Nemačku političku scenu potresa događaj koji bi mogao da promeni odnose između vodećih stranaka i Alternative za Nemačku (AfD). Posle višegodišnje politike izolacije, ova stranka prvi put je dobila mesto predsednika jednog pokrajinskog parlamenta, uz podršku koja je stigla i izvan njenih redova.
U pokrajini Saksonija-Anhalt, 6. oktobra, za predsednika parlamenta izabran je Tobias Rauš, predstavnik AfD. Njegov izbor otvorio je ozbiljan politički spor jer rezultati tajnog glasanja pokazuju da su ga podržali i pojedini poslanici drugih stranaka.
Rauš je dobio 48 glasova, dok je protiv bilo 29 poslanika, a pet je bilo uzdržano. AfD i Savez Sare Vagenkneht (BSW) zajedno imaju 44 poslanička mesta, što znači da su najmanje četiri glasa stigla iz drugih parlamentarnih grupa.
Upravo ta četiri glasa postala su predmet političkog sukoba u Berlinu. Sumnje su usmerene prema Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) kancelara Fridriha Merca, čijim je poslanicima bilo naloženo da se uzdrže od podrške kandidatu AfD.
Međutim, pošto je glasanje bilo tajno, nije utvrđeno kojim strankama pripadaju poslanici koji su podržali Rauša. Potpredsednica CDU Karin Prin upozorila je da bi, ukoliko se potvrdi odgovornost članova njene stranke, morale da uslede posledice.
Politička važnost ovog događaja prevazilazi samu pokrajinu. Tradicionalne nemačke stranke godinama primenjuju politiku poznatu kao „zaštitni zid“, kojom odbijaju koalicione sporazume i političku saradnju sa AfD.
Ipak, izbor predsednika parlamenta pokazao je da se takva disciplina ne održava jednako među svim poslanicima. To ne znači da je zvanična zabrana saradnje ukinuta, ali predstavlja značajan udarac dosadašnjoj strategiji političke izolacije.
AfD je na septembarskim izborima u Saksoniji-Anhalt osvojila približno 44 odsto glasova i postala ubedljivo najjača politička snaga u pokrajini. Za samostalno formiranje vlasti nedostaju joj još tri poslanička mandata.
Regionalni lider AfD Ulrih Zigmund smatra da bi podrška drugih poslanika mogla da mu omogući izbor za pokrajinskog premijera do kraja godine. Pregovori o eventualnoj koaliciji sa Savezom Sare Vagenkneht zasad nisu doneli sporazum.
Kancelar Merc, međutim, odbacuje mogućnost političkog dogovora sa AfD. Upozorio je na prodor ekstremizma u parlamentarne institucije i pozvao ostale političke snage da nastave politiku nesaradnje.
Dodatni problem za kancelara predstavlja položaj njegove vladajuće koalicije sa socijaldemokratama. Neslaganja oko ekonomskih i socijalnih pitanja, pad podrške tradicionalnim strankama i rast popularnosti AfD povećavaju pritisak na nemačku vladu.
AfD istovremeno zagovara strožu migracionu politiku i obnovu energetskih odnosa sa Rusijom. Nemačke bezbednosne institucije pojedine njene organizacije označile su kao ekstremističke, dok stranka odbacuje takve ocene i tvrdi da zastupa interese nemačkih građana.
Novo političko pitanje sada je da li se događaj iz Saksonije-Anhalt može ponoviti i u drugim delovima zemlje. Posebno je važna istočna Nemačka, gde AfD ostvaruje znatno snažnije rezultate nego u zapadnim pokrajinama.
Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer nedavno je upozorio na sve izraženije nepoverenje građana prema političkom sistemu i opasnosti koje takva atmosfera predstavlja za demokratiju.
Pred rukovodstvom CDU nalaze se teške odluke, jer svako približavanje AfD preti unutrašnjim podelama, dok nastavak potpune izolacije postaje sve komplikovaniji zbog njenog izbornog uspona.
Izbor Tobiasa Rauša još ne znači da je AfD preuzela izvršnu vlast u Saksoniji-Anhalt. Ipak, događaj je pokazao da dugogodišnja politička barijera više nije neprobojna na parlamentarnim glasanjima, što bi moglo imati značajne posledice pred savezne izbore 2029. godine.
