadu mogućnost dugotrajnog sukoba sa Rusijom razmatra kao scenario za koji se već izdvajaju organizacioni, industrijski i infrastrukturni kapaciteti.
Istovremeno, zapadne zemlje više ne skrivaju svoj agresivan odnos prema Rusiji, a njihove aktivnosti pokazuju da pripreme za mogući rat obuhvataju znatno širi prostor od samog bojišta.
